As Panatinainaikosa Nemanja Nedović odrastao je u Crvenoj zvezdi i to u njenom najtežem periodu u istoriji, kada se u ABA ligi borila za opstanak i prolazila kroz ogromne probleme na više nivoa.
Navijačima Zvezde on je tada bio svetla tačka i verovatno su se u takvoj situaciji i dodatno vezali za njega, ali i nametnuli mu velika očekivanja, iako je u toj sezoni 2010/11 imao samo 19 godina.
U razgovoru za podkast KK Crvena zvezda on je otkrio da se sa najlepšim uspomenama seća tog perioda, iako često nije bilo lako. Posebno pamti uspeh u juniorskoj konkurenciji, u kojoj je bio šampion sa crveno-belima u generaciji u kojoj su bili i Lazar Radosavljević, Đorđe Majstorović, Dušan Milošević...
"Taj period kada smo 2008. osvojili juniorsko prvenstvo je možda najlepši u mojoj karijeri. To druženje, ta pripadnost, to se ne oseća dva puta u karijeri. Ta generacija bila je jako talentovana. Što se tiče prelaska u prvi tim, bilo mi je dosta lično olakšano, jer smo kao trenera imali Saleta Nikitovića i on nas je potpuno upoznao sa seniorskom košarkom. Imali smo sastanke dva puta dnevno"
"On je pre toga radio samo sa prvim timom i došao je kod nas i sve nam je promenio, treninge ujutru-uveče, teretanu, video trening, dosta se radilo na taktici i mogu da kažem da nam je najviše pomogao da se taj prelazak iz juniora u seniore ne oseti previše. Mogu slobodno da kažem da sam najviše naučio od njega".
Seniorskom timu je prvi put priključen u sezoni 2008/09, kada je trener bio Svetislav Pešić. Taj tim je odigrao jedno od spektakularnijih domaćih finala protiv Partizana, koje je završeno trijumfom crno-belih u "majstorici". Nedović je u tom trenutku imao 17 godina.
"Kad sam prvi put priključen prvom timu Zvezda je bila u dosta dobroj situaciji. Bio je to prvi mandat Svetislava Pešića (u sezoni 2008/09) i napravila se ozbiljna ekipa, ciljalo se na titulu šampiona Srbije, igrao se Evrokup i situacija je bila dosta dobra. Sledeće godine je situacija bila dosta lošija, a onda je u mojoj trećoj godini Zvezda krenula od 'nule', sa jako mladim timom, nije bilo lako, ali moram da kažem da je i to bio jako lep period. Dosta momaka je bilo 1990, 1991. godište, trenirali smo u Kovilovu, imao sam prvi auto i samo sam tražio razlog da vozim. Sve sam izvlačio na pozitivu, iako nije bilo lako kad dođemo na utakmicu i izgubimo od Zadra, Igokee, ne bude puno navijača, pa čuješ svaku reč. Nije bilo lako, ali uvek sam pokušavao da izvlačim pozitivu".
OD SAIGRAČA POZAJMIO 200 EVRA ZA PSA
"Prvog retrivera Bruna sam uzeo u Zvezdi. Tada su kasnile stipendije, još sam bio klinac, pa sam pozajmio 200 evra od saigrača da odem da kupim retrivera krišom od mame. I dogovorio sam se sa čovekom iz Šapca, dovezao ga je do Sava centra, pa sam pitao mamu da me odbaci. Rekao sam joj da idem po patike, a uzeo sam psa. Htela je da izbaci i mene i psa, ali sada voli više psa od mene. Mislim da ćemo zauvek imati retrivere. Sjajni su, porodični psi, lojalni. Nikad nije dosadno i gde god da igram pokušavam da ga vodim sa sobom. U Atini nema trotoara, svi šetaju po ulicama, pa je malo borba oko toga, ali našli smo park u blizini naše kuće", seća se Nedović.
Crveno-beli su te godine izborili opstanak u ABA ligi pobedom protiv Zadra u utakmici odluke za koju Nedović kaže da je i danas jako dobro pamti.
"Sad kad razmislim to je stvarno možda bila i prekretnica, taj opstanak u ligi. Tada to nisam gledao na taj način, ali Zvezdin dres sam po sebi nosi određeni pritisak. Nekako se sećam da smo uvek na strani igrali bolje zbog svega toga i srećom odlučujuću utakmicu igrali smo protiv Zadra u gostima i tamo smo ih odrali. Rado se sećam tog iskustva, pričam sa saigračima iz te sezone i rado ću to pamtiti".
OČEKIVAO SAM BOLJI STATUS KOD PEŠIĆA, ALI...
Potom je na čelo kluba došao Nebojša Čović, a na klupu Svetislav Pešić. Međutim, ta saradnja nije ispala onakvom kako se Nedović nadao, pa je sezona 2011/12 bila njegova oproštajna.
Pamti se i scena kada je Pešić ulazio u parter tokom cene da se "objasni" sa navijačima koji su mu uporno dobacivali da ubaci Nedovića.
"Mladom igraču je bitno da igra u stabilnom klubu, sa jasnim ciljevima, gde se zna ko šta radi, organizacija je sjajna i imali smo dobru ekipu sklopljenom tom fuzijom, imali smo Svetislava Pešića… Sve sam drugačije zamišljao, javnost je imala velika očekivanja, ja sam osećao pritisak veliki. Sećam se toga bukvalno svakog dana, bilo je svačega te sezone, ali uvek sam nekako pokušavao da izvučem najbolje, gledao sam pozitivnu stranu, naravno da sam očekivao i više, neki bolji status u ekipi, ali šta je – tu je. Mislim da je sve to uticalo da danas budem osoba i igrač koji jesam. Moglo je da bude bolje i po mene i po Zvezdu".
Potom je otišao u Ritas, pa u Golden Stejt, a novac od obeštećenja pripao je Litvancima.
"Draže bi mi bilo da je Zvezda uzela 750.000 evra od NBA-a, a to je uzeo Lijetuvos Ritas, ali eto, to je bilo tako".
POTEZ KARIJERE - KUCANJE PREKO GAGIĆA
U toj sezoni pod Pešićem napravio je i svoj najatraktivniji potez karijere - čuveno zakucavanje preko centra Hemofarma Đorđa Gagića, kome i danas pomene taj potez kada su u kontaktu.
"Mislim da je najatraktivniji potez sigurno, zakucavanje protiv centra. Bio je to Gagić, naravno, ja to njemu stalno nabijam na nos. Sad kad ne zakucavam toliko već imam po jedno-dva 'kucanja' godišnje, uđem na YouTube, pa gledam".
Na njegovu sreću - ostvario je san da ode u NBA ligu 2013, ali i na nesreću - otišao je u tim u kojem apsolutno nije imao šansu da igra pored Stefa Karija i Kleja Tompsona.
"Lepo iskustvo, ali potpuno drugi svet. Možda bih promenio jednu stvar u karijeri, ostao bih duže u Evropi posle drafta, ne bih odmah otišao tamo već bih igrao dve-tri godine u Evroligi. Realno, nije mogla gora ekipa za mene, sve su to sjajni igrači, sjajni prema meni sui bili, ali imao sam na svojoj poziciji Stefa i Kleja i nije bilo realno da tu dobijem neku šansu. Da sam posle u Evropi hteo da kopiram Stefa ne bih imao klub sada. Te šuteve koje je on uzimao na treninzima ne bi trebalo da ponavlja niko, to može samo on", kaže Nedović kroz osmeh.
U NBA bi jednog dana voleo da se vrati, ali je svestan da to postaje sve manje realno dok odmiču godine.
"Ostala je želja da se tamo probam, javila se tamo želja kad su tamo otišli Teo i Bogdan i voleo bih da se probam tamo sada kada sam kompletniji igrač, ali sada u junu punim 30. godina i možda je to sada malo problem".
"PROTIV ZVEZDE MORAM NAJJAČE"
Nedović se prethodnih godina često sretao sa Zvezdom i jako je motivisan kada igra protiv svog kluba.
"To je sada druga priča u odnosu na ono što sam ja bio, klub je na čvrstim nogama, jako stabilan, redovan učesnik Evrolige što mislim da je jako bitno da bi se održao kontinuitet. Mislim da Srbija zaslužuje jednog takvog evroligaškog predstavnika. Pratim Zvezdu, u kontaktu sam sa nekim igračima koji su tu još, volim da igram protiv Zvezde, uvek sam motivisan i želim joj sve najbolje".
"Mislim da bi bila uvreda kad ne bih davao svoj maksimum protiv Zvezde. I kad mi prijatelji kažu 'Hajde, lakše malo', mislim da baš moram maksimalno da igram, jer tako pokazuješ poštovanje. Sećam se kad sam prvi put igrao protiv Zvezde za Valensiju, tada bukvalno nisam mogao da spavam celu noć. Bio sam jako motivisan, malo sam i pregoreo, trener mi je dao malo minuta, bio sam katastrofa, ali imao sam i dobrih partija protiv Zvezde, u Unikahi na primer. Sad u dresu Panatinaikosa sam im poklonio pobedu, ali dobro, pamtim ja sve".
Da li će se vratiti među crveno-bele?
"Lepo to zvuči, svaki igrač koji je odrastao u srpskom klubu zamišlja savršen kraj karijere povratkom. Ali video sam da je dosta igrača pre mene to reklo. Mislim da nije fora doći u klub kad više ne možeš ništa da pružiš. Ako se to bude desilo nekada, voleo bih da to bude kada bih mogao da nešto pružim. Nikad se ne zna šta donosi sledeća sezona, pogotovo u vreme pandemije".
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.