Marko Simonović snažno je stavio pečat na Zvezdinu titulu. Dan posle velike pobede protiv Budućnosti, poručuje: "Ovo je moja kuća, a za nju ideš preko granice"
Jutro posle osvajanja titule, osećaj Marka Simonovića je - šampionski!
Jedan od heroja trijumfa crveno-belih u uzbudljivom finalu protiv Budućnosti u subotu je odmarao sa porodicom od napora na terenu i proslave titule ispred hale sa navijačima.
U razgovoru za MONDO, ljubimac navijača Zvezde kratko se osvrnuo na urađeno - na osvajanje titule, na borbu "krvavih kolena" i na trijumf koji će nastaviti kontinuitet crveno-belih u Evroligi.
"Fenomenalno je, naravno. Malo se osećam iscrpljeno, ispražnjeno, stvarno je bila naporna serija, uključujući i polufinale. Mislim da smo uradili muški posao, velika je potrošnja bila, samo kad samo završili", nasmejao se Simonović.
Čitavu seriju doživeo je jako emotivno, svestan svoje uloge i to se videlo i na parketu.
"Serija je bila fenomenalna i za igranje i verujem za gledanje. Mislim da nikad uzbudljivije nije bilo, pet utakmica na loptu, u finalu, ne sećam se da je tako bilo. Mislim da su ljudi imali šta da vide, dobru košarku, dobro ponašanje, bilo je uživanje".
U važnim trenucima "majstorice" Simonović je uneo ogromnu energiju, kao i u mečevima pre toga. Šta mu je bilo najvažnije "gorivo" u tim trenucima - titula, ambijent ispunjenog "Pionira", značaj utakmice?
"Sve! I značaj same utakmice, ta peta finalna, kao i taj osećaj da možda ja treba da povučem, da unesem energiju kada je ekipi potrebno. Naravno, i navijači koji su se posle godinu dana vratili, a ja ih četiri godine nisam video, jer nisam bio tu. Svakako, ogroman motiv je i borba za titulu - ceo taj osećaj bio je kompletan".
U prvom napadu Budućnosti bacio se na parket u duelu sa Lukom Mitrovićem i zapalio "Pionir" od starta. Isto je uradio i u poslednjoj četvrtini, takođe dobrom odbranom, pa onda jako bitnom trojkom pred finiš...
Puna hala "Aleksandar Nikolić" eksplozijom je reagovala na njegove poteze i energiju, kao i on na veliku podršku publike.
"Ja Crvenu zvezdu volim i osećam kao svoju kuću. Kada se borite za svoj klub i za svoju kuću, energija je drugačija, intenzivnija. Sve je drugačije, idete preko svoje granice. Kada sam se bacio za tu prvu loptu hteo sam svima da pokažem da smo to mi - ne ja, već mi - i da ćemo tako da dođemo do titule. To smo i uradili i čestitam svima na tome - saigračima, stručnom štabu, čitavom klubu, jer je ova godina bila takva kakva je bila, još i bez navijača, uz povrede, koronu... Stvarno je sve to bilo potrebno izgurati 'muški' i dati maksimum na svim poljima".
"Zbog svega toga ova titula možda mi je i najdraža", dodao je Simon.
Iako je kroz Zvezdinu sezonu bilo snažnih turbulencija i promene trenera, povratak Dejana Radonjića na klupu vratio je krajem decembra mir i sistem za koji su starosedeoci dobro znali da "radi" i da donosi uspehe i titule.
"Bili smo kod njega jako dugo, bar dobar deo nas. Preneli smo to iskustvo rada s njim na saigrače. Znamo da taj sistem radi, da je proveren, da donosi rezultate i doneo je ponovo. Počeli smo odmah da pomažemo saigračima i da ih uvodimo u to i nije bilo lako. Bilo je uspona, padova, ali svi smo verovali. Znali smo da možemo da dođemo do ovoga".
Prema statistici iz njihovih zajedničkih dana u Budućnosti i Zvezdi, Simonović i Radonjić zajedno su osvojili čak 13. trofej.
"Uf, ne znam broj napamet. Zaista smo mnogo osvojili. Fenomenalan je osećaj i nadam se da ćemo nastaviti".
Simonović ima ugovor i za sledeću sezonu.
"Ugovor traje još godinu dana i cilj je da to odigram i da sve bude kako treba", nasmejano je poručio ljubimac Delija, koji je pokazao da odlično zna šta i kada je potrebno za uspeh.