Pretpostavljam da znate šta znači latinski termin iz naslova. Nisam mogao da pronađem reč koja bolje simbolizuje Rasela. Ovaj koncept opisuje imaginarni fizički mehanizam, dok vidimo da takav mehanizam postoji u telu košarkaša koji trenutno nastupa za Vašington, koga je iz ambisa vratio u atmosferu u kojoj se mogao namirisati žar plejofa. Taj miris je iz imaginarnog postao stvaran, a Rasel je postao igrač kakvog nismo imali prilike da gledamo tokom istorije košarkaške igre.
Los Anđeles je grad zabave. Kroz centar El Elja, prolazi Kompton avenija koja južno vodi ka ozloglašenom Komptonu, a malo niže Long Biču. To je deo koji je neuništvi. Mora biti. To je čist beton iz koga govori poezija okovana težinom bola svih ugnjetavanih i obeleženih narativom da je sve loše što dolazi odatle. Što je zapravo daleko od istine, kao što je i svaka politička reč daleko od istine. Kompton nosi ritam, a sa tim ritmom istoriju, a sa istorijom nepravedni teret koji poznaje samo patnju.
Nije sva bol zla. Nekad je bol aneksiran nekom drugom formom koja dovodi od izbavljenja. Tera te da napraviš nadljudske napore, menjajući bol srećom i unoseći optimizam u ljude oko sebe. To je mesto rođenja mnogima. To je mesto sa koga dolazi Rasel Vestbruk. A kada dolazite odatle, onda vam je parket mesto gde je sve mnogo bezazlenije. Dueli su mekani zagrljaji, udarci su ćuške koje dobijaš od profesora kada ne paziš na času. Porazi su samo jedan deo puta na kome se nalaziš, a ne postoji trenutak opuštanja. Napetost je urođena. Želja za pobedom utkana u DNK. Takav je i Rasel.
“Nisam mislio da ću ikada igrati u NBA ligi. Mogu da vas lažem, ali zaista nisam”, kaže Vestbruk. “Veliki broj momaka koji sada igraju u ligi su bili dobri i talentovani već u osnovnoj školi. Ja sam postajao dobar tek posle punoletstva.” Njegova priča počinje u malom stanu njegovih roditelja. U maloj sobici u kojoj se često nije moglo zaspati od uličnih dešavanja, dečak oštrih crta lica, kockaste vilice i istaknutih jagodica nije mašao u NBA ligi. Maštao je da postane neko ko će pomoći roditeljima i izvući se iz teške svakodnevnice.
Superheroji imaju svoje priče. Malo je teže kada se dobar superheroj — tada je sumnja očekivana. Ona raste i stalno je prisutna. Rasel je dobar lik, a za svoje timove je zaista bio superheroj. Posle proteranog Hardena, tim je napustila prva zvezda Kevin Durent. Okarakterisano kao izdaja, ostavilo je razočaranog Rasela samog. Ali kao i svi superheroji, nije poklekao, već je nastavio da nosi tim na svojim leđima, postajući jedinstveni slučaj košarke, a malo kasnije ću se pozabaviti statistikom. Sastao se ponovo sa “proteranim” Hardenom dajući ponovo svoj maksimum, da bi na kraju završio u prežaljenom Vašingtonu. Čak je i njih doveo do plejofa.
Do dolaska u NBA, Rasel se nije odvojio od Los Anđelesa. Detinjstvo, osnovna škola, pa srednja i na kraju prestižni UCLA. Ben Houlend je tada vodio “Mede”. Ranim jutrom se pojavio u sali srednje škole. Tu je samo stajao mršavi klinac koji je cedio krpu i spremao se da pripremi parket za igrače. Houlend do tada nikada uživo nije video Rasela, jer jednostavno nije bio među njegovim omiljenim, McDonaldsovcima. Čuo je da je brz i da je dobar defanzivac, surov u branjenju jedan na jedan i da jako pozitivno utiče na ekipu. Paviljon Pouli je želeo nekog takvog u svojim odajama.
Houlend je čekao i čekao, da bi prvo video pomoćnog trenera. “Gde je Rasel?”, već je bio blago nervozan. Trener Moris je pokazao prstom na momka koji je čistio parket. Taj prvi klinac koga je Houlend video bio je zapravo Rasel Vestbruk. On je čistio parket, pre nego što bi po završetku otrčao u svlačionicu da se priključi ostatku ekipe. Houlend je u salu stigao u 6.30, a Rasel je brisao salu, jer je pre toga u istoj trenirao. Kondicioni trener gotovo da nije trebao, jer je Ras organizovao drilove, postrojavao ekipu, bacao šale, vodio računa da svi stoje u redu. Prvi i najjači utisak Houlenda je bio — ovo je pravi lider. To što ga je namerio kao zamenu Darenu Kolisonu, brzo je potisnuo.
“On nije plej”, rekao je Houlend pomoćniku Kitingu. Obojica su bili svesni da Rasel nije klasični plejmejker, niti plej šuter, ali su znali da im je potreban. Rasel je bio nešto što oni nisu do tada videli. Šta je još fascinantno kod Rasela je taj voljni momenat. Znao je da napravi dva air balla, da izgubi loptu, napravi faul u napadu i kao da se resetuje. Ubaci u svoj intenzivni mod i preore parket za pobedu. Iako se čini da je sebičan i da “skuplja” statistiku, Ras želi da sve druge motiviše i što više uključi u utakmicu. Svestan je da ne mogu svi biti na istom intenzitetu kao on, da nemaju svi nitro u svom motoru, ali baš zato dolaze njegove greške koji mu mnogi zameraju gledajući samo njegove loše predstave.
Frenetični stil igre usađen mu je od strane oca koji je bio čuveni basketaš u Los Anđelesu. Tako igrate na basketu. Tako igrate ako hoćete da pokažete zube. Nema sakrivanja, tri na tri ili jedan na jedan, pokazujete ono što imate u sebi. Otac ga je trenirao kao da ga sprema za marince, a Ras nijednom nije pokazao znake slabosti. “Radi više od ostalih, radi više od svih”, ponavljao je senior i tako usadio Rasu mentalitet pobednika. Možda pravilnije da ga je pravilno razvio, jer mentalitet pobednika ili imate ili ne.
Iz današnje perspektive izgleda čudno, ali ključeve Rasove stipendije držao je Džordan Farmar, koga znate jednako iz NBA lige i evropske odiseje. Jedini uslov da Ras dobije stipendiju, bio je da Farmar ode među profesionalce. Houlend nije želeo da Farmar ode, ali je Džordan već na treninzima dokazivao da je alfa mužjak, agresivno igrajući protiv drugog “lava”, Darena Kolisona. Houlend i Kiting su posetili Vestbrukove, a istog dana se Farmar odlučio da izađe na draft. Umesto Arizona Stejta, Rasel je potpisao pismo pristanka za UCLA. Ostaje kući.
Rasel je bio u senci Erona Afala, jer je Kolison držao poziciju plejmejkera. Tek iduće sezone, Rasel je stigao u petorku. To je bila jedna od najboljih petorki poslednjih godina. Pojačao ih je Kevin Lav, koji je instant postao najbolji igrač ekipe. Ras je bio najpopularniji, najagresivniji i najbrži. Svi na kampusu su obožavali njegovu energiju. Tri sezone zaredom Houlend je stizao do Final Foura, ali bi svaki put ispao u polufinalu, pa je tako bilo u Rasovoj poslednjoj godini, kada ga je u direktnom duelu nadigrao još jedan, tada neverovatni atleta i intenzivan košarkaš — Derik Rouz, čiju ste priču mogli da čitate pre par nedelja.
Rasel, dežmekasti Kevin Lav i Mbah-a-Mute (koji mu je postao najbliži prijatelj) prijavili su se za draft. Prva dvojica su birana u prvoj rundi, Ras kao četvrti pik, a Lav kao peti. Tadašnji Soniksi, koji su bili u fazi preseljenja u Oklahomu pokupili su ga sa četvrte pozicije. Pre dolaska u NBA su ga pitali ko mu je omiljeni igrač, a na iznenađenje svih je usledio odgovor — Po Gasol. Visoki Španac bio je igrač po njegovom ukusu. Ali ko je znao Rasela, nije se začudio, jer su njegovi odgovori gotovo uvek različiti od ostalih. On uvek želi da odskoči od standarda, ne želi da živi u kalupima ustanovljenim nečijim drugim pravilima. On je Alen Ajverson u paralelnoj dimenziji svemira.
“On se pokreće brzinom svetlosti i to je jedina brzina koju on poznaje”, rekao je Houlend i sa takvim epitetom Rasel je obukao dres Oklahome sa “svojom” nulom na leđima. Ali Sem Presi nije prvo želeo Vestbruka, već visokog igrača, a tu je pik bio Bruk Lopez, brat blizanac sadašnjem Rasovog saigrača, Robina Lopeza. Ali sve se promenilo kada je Presti zapazio Rasela kako stiže sat i po pre svih na pokazne treninge pre drafta. Pi Džej Karlesimo je dobio poziv koji mu je prekinuo proslavu godišnjice braka i čuo informaciju da će umesto Lopeza birati Vestbruka. Ubrzo će Karlesimo dobiti novi poziv koji je značio otkaz, posle 1-12. Možda je to bio pravi put uzimajući u obzir temperament Vestbruka i istoriju odnosa sa takvih igračima Karlesima.
Skot Bruks je preuzeo Tandere i Raselovu ličnost, a vreme će ih navesti da ponovo sarađuju. Danas, u Vašingtonu. Zapravo, Vestbruk je najbolji odnos imao sa tadašnjim pomoćnikom, Kalamijejnom. Izgradnja poverenja je trajala dugo, ali su došli do tačke kada su mnogo verovali jedan drugom. Jedan od detalja tog poverenja bio je taj da bi Kalamijejn, u trenucima kada se lomila utakmica, izvukao iz džepa sakoa akcije za Vestbruka, gde je on mogao da bira za koje će se odlučiti. Ras je verovao treneru da je izabrao prave akcije, a trener njemu da će izabrati pravu. Tako se izgradilo poverenje, tako se izgradila timska hemija koja će mlade Tandere dovesti na korak do titule.
Osam sezona zajedno su proveli Rasel Vestbruk i Kevin Durent. U tih osam sezona, gotovo klinci su uspeli da stignu do finala NBA lige, gde su izgubili od super trojke Majamija. Pored toga su se desila tri konferencijska finala, od kojih će ono poslednje uneti razdor među prve dve zvezde tima i doći do tačke kada neće razgovarati. Ovo je potpuno razumljivo, uzimajući u obzir istoriju Rasela Vestbruka, njegovu ličnost i posvećenost ekipi. Predaja za njega nikada nije bila opcija, već samo još jači ugriz kako bi se stiglo do cilja. Još tri sezone će Rasel voditi Tandere, svake sezone do plejofa. Dobijao je saigrače poput Pola Džordža, Karmela Entonija, Viktora Oladipa, ali je Rasel nastavljao da oduševljava svojom energijom, požrtvovanošću i srčanošću. Jednostavno bio je to on.
Jednostavan kada ga shvatite, a komplikovan kada ga gledate sa strane. “Slušajte šta vam govori, a ne kako vam govori”, rekao je još Kiting pre nekoliko godina na treningu UCLA. Da pitate Darka Rajakovića, koji je bio u stručnom štabu Tandera, kada je još zelenog Serža Ibaku bacio na stres trening, jer se nije lepo otvorio iz pika. Rasel je prekinuo akciju, otišao na klupu i seo na poslednju stolicu daleko od svih. Samo je sedeo i gledao u jednu tačku. Durent je prvi prišao i uputio komentar - “Odličan pokušaj pasa, biće uspešan drugi put.”Ras i dalje nije živeo u stvarnosti, već u svom svetu intezivnosti i ludila. Tamo gde prestaje realnost, počinje Rasel.
Probaće i sa starim saigračem, Džejmsom Hardenom, gde je opet stigao do plejofa i druge runde gde su Lejkersi bili bolji, da bi na kraju dospeo u Vizardse, delujući kao spasilac i kao velika podrška Bredliju Bilu. “Nisam imao boljeg saigrača od Rasa”, rekao je Bil, kada se činilo da nema hemije između njih dvojice (zaboravio je brzo Džona Vola). Odveli su Vizardse u plejof, kada su ih gotovo svi otpisali. Na stranu ono što brzopleto uradi u želji da ekipa pobedi, ali bez njega Vizardsi ne bi bili isti tim. Timovi u kojima je ranije bio ne bi bili iste sa i bez Vestbruka.
A sada i malo statistike koja može da odgovori na pitanje — Zašto, pobogu, i dalje sumnjate u Rasela Vestbruka?
MVP 2017. godine, kada je beležio skoro 32 poena u proseku, ali je tome dodao čak 11 skokova i preko 10 asistencija. I ne, nije radio samo za sebe, jer je tim Oklahome stigao do plejofa sa ekipom koju bi danas mnogi svrstali u kandidate koji će ostati ispod crte za plejof. Devet put je bio učesnik All star utakmice, a na dva All stara je bio MVP. Devet puta je biran u najbolje timove lige. Dva puta je bio najbolji strelac i tri puta najbolji asistent lige. Rasel je apsolutni rekorder po broju sezona u kojima je beležio trip-dabl u proseku. Danas ih ima četiri, dok je Oskar Robertson skupio samo jednu. Oborio je skoro sve rekorde kada se pomene tripl-dabl učinak.
Hteo neko da prizna ili ne, Rasel je mašina. To je činjenica. Da li je štetan po timove? Pitajte iste te timove. Pitajte te igrače. Svaki će vam reći da je najbolji saigrač sa kojim je igrao Rasel. Tim nije samo teren. Tim je i hemija između igrača, a Ras ima sve činioce koji prave jako kvalitetnu hemijsku reakciju. To je njegova velika prednost. To je njegova vrednost, pored one igračke. Ras je ekscentrik, bilo da je u pitanju moda ili košarka. On je svoj i takav će ostati.
Jedina stvar koju ne možeš promeniti u vezi sebe je to odakle dolaziš. Druga stvar koju ne možeš promeniti je nesalomivost Rasela Vestbruka. Suluda hrabrost i vanzemaljska energija u kojoj ćemo još dugo uživati.