Slovenački superstar Luka Dončić vuče poreklo sa Kosova i Metohije, gde i danas žive njegovi rođaci, sa kojima je u kontaktu.
Njegovi su iz sela Biča kraj Kline, gde i danas žive Stojan i Draginje Dončić, deka i baka NBA superstara.
Stojanov rođeni brat, Srbobran Dončić, otišao je iz tog mesta između opština Klina i Srbica i preselio se početkom osamdesetih u Sloveniju, gde je dobio sina Sašu, a potom i unuka Luku.
Stojan Dončić kaže da povremeno prati Lukine utakmice i da uvek navija za njega.
“Svi gledamo Luku bez obzira gde igra, on je naša krv. Puno mi je srce. Često puta kako ja, tako i ostali članovi porodice zaplačemo. Vrlo sam ponosan, a zahvaljujući Luki, jako smo popularni. Gde god da se pojavimo, pitaju šta nam je Dončić. Ipak, moram reći da smo mi vrlo skromni, pa se Lukom i ne hvalimo”, rekao je Stojan za RTV KiM.
On je dodao da se sa unukom čuo pre utakmice Slovenije sa Argentinom (u kojoj je Dončić ubacio 48 poena), kao i da mu povremeno šalje video snimke sa proslava Uskrsa i Božića.
Dončić je deo Lukinih klipova pokazao i pred kamerom:
"Čujemo se povremeno, vrlo je zauzet. Dosta Albanaca pita da li sam Lukin rođak. Mada, ponekad izbegavam da kažem da sam mu deda-stric, nije sigurno. Najčešće me pitaju da li bi nekad igrao za Kosovo. Možda nekad, kada bi Kosovo postalo Amerika. Nije igrao za Srbiju, što bi igrao za Kosovo. Neće da igra nikad", siguran je Stojan.
Zanimljivo je da je Lukin rođak vaterpolo reprezentativac Srbije u mladim kategorijama i da igra za Radnički, koji je srpski i regionalni šampion. On se zove Veljko Dončić, rođen je 2004. i u septembru će igrati na Evropskom prvenstvu za juniore na Malti.
"Moram reći da su vaterpolo stručnjaci više zainterosovani za Vejka, nego što je bio slučaj sa košarkaškim za Luku. Veljku je posvećena velika pažnja, on je bio malo dete kada su ga sa 12 godina uzeli na pripreme. Vrlo sam ponosan na njega", kaže Stojan.
Stojan Dončić otkriva da je najstariji član porodice Petar Dončić svojevremeno igrao za Partizan i Vardar fudbal, kao i da je Lukin otac Saša igrao za Slobodu iz Kraljeva.
"Geni su tu, mada mislim da sve to vučemo od majke Živane", rekao je Stojan.
"Pitao sam majku dok je bila živa, kako to da se mi tako dobro bavimo sportom, da smo uspešni. Ona mi je odgovorila,'kada sam bila dete, zakačili bismo jednu traku za drvo, uvek sam pobeđivala u trci. Bila sam prva, ja sam sportista u duši' ", prisetio se Stojan svoje majke, preminule 2012.
Dončići kažu da im nije lako da žive u Biči na Kosovu.
"Na početku je život sa komšijama Albancima bio vrlo težak, sve do 2012. godine, ono što sam preživeo ne mogu sada ni da zamislim. U poslednje vreme nas je situacija naterala da komuniciramo, ali ne na pravoj osnovi kao sa prijateljima. Živim od poljoprivrede, pa iz ekonomske nužnosti komuniciramo. U selu sa komšijama Albancima ne kontaktiramo, jedino kada odem do Kline ili van sela", objasnio je Stojan.
Dončići se bave poljoprivredom na oko 55 hektara zemelje. Uzgajaju stoku i pčele, a u dvorištu kuće postoji i mali košarkaši teren. Stojan bi voleo da Luka dođe da odigra basket sa bratom Veljkom.
"Luka želi da dođe, ali njegov klub mu brani, jer smatra da nije bezbedno. Dočekaću da Luka dođe i baci ovu loptu u koš, pre toga neću umreti, dok ne vidim kako oni bacaju loptu", uveren je Stojan.
RTV KiM podseća da je do 1999. godine u Biči bilo više od 150 domaćinstava sa oko 600 Srba. Vlada u Prištini je sa donatorima u ovom selu 2002. godine izgradila 42 kuće u koje se tada vratilo 200 raseljenih Srba. Danas u Biči žive Stojan i Draginja, a od nedavno i Milanka Remištar (70).
"Godinama su ih obilazili slovenački vojnici iz sastava KFOR-a, donosili su im vodu. Sada ih retko ko ih obilazi, samo ponekad u daljini ugledaju vozila KFOR-a. Međutim, pomoći više nema. Pet bunara je Stojan iskopao, svi su presušili", navedeno je.