Dušan Dudu Ivkovića pamtićemo kao košarkaškog genija, tvorca brojnih asova i svetskih uspeha, ali i kao strastvenog ljubitelj golubova i golubarstva.
To za njega nije bio samo hobi, već ljubav i nešto u čemu je takođe želeo da bude najbolji, kao i u košarci.
I uspeo je i u tome, iako mu je otac branio da se time bavi, govoreći mu da su "oni koji gledaju u golubove uvek u oblacima".
"Nije to samo hobi. Štagod u životu radim, trudim se da uradim što bolje mogu ili da budem najbolji. Da ne budem neskroman, jedan sam od boljih, neću da govorim najbolji golubar u Srbiji, čuvajući ove naše beogradske visokoletače", rekao je Ivković u dokumentarcu "Čovek koji pravi razliku".
"Bio sam prvak Srbije, imao sam raznorazne rekorde", dodao je on.
Sve je počeo njegov brat, Slobodan "Piva" Ivković, takođe znameniti trener i tvorac jednog od najvećeg čuda jugoslovenske košarke - šampionske titule Radničkog sa Crvenog krsta u sezoni 1972/73.
"On je počeo prvi, ja nasledio. Od mog najranijeg detinjstva bavimo se golubarstvom, to nam je veliki hobi", objasnio je Duda još na početku svoje trenerske karijere.
U svom beogradskom domu napravio je sjajan golubarnik, iz kojeg je svakog dana u isto vreme dopirala umirujuća muzika kojom je dozivao svoje golubove.
"Da bih razvio uslovne reflekse golubovima, želeo sam da probam da ih spustim u taj mrak, jer golub noću ne vidi, kao ni kokoška. Uspeo sam da mi u 21.10 slete zadnja dva goluba. Pustio sam im muziku i jako sam je dugo birao. Razmišljao sam da li da to budu trubači, ne naši, već neki poput Harija Džejmsa. I onda sam našao jako lepu partituru sa jednog koncentra, gde Indijanac svira 'Kondorov let'. I zato mislim da je ta priča simbolična, da na krilima kondora moj golub sleće iz visa. Ima tu simbolike. Prvi sam to počeo da radim u Srbiji", rekao je Duda.
Njegovi golubovi su rekorderi Srbije.
"Na zvaničnom takmičenju, moj je golub najviše leteo 15 sati i 16 minuta. Najveći rekord u Srbiji i na svetu što se tiče ove rase golubova, kada je u pitanju timski, jatni let, je 14 sati i 29 minuta".
Imao je beogradske visokoletače, pakistanske golubove, koje je doneo njegov brat i koje je odgajao u znak sećanja na njega. Svuda ih je nosio sa sobom, samo u jednu zemlju nije mogao.
"Kada sam išao u Rusiju, bilo mi je jako teško bez njih. Ove golubove je tada vodio jedan moj drugar iz detinjstva, Miša Lukić. Prvi put sam tada išao bez njih, pa je to bio problem, ta klima je bila jako oštra. Mislio sam da bih mogao da ponesem golubove, da se bavim nekom produkcijom, proizvodnjom, ali sam odustao".
Ivković će ostati upamćen kao veliki košarkaški šampion i stvaralac i kao verovatno još veći zaljubljenik u golubove.
"Odlazeći sa Crvenog krsta nisam mogao da zamislim da budem bez golubova. Već tada sam stavljao u ugovor da moram da obezbedim mesta gde ću moći da čuvam svoje golubove. Kad sam selio golubove u Solun ili u Atinu, verovatno su stariji ljudi gledali i govorili 'Vidi ovu dileju', ali meni to ne smeta", govorio je Duda.
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.