Srpski sport je u crnini od četvrtka, kada je preminuo velikan Dušan Duda Ivković.
Tvorac niza jugoslovenskih i srpskih zlatnih medalja i još dužeg niza košarkaških asova preminuo je u Beogradu, a ovog ponedeljka u domu Narodne skupštine održana je dirljiva komemoracija u njegovu čast.
U prisustvu Ivkovićevog kuma Željka Obradovića, najtrofejnijeg trenera Evrolige, kao i srpskih šampiona Evrope Karija Pešića, Bože Maljkovića, legendarnih asova na čelu sa Dejanom Bodirogom i predsednikom Košarkaškog saveza Predragom Sašom Danilovićem, brojni prijatelji i saradnici oprostili su se od legendarnog Dude.
U prisustvu njegove porodice i predsednika republike Aleksandra Vučića, posebno dirljive govore održali su Danilović i Obradović.
Prvi čovek Košarkaškog saveza Srbije, a pre svega Ivkovićev igrač i veliki prijatelj, kroz suze je govorio za govornicom o tome kako je svakog dana bio u kontaktu sa Dudom, kako se sa njim savetovao za svaku odluku i kako ga voli kao i svog pokojnog oca.
"Nije prošao dan da se ne čujemo... Biće uvek moj selektor, to je bio, to će i da ostane. Iznad svega, moja ljubav prema njemu, kao prema pokojnom ocu. Neka mu je slava i hvala", rekao je Danilović drhtavim glasom.
Ivković će biti sahranjen u utorak u podne na Novom groblju u Beogradu, u porodičnoj grobnici.
Posle njega obratio se Željko Obradović, setivši se nekoliko anegdota, kako je sa Ivkovićem usred noći "crtao" taktiku po zidu hotelske sobe, kako ga je Duda prvi put odveo na buzuki, kako su postali kumovi, ali i koliko je teško podneo vest o njegovoj smrti.
Za kraj, "Žoc" se okrenuo ka ekranu na kojem je bila velika Ivkovićeva slika i stavio ruku na srce.
"Kume, ovde si zauvek i zauvek ćeš tu biti. Veliko poštovanje. Hvala".
PROČITAJTE TEKSTUALNI PRENOS KOMEMORACIJE:
16.49 Komemoracija je završena. Sahrana će biti održana u utorak u podne na Novom groblju u Beogradu, u porodičnoj grobnici.
"Neka mu je večna slava i hvala", završio je Goran Sultanović.
16.47 Okupljenima su se na kraju skupa obratili predsednik SD Radnički Saša Jovićević i prijatelj porodice Ivković, Predrag Pantović.
16.44 Obradović se okrenuo ka Ivkovićevoj slici na ekranu.
"Draga kuma Neno, imala si divnog čoveka. Kumići, možete da budete ponosni na vašeg oca i sve što je uradio, a imate mnogo toga njegovog u sebi. Želim da nastavite što je radio. Vole vas Vesna, Anja, Đorđe i vaš kum".
Onda se okrenuo ka slici i stavio ruku na srce.
"Kume, ovde si zauvek i zauvek ćeš tu biti. Veliko poštovanje. Hvala"
16.42 Obradović: "Ćerka nije prestala da plače, sin nije krio tugu"
"Nažalost, prošlog četvrtka ujutru rano Nena me je probudila sa vešću da nema više Dude. Bio sam u šoku, zatečen, pun emocija, a znao sam da moram da idem da radim sa igračima tog jutra. U glavi sam imao ono što mi je govorio Duda, da niko ne vidi šta mi se dešava. Pre treninga svratio sam do našeg prijatelja Mirka, koji je istog trenutka kada me je video pitao šta se desilo. Rekao sam mu za Dudu, kao što nisam mogao da sakrijem ni od svog kondicionog trenera Bate Zimonjića. Odradio sam trening, krenuo, okrenuo moju Anju i zaplakala je i nisam mogao da je zaustavim. Pokupio sam onda sina Đorđa, da odemo do Nene i kumića. Moj sin ima 21 godinu i nikad ga nisam video tužnijeg. Stavio je kapuljaču na glavu da sakrije tu tugu, ali nije uspeo. Moja deca su kuma Dudu obožavala".
16.40 Obradović je govorio i o njihovoj saradnji u reprezentaciji.
"Te iste 1992. Duda me je pozvao da mu budem pomoćnik u reprezentaciji. Bila je to izuzetno teška godina, kada je trebalo da idemo na Olimpijske igre. Nikad neću zaboraviti trenutak kada su nam saopštili da smo izbačeni, kao i reakciju igrača, tu tugu i plač. I Duda je tu reagovao i rekao 'Vratićemo se bolji i jači'. I sve je uradio da tako bude. Zahvaljujući svom autoritetu i grčkim prijateljima uspevali smo da se okupljamo, da pod 'Ol-stars' imenom igramo prijateljske utakmice u Atini.
16.38 Obradović se setio i jedne anegdote iz Grčke.
"Duda me je te godine odveo i prvi put na buzuki, bio je veliki prijatelj sa svim grčkim pevačima. Jednom prilikom mu je čuveni pevač iz Soluna Paskalis Terzis prišao i pružio ruku i na tipičnom grčkom mu je rekao 'IVKOVIC'. I to bih mu uvek govorio kada smo imali te naše noći. Okrenuo bih se ka njemu i na isti način bih mu to izgovorio, a znali smo samo on i ja o čemu se radi. Uvek smo imali tu malu tajnu između nas. I sad nije bilo čoveka u Atini koji mi nije prišao i izjavio saučešće. Ostavio je veliki trag radeći u pet klubova. Te 2012. je spletom okolnosti rešio da ne nastavi karijeru u Olimpijakosu, a ja u Panatinaikosu. Nešto su prepoznali, pa su nam dali priznanja počasnih građanina Atine. Znam koliko je voleo Atinu, meni je taj grad ostao u uspomeni po nečemu što je bilo izuzetno značajno za mene, da je 1999. krstio mog sina Đorđa, kao što je i Nena krstila moju ćerku Anju u Beogradu"
16.33 Obradović se setio i sjajne anegdote iz 1992. godine:
"Ispričaću vam koliko je on voleo košarku. Tokom 1992. bio sam trener Partizana kao i sada i izbacili smo ekipu Kindera iz Bolonje i plasirali se na Fajnal-for. Kasno smo se vratili u hotel posle utakmice, bar je bio zatvoren i tu je bila ekipa pokojni predsednik Partizana Radojica Nikčević, nažalost pokojni kum Milenko Savović, Duda, Kića i ja. I pošto nam se pila kafa u 4 ujutru, otišli smo u sobu i otvorili mini-bar, a u njemu kafe koliko hoćeš. I na zidu je počeo da mi objašnjava rotacije u odbrani. Naravno, ja ustanem i počnemo da diskutujemo, a ova trojica gledaju u čudu. Duda shvati o čemu se radi i okrene se ka Radojici i kaže 'Znaš ti o čemu se ovde radi?'. On mu je odgovorio: 'Nema veze, daj ti meni još malo kafe'.
16.29 Željko Obradović je na početku govora zahvalio svima koji su izjavljivali saučešće.
"Otišao je čovek koji je meni bio sve - trener, učitelj, mentor, kum, prijatelj. I ne samo meni. Ne bih hteo da govorim o Dudi kao treneru i onome što je ostavio iza sebe, o titulama i trofejima koje je osvajao, o neizbrisivom tragu koji je ostavio svuda gde je radio. O tome su govorili svi koji su imali priliku s njim da rade. Svi se slažu da im je pomagao ne samo da budu bolji igrači, već i bolji ljudi", rekao je Obradović.
16.24 Za govornicu je stao i predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Saša Danilović. Veoma emotivno je govorio, vidno potresen.
"Ovaj Savez ne bi danas bio to što jeste da nije bilo Dušana Dude Ivkovića, isto tako i istorija srpske, jugoslovenske i evropske košarke je nezamisliva bez njegovog imena. Danas mnogi danas ubiru plodove njegovog poluvekovnog rada u košarci, kojoj je dao celog sebe. Košarka nije bila deo njegovog života, već njegov život".
Danilović se borio sa emocijama.
"Pošto sam i prijatelj, veoma teško mi je ovo palo. I za života sam mu rekao da ga volim i poštujem i da ću ga celog života voleti, kao i njegovu familiju. Poslednjih šest meseci smo se skoro svakog dana čuli, obilazio sam ga i viđali smo se. Nije prošao dan da se ne čujemo. Za sve što mi je bilo potrebno, za svaku bitniju odluku što se tiče košarke sam se prvo s njim savetovao. Sad je teško. Biće uvek moj selektor, to je bio, to će i da ostane. Iznad svega, moja ljubav prema njemu, kao prema pokojnom ocu. Neka mu je slava i hvala", rekao je Danilović drhtavim glasom.
16.19 Prisutnima se obradio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
"Nemam ja šta u biografiji Dušana Ivkovića da dodam od onoga što je Goran Sultanović izrekao. Mnogi to ovde znaju neuporedivo bolje nego ja. Kao predsednik Srbije ponosan sam što je Srbija imala takvog čoveka i što će imati takvog čoveka. Iako je fizički velikan otišao, a Dušan Duda Ivković jeste naš velikan, on nikada neće otići ni iz Srbije, niti će ga iko u Srbiji zaboraviti. To nisu kurtoazne reči, već postoji ono što je merljivo, a to su sve medalje i uspesi o kojima je govorio moj prethodnik, a koje je Dušan Duda Ivković zaslužio", rekao je Vučić.
"Ivković je nosilac drugačijeg duha. On je mnogo toga i sve što mnogi od nas nisu. Bio je istovremeno i veliki gospodin i beogradski mangup. Uvek je držao ne samo do sebe, već i do drugih. I osim medalja i sportskih uspeha, košarke koju je beskrajno voleo i Pive, svog brata i čika Bore Cenića, ostavio je još nešto. To nisu samo Crveni krst i Radnički, već i ono što će ostati za buduća pokoljenja. Iako u mnogo čemu nismo bili saglasni, kada sam prvi put razgovarao sa njim, a imali smo još dva puta priliku za duge razgovore, video sam koliko je posvećen čovek i takvim ljudima ne možete da oduzmete ništa", dodao je predsednik Srbije.
16.18 "Partizan će ga pamtiti po prvoj triploj kruni, PAOK po najvećem uspehu u svojoj istoriji, Olimpijakos po svoje dve najbolje sezone, AEK po prvom evropskom trofeju. CSKA kao trenera koji mu je vratio dostojanstvo. Dinamo po svom najznačajnijem uspehu na međunarodnoj sceni. Sa klubovima je osvojio 20 trofeja u Jugoslaviji, Grčkoj, Rusiji, Turskoj... Učestvovao je u osvajanju ukupno 12 medalja sa seniorskom reprezentacijom", podsetio je Sultanović.
"Pored svih trofeja i ličnih priznanja igrača koje je izveo na put, ostaće upamćeno da je ostao jedini stručnjak koji je osvojio četiri različta evropska takmičenja. Kup Koraća, Kup Saporte, Evroligu i ULEB kup", dodao je on.
16.11 Poznati glumac Goran Sultanović održao je govor u Ivkovićevu čast, osvrnuvši se na njegova priznanja, biografiju, životne i sportske početke i najveće uspehe.
"Započeo je karijeru zahvaljujući treneru Bori Ceniću. Jednom je rekao da mu je stariji brat Slobodan Piva Ivković bio idol, a da mu je trenerski put u košarci utabao Bora Cenić", rekao je Sultanović.
16.06 Svi u sali su ustali kada je ušla Ivkovićeva supruga Nena. Nedugo potom, počela je komemoracija puštanjem kratkog snimka o karijeri Dušana Ivkovića.
Izveštači MONDA javljaju da je u Skupštinu na oproštaj od Ivkovića stigao veliki broj košarkaških legendi, počev od Ivkovićevog bliskog prijatelja i kuma, Željka Obradovića, kao i Svetislava "Karija" Pešića, predsednika KSS Predraga Saše Danilovića...
U salu je uoči prvih obraćanja došao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zajedno sa ministrom sporta i omladine Vanjom Udovičićem.
Pogledajte prve slike sa komemoracije.
Od Ivkovića se danima opraštaju ljudi iz košarke sa svih strana sveta, pa se tako javio i najveći NBA trener, Greg Popovič, takođe blizak Ivkovićev prijatelj i čest gost Beograda.
Uz Obradovića i Pešića, tu je i trofejni srpski stručnjak Božidar Maljković, kao i još jedan evroligaški šampion, Dimitris Itudis. Takođe, tu su i bivši Ivkovićevi igrači Novica Veličković, Marko Kešelj, Duško Savanović, Nenad Krstić, Milenko Tepić, Bojan Popović... Od malo starije generacije tu su Zoran Savić, Nebojša Ilić, Mlađan Šilobad...
Među onima koji su došli da odaju počast Ivkoviću je i Nikola Peković, kraj njega je predsednik Partizana Ostoja Mijailović, kao i Miroslav Mića Berić, a posle njih u salu je ušao i Dejan Bodiroga.
Takođe, tu su i Miroslav Muta Nikolić, Zlatko Bolić...
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.