INTERVJU: NAJMLAĐI TRENER NAPRAVIO NAJVEĆI BUM! Nenad Stefanović otkrio za MONDO - tražio 2 stvari, pa postao hit lige

Kada u životu radite vredno, ne hvatate prečice i idete korak po korak onda sve počinje da dolazi na svoje. U jednom momentu kockice počinju da se poklapaju i daju vam putokaz da ste na pravom putu. A taj signal je još jači kada ste trener tima koji počne sezonu sa šest pobeda u osam kola.

Sve to događa se ove jeseni mladom treneru Nenadu Stefanoviću (36), tvorcu najvećeg iznenađenja jeseni na Jadranu - FMP Železnika. Sa 29 godina je završio igračku karijeru i odlučio da se prebaci na posao trenera i ovih osam rundi ABA lige dokaz su da je napravio pravi izbor, iako je sve za njega došlo neočekivano brzo.

"Neverovatno. Ni pre šest meseci ne bih rekao da ću biti na klupi ABA ligaša, a kamoli pre dve i po godine, kada smo nas dvojica poslednji put razgovarali Možda je to dokaz da se trud i rad isplate. Teško je dobiti priliku, pogotovo u današnje vreme i zbog toga nikada neću moći dovoljno da zahvalim klubu što mi je dao šansu da sa nekog nižeg nivoa uđem na najveću scenu. Snovi se ostvaruju", počinje Stefanović priču za MONDO.

Stefanović je ujedno najmlađi trener u regionalnom takmičenju.

"Ne osećam se mnogo mlado sa 36 godine. Šalim se malo naravno. U momentu kada sam počeo da se bavim trenerskim poslom bilo je dosta igrača starijih od mene. Mislim da se to sada neće dešavati. Kada sam video taj podatak da sam najmlađi, sa jedne strane mi je bio kompliment, sa druge obaveza da pokažeš da tu pripadaš. Posebno sa tim trenerskim 'aždajama' i velikim trenerskim imenima u ligi. Drugari su se šalili sa mnom kada su videli ko je sve tu od trenera, rekli su mi 'Gde si baš sad našao da ulaziš u ABA ligu, bolje da si malo sačekao'. Znam koliko je teško mladim trenerima da dobiju šansu, što nije dobro, ali je to neka druga tema. Drago mi je što sam tu kao najmlađi".

Kao trener je počeo u nižim rangovima, radio je u Žarkovu, Vitezu, Zemunu, bio je pomoćnik u OKK Beogradu i sada je na klupi tima iz Železnika.

"Nisam preskakao korake, kada vratim film na sve kroz šta sam prošao, nije da sam imao ni priliku da ih preskačem. U Vitezu je bila mala sala, trening sa jednom loptom, a svi ti momci su bili sada na meču protiv Zadra i to mi mnogo znači. U Zemunu je cilj bio plasman u viši rang, jer ako se to ne dogodi, onda su male šanse da će neko da te primeti. Moram posebno da pohvalim te momke u Zemunu, od kojih su neki imali i drugi posao, pa su dolazili na trening sa velikom motivacijom i željom da napreduju. Da mi je neko rekao da ću za osam godina biti u ABA ligi, potpisao bih odmah".

OD ZEMUNSKIH "SEANSI" DO OBRADOVIĆA, RADONJIĆA...

U Zemunu je radio i sa juniorima i sa seniorima, kroz šalu kaže da je imao "seanse" sa mlađima tada.

"Igrači vole kada se baviš sa njima na svim nivoima. Glavna razlika između toga je što su ovde svi profesionalci. U Zemunu se dešavalo da završimo trening u 11 uveče, pa nekoga moraš da vratiš kući, nekoga da pustiš ranije jer ima probnu vozačku, neko je dobio lošu ocenu ili je raskinuo sa devojkom i slično. Čak i sada primenjujem to sa igračima, volim da razgovaramo, da čujem sve, moram da budem upućen. Naravno, tematika je malo drugačija nego u Zemunu", sa osmehom kaže Nenad za MONDO.

Ispričao je i jednu zanimljvu priču sa svojim omiljenim trenerom Milovanom Stepandićem. Način razmišljanja koji i danas koristi.

"Nisam dobio mnogo ponuda posle Zemuna, pa sam bio pomoćnik u OKK Beogradu godinu dana, nismo se dogovorili o produžetku saradnje. Moj omiljeni trener, koji nažalost nije više među nama, Stepandić mi je rekao jednu zanimljivu priču. Zvao ga je jedan ABA ligaš, koga neću imanovati i rekli su mu 'Evo, imaš tim, stručni štab, imamo dva zanimljiva igrača koja čekamo, pripreme kreću tad i tad, na tebi je da vodiš. Odgovorio im je sa 'Ma da, sipali ste gorivo u avion i dali mi da ga vozim u oluju, pa neću". To nije način na koji ja sebe vidim. Imao sam neke ponude iz KLS, ali nisam osetio da u klubovima imaju poverenja u mladog trenera kao što sam ja. Imali su drugačije planove koje se ne uklapaju moju filozofiju, već su u tim klubovima mislili da moj stručni štab i ja nemamo potrebno iskustvo da sastavimo tim i da oni znaju bolje. Baš primer Stepandićevog aviona. Onda je stigao poziv iz Železnika i dogovorili smo se za dva minuta, nisam očekivao da može tako brzo, ispalo je super"-

Sada je u ligi sa trenerskim imenima poput Željka Obradovića, Dejana Radonjića, Aleksandra Džikića i mnogih drugih...

"Stvarno je neverovatno, u celoj ligi su veliki treneri. Imali smo taj prijateljski meč sa Crvenom zvezdom na pripremama, rukuješ se i pričaš sa Radonjićem, kog si do skoro gledao na TV-u, pa igraš protiv Obradovića, Džikića, trenera od kojih si učio, sa kojima si bio na nekim seminarima. Pomoćnik mi je nedavno rekao da ne može da veruje da se sada spremaju za nas i naš tim. Zaista lepa i inspirativna priča za mnoge".

O DŽOUNSU, NEVELSU, TASIĆU...

Kada je seo na klupu FMP-a imao je plan za pravljenje ekipe. Znao je šta želi i tako je i postupao, tražio je samo dve stvari.

"Imali smo jasnu ideju kakav tim želimo, hteli smo da napravimo ratničku ekipu koja dosta može da trenira i gde će svi imati veliki stepen motivacije. Svako pojedinačno, da ne ulazim u to, ali svaki ima ogromnu motivaciju da se dokaže. Kada smo završili sklapanje tima nismo znali koliko i šta tim može, ali smo želeli da vidimo. Ono što nismo hteli jeste nagomilavanje igrača, nije bilo potrebe da dovedemo 18, pa da neko bude nezadovoljan što ne igra ili tako nešto. Na pripremama smo videli da to ide u pravom smeru i to protiv jačih ekipa, pošto volim da igramo sa jačima i po cenu poraza. Već tada su se videle dobre naznake."

Mladi stručnjak nije želeo da govori ponaosob o svakom igraču, ali je na kraju ipak pristao da kaže nešto o nekoliko njih koji su za sada privukli veliku pažnju javnosti. Uz napomenu da svaki od igrača u timu daje veliki doprinos. Krenuli smo od Brajsa Džounsa, MVP-ja oktobra u ABA ligi.

"Moja najveća želja je bila da pokažem sve njegove vrline i da sakrijem mane, kao i kod svih ostalih. Rekao bih da je postao još bolji kod nas, ali moram da naglasim nekoliko važnih stvari. Dve godine je u Čačku proveo sa Marinovićem, nekadašnjim plejmejkerom koji je takođe dosta radio sa njim. Pre toga je u Ulcinju radio sa trenerom koji mu je mnogo pomogao. Moram i njih da napomenem. Mi smo sa njim radili na detaljima, videli šta može bolje i sve se poklopilo. Može on još bolji da bude."

Geret Nevels, koji je nedavno dao opširan intervju za MONDO, se odlično pokazao do sada. Došao je iz Portugala u Srbiju.

"Pre svega moram da naglasim da ga mi nismo videli u Portugalu, to mu je bila samo usputna stanica. Sezonu je počeo u Poljskoj, pomogao je Slasku i tu smo ga primetili. Portugal realno nije bo njegov nivo, morao je to da prihvati zbog povrede. Dobili smo dobre preporuke, rekli su nam da je radnik i fanatik. Hteli smo da stranci budu uzor ostalima, takav je Geret. Najbolju preporuku sam dobio od generalnog menadžera filijale Klipersa, za koju je igrao, rekli su mi da su ga molili da manje trenira."

Otkrio je potom i jedan veoma zanimljiv detalj oko Nevelsa.

"Ispričaću vam jednu interesantnu priču oko njega. Čuo sam se sa njegovim menadžerom i dogovorili smo se da ga zovem sutradan u određeno vreme, u tom momentu je to bilo za osam sati. Pozvao sam ga, počeli smo da pričamo i krenuo sam da mu objašnjavam stvari oko FMP-a i ABA lige. Zaustavio me je i rekao da zna dosta i da je pogledao tri utakmice. Pitao sam ga kada je to uradio, rekao mi je da je našao snimke na internetu i da je to pogledao pre našeg razgovora. Nisam mogao da verujem, iskoristio je period od tih osam sati pre poziva da pogleda mečeve i da sve to vidi, bilo mi je to dovoljno, rekao sam da ga želim u timu. Prihvatio je ponudu nedugo posle našeg razgovora i eto, sada je tu".

Prijatno je mnoge iznenadio Danilo Tasić. U ABA ligi prosečno beleži 14,6 poena i 6,1 skok po meču.

"Znam ga iz Konstantina još. Bio je MVP u Bugarskoj, imao dobre sezone i pre toga u pobedničkim ekipama i takav mu je i karakter. Ima veliku motivaciju, mnogi su ga potcenili i podsmevali su se kada je došao, to je za njega bio dodatni motiv. Pokazao je da može da igra na visokom nivou, ima iskustvo, mirnoću, da kažem i žargonski 'namazanost', voli da pobeđuje. Na treningu znaju da 'zarate' zbog želje za pobedom, pa nije lako za suđenje. Ima godine, a prvi put je na ovakvom nivou. Telo mu je u najboljem stanju trenutno i njegove igre se vide na terenu"-

Ne plaši se Stefanović da pruži šansu i mlađim igračima, pa tako veću minutažu imaju Milutin Vujičić (2002. godište), Nikola Šaranović (2003) i Marko Pavićević (2001).

"Ideja je bila da tu budu i neki mladi igrači. Koliko ih koristim zavisi isključivo od njih samih. Moram da naglasim i da je Pavićević imao mononukleozu pred početak sezone. Milutin i Nikola su imali nula sekundi u seniorskoj konkurenciji pre ovoga, izuzimajući epizode u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća u dresu Crvene zvezde i to u posebnim okolnostima, dok je Marko odigrao dve veoma značajne sezone za njegov razvoj u KLS. U takvim situacijama ne znaš šta možeš da očekuješ. Stvarno nemam problem da pustim mladog igrača, ali imam dva uslova za to. Mora to da mi dokaže na treningu radom i mora da igra odbranu na 100 odsto. Napad će doći, greške se tu dešavaju. Oni svojim odnosom pokazuju da su spremni i spreman sam da ih pustim na teren i kada se meč lomi u završnici. Najteže mi je za Vujičića, jer je plej i ta pozicija je veoma zahtevna, ali svi zajedno radimo, ekipa ih je prihvatila dobro, momci su skromni i sve ide u dobrom smeru".

IDEALAN POČETAK SEZONE

Stefanović je kao igrač bio plejmejker, prošao je i kroz domaći šampionat, igrao u inostranstvu, iskusio je i Evroligu sa Partizanom, pa smo ga pitali da li je zbog svega toga najstroži prema organizatorima igre.

"Da li vam je to Nevels rekao?", smeje se Nenad, pa nastavlja:

"Normalno da najbolje poznaješ tu poziciju koju si igrao. Radimo mi na treningu i centarsku tehniku, ali možda bi im u nekom momentu Tasić nešto bolje objasnio, jer vidi bolje. Možda sam malo stroži prema plejevima, najviše očekujem od njih. Bez pleja i bez centra se ne može u modernoj košarci. Najviše strpljenja imam za njih. Nije niko na prvu izgubljenu loptu dobio hvatanje za glavu, već aplauz, idemo dalje. Svako može da ima loš dan na poslu, ali plejmejker ne može, sliku sa tom porukom sam nedavno video na internetu, odmah sam poslao Brajsu, pa smo se nasmejali".

Početak sezone ni u najlepšim snovima nije izgledao ovako dobro. Posle osam kola Stefanović i FMP imaju šest pobeda i dva poraza.

"Kada je izašao raspored bilo je neprijatno gledati ga. Tada smo dogovorili da idemo postepeno i da damo sve od sebe u svakom meču. Dodatni motiv nam je bio to što su nas svi otpisali, neko u timu mi je rekao da su stekli utisak kao da ne igramo ligu, eto koliko su nas otpisali. Naš cilj je i tada bio, a i sada je isti. Opstanak. Ne znam koliko pobeda nam treba za to, probaćemo što pre da dođemo do te cifre, kada to učinimo, videćemo šta dalje. Važno je biti skroman, videli smo kako prolaze neki koji nisu bili skromni. Rekao sam i igračima da treba da ćutimo, radimo i da pričamo na terenu. Takođe, želim da napomenem i da velike zasluge za sve ovo ima stručni štab sa Vasiljom Đurićem, Feđom Sretenovićem i Goranom Topićem".

Otkrio je i u kom momentu je dobio potvrdu koliko ekipa zaista može.

"Bilo je nekoliko mečeva u kojima sam video dobre stvari. Prvo na pripremama sa Klužom u prvom meču, to je bio dobar korak. Izgubili smo potom od Zvezde i Igokee na jednu loptu, pa smo onda prilično lako dobili Avtodor, tim koji je sada u vrhu VTB lige. Video sam tada da smo spremni. Onda je počela sezona u ABA i meč sa Cedevita Olimpijom koji mi je mnogo toga pokazao. Tim je video da može, promašili smo dva zicera za pobedu u regularnom delu, pa smo dobili u produžetku. Ako bih morao da izdvojim jedan meč, onda je to taj u Ljubljani".

POZIV SVETISLAVA PEŠIĆA

Pored svih uspeha koje pravi na početku sezone jedan trenutak je za Nenada poseban. Bio je to poziv selektora Svetislava Pešića na okupljanje sa srpskim trenerima u KSS.

"Pre toga je došao na naš meč protiv Igokee, pa je onda usledio poziv na taj skup trenera. Takve stvari te 'voze'. Nemaš utisak koliko je to bitno, dok ne krenu da stižu reakcije ljudi, dobio sam preko 20 poruka sa tom slikom. Bio je to zaista sjajan Karijev potez, pokazao je da želi da svi sarađujemo. Biti u prostoriji sa tim trenerima je stvarno velika stvar. Tokom trenerske karijere sam naravno imao podršku najbližih, ali je od svih mojih prijatelja samo kum Uroš znao tačno kad imam utakmicu, ostali nisu toliko pomno pratili. Sada svi znaju sve, prati se sve, stvarno je sve na toliko visokom nivou. Što se reprezentacije tiče, rano je davati prognoze, stvar je dosta kompleksna sa svim ovim 'prozorima'. Znam samo da ćemo svi navijati za uspeh nacionalnog tima".

Za kraj razgovora smo ostavili deo o tome koliko mu se život promenio od kada je ušao u ABA ligu.

"Vreme brzo prolazi, šalim se sa igračima da bismo svi voleli da odemo da proslavimo neku pobedu, ali toga nema, mora da nastavi da se radi i to još više. Vidi se da se timovi spremaju za nas, neko te možda razotkrije nekim potezima, pa vidiš da možda neki segment nije toliko dobar kao što misliš. Zato je bitno da ne budeš uljuljkan. Bilo bi lepo da opet napravimo seriju od pet pobeda, zato opuštanja sada nema, to može tamo negde u junu na nekoj plaži. Ako se sad opustiš, onda to nije dobro".

Ne krije da se dosta toga promenilo.

"Da mi je život drugačiji, jeste. Evo i deo za intervjue, nije da ne volim da pričam, već smatram da igrači treba da dobijaju više pažnje od mene. Imam možda malo manje sna, možda malo više spavam popodne nego inače. Koliko god bilo smešno, sada mi je manji pritisak nego ranije. Tada se neko svetlo na kraju tunela nije naziralo, nije praćeno, sada je ovo veći nivo košarke, vrhunski uslovi, veliki profesionalci".

Na kraju je stigao i da se našali.

"Najteže mi je palo što mi je starija ćerka krenula u školu, pa moram da ustajem u sedam umesto u osam", sa osmehom zaključuje Stefanović za MONDO.

Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.