Na njihovim leđima bio je ogroman teret, a oni su ga izneli bolje nego što je iko mogao da zamisli. Neki nisu nadmašili očeve, ali su ostavili trag. A, nadolaze i srpski biser.
"Iver ne pada daleko od klade". Koliko puta ste ovo čuli ili čitali kada sportski novinari žele da vam dočaraju kako je to kada sin slavnog sportiste i sam krene očevim stopama, pa onda postigne neki atraktivan pogodak, zakuca, ubaci trojku, šta već? Relativno često, složićete se.
U poslednjem podkastu, Edin i ja smo posvetili vreme Stefu Kariju i njegovim šuterskim rekordima. Nedavno je prestigao Reja Alena na večnoj kombinovanoj listi pogodaka za tri (tj. sabrano regularna sezona i plej-of), a sve je to postigao u petsto i kusur utakmica manje nego što je "Isus" odigrao. Rej je, takođe, imao oko 40 odsto uspešnosti sa linije za tri poena – Stef je trenutno na oko 43% i ne deluje da će brzo ispod te brojke.
U toj raspravi o tome kako je Stef promenio košarku svojim šuterskim sposobnostima, spomenuli smo i njegovog oca, Dela Karija. U eri kada se šut za tri poena nije preterano cenio, niti je bio neka "pozivnica" za bolji život, stariji Kari je rešio da baš od toga napravi umetnost. Bio je član prve generacije Šarlot Hornetsa, i proveo je deset godina u Severnoj Karolini – uglavnom je ulazio sa klupe i pogađao kad je trebalo, uz jako visoke procente (40,2 odsto za karijeru). Nama malo starijima ostao je poznat kao "neko ko igra sa Divcem i ume za tri".
Genetika je čudo, pa se može reći i da se to i u ovom slučaju potvrdilo – a pogotovo kad uračunamo i to da je drugi brat Kari, šuter Filadelfije Set, "meke ruke" i da ume da pogodi izdaleka. Pa opet, Kariji nisu jedina slavna NBA porodica, štaviše, oni su tek jedan od desetine slučajeva. Pogledajmo sada koji su sve to očevi i sinovi "overili" NBA parkete, uz fokus na one najuspešnije – ili barem najintrigantnije.
Da se zadržimo već u San Fransisku, kad smo krenuli sa Stefom. Do pojave "spleš bradersa", tj. Stefa i Kleja, jedina titula koju su Voriorsi osvojili otkako su se 1962. iz Filadelfije preselili u Kaliforniju desila se 1975. Glavna zvezde te ekipe bio je Rik Beri, jedno od najboljih niskih krila te ere. Beri, prefinjen šuter koji bi sigurno imao mnogo više proseke da je igrao u eri trojke (ukačio je samo jednu sezonu), je i danas zapamćen kao jedan od najvećih košarkaša u istoriji "Dabsa".
Rik je, baš kao i Del, svoj talenat preneo sinovima – svoj petorici. Oni poznatiji su Brent Beri i Džon Beri. Brent je izbio u prvi plan kao košarkaš Los Anđeles Klipersa, uz kasnije uspešne epizode u mnogim klubovima, ponajviše San Antoniju gde je osvojio dve titule. Davne 1996. postao je prvi belac koji je osvojio Ol-Star takmičenje u zakucavanju, a pamtimo ga kao izuzetno inteligentnog igrača koji je Popovićevim Sparsima doneo veteransko iskustvo i preciznost u šutu za tri.
Džon Beri je bio bek-epizodista, nama najbliži po svojoj roli u Peđa-Vlade Kingsima. Tokom karijere nosio je dres još osam NBA klubova, i ostao zapamćen kao pouzdani rotacijski bek. Dru Beri je poslednji od tri brata Beri koji je imao NBA karijeru (par sezona u Atlanti, Sijetlu i Golden Stejtu), dok su Skuter i Kenjon košarkaški hleb zarađivali igrajući po Evropi i američkim nižim ligama.
Klej Tompson je takođe izdanak jedne NBA "dinastije". Njegov otac Majkl imao je zapaženu ulogu osamdesetih kao prvo član Portlanda, a zatim i Los Anđeles Lejkersa sa kojima je osvojio dve titule. Tako su se Majkl i Klej pridružili Riku i Brentu kao jedan od četiri otac-sin šampionskih parova u istoriji lige – osim njih četvorice, to je takođe pošlo za rukom Metu Gukasu starijem i mlađem (obojica kao članovi Filadelfije, ovaj prvi Voriorsa, ovaj drugi Seventisiksersa), kao i legendarnom Bilu Voltonu (prvak sa Portlandom i Bostonom) i njegovom sinu Luku (prsten sa Lejkersima).
Stef Kari nije jedini "jak" šuter kome je tata genetski pripomogao. Prva zvezda Finiks Sansa trenutno je Devin Buker – njegov otac, Melvin Buker, nam je više poznat kao neko koje ostavio traga u evropskoj košarci (Milano, Pezaro, Ulker, Himki), ali na CV-u svakako ima i nekoliko desetina NBA utakmica kao član Hjustona, Denvera i Golden Stejta. Bek Los Anđeles Lejkersa Vesli Metjus, koji igra svoju 12. NBA sezonu dok ovo čitate, je takođe sin bivšeg NBA igrača – njegov otac Ves Metjus bio je rezerva Medžiku Džonsonu krajem osamdesetih, i osvojio dva šampionska prstena. Otac plejmejkera Orlando Medžika Kola Entonija je Greg Entoni, veteran deset NBA sezona, nama verovatno najpoznatiji iz mandata u Njujorku i Portlandu.
O Alu Horfordu, dominikanskom asu koji već već petnaestak godina štiti obruče svojih ekipa, znate verovatno sve. Ali da li ste znali da je i njegov otac, Tito Horford, jednom bio pod NBA ugovorom? Stariji Horford se i nije bog zna kako istakao u svoje tri sezone u ligi (dve u Milvokiju, jedna u Vašingtonu), ali ostaje zapisano da je upravo on bio prvi Dominikanac sa NBA ugovorom. Još jedna "međunarodna" dinastija je i ona porodice Sabonis – mislim da je suvišno pričati kako o Arvidasu, tako i o Domantasu.
Poseban pasus će dobiti otac i sin iz porodice Trent – obojica se, inače, zovu Geri. Stariji Trent je bio gromada od čoveka, izuzetno gabaritni krilni centar kojeg su na koledžu poredili sa Šekilom O’Nilom. Zanimljivost koju njih dvojica dele je ta da su obojica trejdovani iz Portlanda u Toronto nakon 41. utakmice u svojoj trećoj sezoni – slučaj koji bi zaintrigirao i Moldera i Skali. Kad smo već kod kurioziteta, pomenimo i Doka i Ostina Riversa. Ostin je, naime, prvi NBA sin kojeg je trenirao otac – da otac trener igra protiv sina igrača je viđeno u još nekoliko scenarija, što se još desilo i Majku Danliviju starijem i mlađem, Džoržu Karlu i Kobiju Karlu, kao i Buču i Janu van Breda Kolf, igračima holandskog porekla koji su pre više od pola veka ordinirali ligom.
Koga još spomenuti? Majk Bibi, plejmejker "srpskih Kingsa" sa početka 21. veka, je sin Henrija Bibija, takođe plejmejkera, koji je za razliku od svog sina uspeo da osvoji šampionsku titulu (Njujork Niksi, 1973.). Dolf i Deni Šejs bili su poznati NBA centri (otac drastično uspešniji doduše), otac Kobija Brajanta Džo "Dželibin" Brajant odigrao je osam NBA sezona, Mičel i Endru Vigins su dinastička krila-šuteri, Tim Hardavej i njegov sin, Geri Pejton i njegov sin, Glen Robinson i njegov sin...primera ima poprilično.
A šta je sa Srbima? Hoćemo li i mi ustoličiti neku NBA dinastiju? Postoje dobre šanse da se to desi. Naravno, uvek možemo pomenuti Petra "Presa" Maraviča i njegovog sina Pita, ali oni su ipak Amerikanci srpskog porekla. Ako izuzmemo "Pištolja" i njegovog starog, najbliži tom cilju mi deluju Stojakovići – Peđin sin Andrej Stojaković će za dve godine postati NCAA igrač, a navodno se mnogi već sada raspituju za njega.
Možda se nešto može i očekivati od Vuka Danilovića, koji je 2008. godište i trenutno nastupa za Partizanovu U15 ekipu. Vuk je nedavno skrenuo pažnju na sebe u večitom derbiju za taj uzrast, a mnogi su ostali zadivljeni njegovim šuterskim i kreatorskim sposobnostima. Košarkaški su aktivni i sinovi Ratka Varde, Željka Rebrače, Dragana Tarlaća...ali da ne opterećujemo te mlade ljude previše sada.
Koga smo zaboravili? Pišite nam u komentarima.
Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.