U sve je bio umešan i poznati holivudski glumac?
Majkl Džordan odigrao je u velikom finalu 1997. u Juti čuvenu utakmicu nazvanu "Flu game" ("Flu" – grip) i pod snažnim simptomima smogao snagu da povede ekipu ka pobedi u verovatno prelomnom meču te serije. Skor u borbi za titulu u tom trenutku bio je 2:2, a on je jedva stajao na terenu i ipak ubacio 38 poena, dovoljnih za pobedu.
Decenijama se nagađaju razlozi zbog kojih se loše osećao tog dana, pa je zvanično opravdanje Džordanove slabosti vremenom variralo od "gripa" do "trovanja", o čemu je bilo reči u čuvenom dokumentarcu "Poslednji ples". Međutim, postoje i oni koji tvrde da ništa od toga nije bilo u pitanju, već da je Em-Džej u noći pre te utakmice jednostavno popio previše.
Novinar lista "Deseret News" Džodi Dženesi, autor knjige o Juti Džez, napisao je da mu je "veoma pouzdan izvor" iz Jutine organizacije objasnio šta se dogodilo koristeći približno ove reči: "Ma, kakav grip. PR Bulsa je upravo rekao da je Džordan bio u Vegasu celu noć i da je bio mamuran".
I u čuvenoj biografiji Majkla Džordana "The Life", autor Roland Lazenbi preneo je reči nekadašnjeg komentatora NBC-a Meta Gukasa, koji mu je takođe otkrio da nije u pitanju bio grip, već da se najveći svih vremena kockao u kući Roberta Redforda, poznatog glumca koji živi u Juti.
"Postoje različite teorije zavere o tome šta se dogodilo Majklu. Svi smo prihvatili objašnjenje da je u pitanju bio grip i da je uprkos tome igrao. Međutim, sudeći prema pričama i glasinama, pretpostavka je da je bio kod Roberta Redforda u kolibi u planini i da su igrali poker celu noć i previše se zabavljali", rekao je Gukas.
Podsetimo, prema verziji koja je ispričana u Džordanovom dokumentarcu kroz naraciju njegovog prijatelja i trenera Tima Grovera, Em-Džej se osećao loše jer se otrovao picom koju je naručio u 22 sata.
Prema toj tvrdnji, osoblje hotela je i te večeri u 21 sat prestalo da služi goste po sobama, Majkl je sat kasnije ogladneo, a u gradu je navodno sve bilo zatvoreno osim jedne picerije. Posle toga su, tvrdi Džordanov trener, na vrata sobe zakucala petorica dostavljača da bi upoznala Džordana, što je Groveru bilo sumnjivo, ali je Em-Džej navodno ipak pojeo celu picu i u dva sata ujutru pozvao trenera, žaleći se da ima probleme. Posle toga je navodno 20 sati povraćao.
Kao jedna od "rupa" u ovoj priči nameće se i to da je poznato da se NBA igrači na timskim gostovanjima prijavljuju u hotele pod lažnim imenima, da ne bi bili uznemiravani. S obzirom na to da je objavljen i spisak tih lažnih imena koja su igrači Bulsa koristili na gostovanjima, ostaje nejasno kako su dostavljači pice unapred znali da idu baš do Džordanovih vrata. Pogledajte taj spisak:
Znajući Džordanove navike iz zlatnih devedesetih, nijedna od dve nove verzije priče nije isključena. On je i tokom finala Istočne konferencije 1993. odlazio u Atlantik Siti u Nju Džerziju da bi se kockanjem opuštao pred mečeve. I pored svega toga, kad je jednom dohvatio vrh, više ga nije ispuštao, niti je ikad izgubio u NBA finalu.