U hotelu "Kraun Plaza", KK Partizan obeležio je veliki jubilej - 30 godina od osvajanja titule šampiona Evrope u Istanbulu.
Tim povodom, u beogradskom hotelu okupile su se klupske legende, na čelu sa trenerom tadašnjeg i sadašnjeg tima Željkom Obradovićem, kao i sa članovima generacije koji su ispisali istoriju nezaboravnom trojkom Aleksandra Saše Đorđevića u Istanbulu.
Crno-belo veče imalo je i humanitarni karakter, jer je dobrotvornom aukcijom organizovano prikupljanje sredstava za fondaciju "Dobro pamtim sve", koja brine o bivšim igračima Partizana, ali ne samo o njima. O toj akciji, kao i o Partizanovoj prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, prvi je pred skupom govorio predsednik crno-belih, Ostoja Mijailović.
"Razmišljao sam da li čitam govor ili da pričam iz glave, ali nisam hteo da pogrešim pred svim ovim legendama. Nema prošlosti bez budućnosti, ni obrnuto. Da nije bilo vas, ovo bi bila bleda slika. Klub danas živi zbog svega toga i ponovo smo svi tu, na čelu sa Željkom. Nama je ovih 30 godina titula bila i štit i kišobran i suncobran. Na neki način je zaštitila klub. Vezivno tkivo svega je i Obradović i voleo bih da ovde u skorije vreme zaokruži desetu evropsku titulu. Mi se sad borimo za trofeje, imali smo niz loših situacija sa koronom, sada je došao trenutak da igramo dobro i imamo priliku da vratimo trofeje u vitrine. Pozivam sve da budu uz ove ljude. Sredstva sa ove donatorske večeri biće uplaćena u crno-belu fondaciju. Predložiću da deo bude uplaćen deci koja su izgubila roditelje u rudniku Resavica, a drugi deo svima onima koji su prošli kroz klub, a imaju probleme. Vidimo se opet da slavimo trofeje”
Potom je na binu izašao Željko Obradović i dobio veliki aplauz.
"Reče Danilović da smo se promenili, ali ja to ne vidim, tu sam u sali i na treninzima. Ostoja reče ovo za trofeje, nadam se da neko prevodi strancima. Balša, ti si urednik glavni, prevodi tamo" nasmejao se Žoc, pa nastavio obraćanje osvrtom ka svojim trenerskim počecima.
"Radim u nalepšem gradu i najboljem klubu. Želim da spomenem četiri osobe. Sve što sam naučio dugujem profesoru Nikoliću i Dudi Ivkoviću. Tada sam igračima rekao da na mene mogu da se ljute i da odgovore, ali nikako na profu. Hvala mu na svemu što je uradio za nas, veliki je deo svega što se dogodilo. Drugi je Radojica Nikčević, tadašnji predsednik. Kićanović nas je okupio i video da može da bude predsednik. Doveo je Radojicu, pokazao je ambiciju, mada nije očekivao da ćemo biti prvaci Evrope. Naučio me da se ne mešam u politiku kluba, a da su svlačionica i teren moji. Prihvatio je tada da ja prestanem da budem igrač, nadam se da se nisam obrukao. Treći čovek je Dragiša Šarić. Ljudi ne znaju koliko sam vremena provodio sa njim. Danilović mi je rekao da je zbog njega počeo da igra odbranu".
Obradović se setio i nedavno preminule klupske i srpske košarkaške legende, Milenka Savovića.
“Moj kum i brat Sava. Provodio sam više vremena sa njim nego sa porodicom. Tu je i ovaj dosadni glumac Diklić, hvala Bogu da se snimanje završilo. Bilo mi je naporno", nasmejao se "Žoc", pa još jednom spomenuo "Svetog Savu".
“Zbog Save smo otišli u Fuenlabradu. Bio mi je kum, prijatelj i brat. Teško mi je i sada da pričam o njemu. Hvala svima u Fuenlabradi, tamo ćemo igrati turnir u septembru", izjavio je Obradović sa dresom iz 1992. u rukama i to sa njegovim potpisom. Na humanitarnoj aukciji prodat je za 2.950 evra!
"Ovo mi je najdraži poklon. Pa ćemo da se dogovorimo jednog dana za muzej koliko da vam prodam, ali zamalo", našalio se još jednom Obradović.
Potom se, za kraj, obratio aktuelnom timu.
“Moje želje i snovi su vezani za ovu ekipu. Želim da ostanu što duže. Ako se to desi, ostvarićemo neke snove koje imam. Ponekad se naljutim na njih, nije im lako sa mnom. Ponavljam im da ne zaborave da igraju u najboljem klubu na svetu... Kevine i momci, znate da vam verujem. Sledeće nedelje krećemo u nešto novo, zato ne zaboravite da igrate za najbolji klub na svetu" obratio se igračima na engleskom Željko, sa jasnim podsećanjem da ekipu očekuje start plej-ofa u Evrokupu.
Nakon Obradovića, skupu se obratio i Predrag Saša Danilović. Šaljivim tonom je najpre "pecnuo" svog trenera i prijatelja.
“Ovde je moj prijatelj, kog zovem trener, pričao sat vremena, a za mene ne pominje da sam MVP finala, tako da - usta moja pohvalite me kad neće drugi” našalio se.
Potom se uozbiljio.
“Ono što nam je pokazala Fuenlabrada nigde nisam video, a igrao sam po malo po svetu. Fale nam ovde Sale Đorđević, Kića koji nisu mogli da dodju. Mnogo ih volimo. Sale je dilemu imao na filmu, pitao se ko je rekao da je njegov šut promenio život. Ja sam to rekao, to nam je svima život promenilo i večno sam mu zahvalan na tome", lepim rečima je Danilović zaokružio crno-belo veče u Kraun plazi.