Slovenački stručnjak Zmago Sagadin, po mišljenju mnogih najuspešniji trener te zemlje, sedeo je na klupi Crvene zvezde od 2002. do 2004. Igrači koji su tada nosili crveno-belo upamtili su njegov mandat po velikom radu, po ludo osvojenom trofeju Kupa u Novom Sadu (kroz produžetak u sve tri utakmice) i po strogoći nekadašnjeg slovenačkog selektora.
Tako je Igor Rakočević, lider tadašnje generacije, često isticao koliko mu je prijao rad sa Sagadinom i da mu je kroz čitavu karijeru koristilo to što je pod vođstvom Sagadina neprestano trenirao i napredovao. Gostujući u podkastu "Jao Mile", kod bivšeg košarkaša Crvene zvezde Mileta Ilića, saradnje sa Sagadinom setio se i bivši kapiten crveno-belih, Tadija Dragićević. On je tokom Sagadinovog boravka na klupi ušao u prvi tim i još živo pamti detalje paklenih treninga pod vođstvom Slovenca.
"Lepo je rekao Igor, terorista u tom pravom smislu reči", rekao je Dragićević kroz osmeh. "Nenormalno se treniralo. Kao mladi igrači smo upali u taj sistem i to je bilo nenormalno. Svaki put imaš tremu pre treninga. Jednostavno, dođeš tamo i ne znaš šta da očekuješ tog dana", podsetio se krilni centar i nekadašnji MVP ABA lige.
"Tretman" koji su crveno-beli tada prošli kod Slovenca podrazumevao je treninge do krajnjih granica izdržljivosti. Nekad i preko njih.
"To su neke vežbe – skupimo se mi centri i krilni centri, i on baci loptu na tablu i niti imaš dribling, niti bilo šta, već ko da koš. Moraš da dođeš do tri koša. Bio je tu Raško Katić, ne sećam se ko je sve bio, ali svi su bili od 100 do 120 kilograma. Znači, to je bila lomljavina, ali šta ćeš – nema sad odustajanja. Pucali su nosevi, udaralo se, a on ništa. On proziva sa strane, psuje sve živo. Bilo je strašno. On je onako zanimljiv, dobar je trener, čak je i mlade igrače dosta ubacivao u vatru, davao im prostora, od Vuka Radivojevića, Čede Vitkovca. Odjednom ti daje šansu i moraš da budeš spreman. Što kaže Žiga, moraš da budeš pripremljen", nasmejao se Dragićević.
Dragićević se još seća priprema u Sloveniji i Sagadinove ljutnje...
"Bili su nenormalni treninzi. Sećam se da smo išli u Kranjsku Goru, tu se treniralo. Imao je 10 pomoćnika sa peškirima, a u hali je bilo 40 stepeni. Trenira se dok ne popadamo svi. Bukvalno se treniralo tri i po sata. Ujutru trčimo sa Batom Zimonjićem, kondicionim trenerom. On nas je i malo štedeo, ali ne vredi – on (Sagadin) non-stop posmatra i da je ritam. Kao da se spremamo za Olimpijske igre. Znači, treniramo, treniramo, oni čiste parket dok ne krenemo svi da padamo. On psuje nas, mi padamo, on psuje nas, mi padamo i posle tri i po sata kaže 'Dosta je'. A, još je on ljut što je tri i po sata! Kao da je prošlo sat vremena. Ljut, jer treba još da se trenira", rekao je Dragićević u podkastu "Jao Mile".