Danilo Anđušić ponovo je obukao dres Partizana i sa voljenim klubom želi da napravi veliki uspeh. Među prvima mu je na tome čestitala supruga Ivana.
Uz čestitku na društvenim mrežama napisala mu je i da će "u dresu Zvezde doći na derbi", jer ona navija za crveno-bele. Kako će to izgledati, koliko je zanimljivo kada muž i žena navijaju za večite rivale i kako je sve u domu porodice Anđušić otkriva nam srpski košarkaš.
Bio je gost redakcije MONDA, pa smo za drugi deo ostavili zanimljive detalje iz privatnog života, sa osmehom i dosta šala je ispričao sve o tome.
"Uvek postoje ta 'peckanja' kod nas. Ona je zvezdaš veliki, kada gledamo utakmice 'čačkamo' se međusobno. Ivana je prva podržala moju odluku o dolasku u Partizan, ali kad spominjemo derbi, onda se ubaci tako neka stvar. Pokušao sam da je opustim, pa sam joj rekao da će morati u mom dresu da dođe na meč, odgovorila mi je da 'Može samo u dresu Zvezde'. Na to sam joj rekao da može ona, ali da sinovi budu u dresu Partizana, znam za koga oni navijaju. Doduše, moraće i ona da navija za Partizan zbog mene", smeje se Anđušić.
Verovatno i taj primer najbolje govori o tome koliko je za uspešan život sportiste važno da postoji sklad u porodici.
"Veoma je to važna stvar za svakog sportistu. Ako ti je život van terena sređen, ako imaš podršku porodice u svim tim momentima sve je lakše. Važi to i za mlađe koji imaju devojke i koji se zabavljaju, ako je sređeno sve u tom delu, onda je na treninzima mnogo lakše. Ako možeš da treniraš i da igraš utakmice, a da ti fokus bude samo na tome, sve je lakše. Ivana je sportista, razume sportski život i kako sve funkcioniše. Bavila se streljaštvom i verovatno će se uskoro vratiti svom sportu. Mnogo mi je pomogla, zna kako da reaguje u određenim momentima, kada treba nešto da mi kaže, kada je možda bolje da mi da malo prostora."
"SA IVANOM NA IGRE U LOS ANĐELESU"
Danilo dobro zna da barata košarkaškom loptom, koševi za njega nisu problem, pa je usledilo pitanje o streljaštvu. Ističe da ima talenat i za to.
"Uf, nisam dugo pucao, mada nisam bio loš. Rekli su mi i Ivana i njena mama da sam dobar, a ona je bila trener. Ključ u tom sportu je smirenost i disanje. Ivana je totalna suprotnost od toga, živahna je, nema mira, temperamentna, a u isto vreme vrhunska u svom sportu. Čudo je kako se smiri i kako tako mirno diše", priča Anđušić.
Morao je i on to da nauči da puca sa puškom u ruci.
"Prvi put kad sam uzeo pušku i spremao se da gađam, oko mene kao da se sve pomeralo, gledam šta da radim, kako da pucam uopšte. Onda su mi objasnili tehnike za pravilno disanje. Tada sam shvatio koliko je sve to ustvari teško i da nije tako jednostavno kao što izgleda kada gledate prenose. Imali ste u streljaštvu ljude koji pogode metu drugog takmičara, ostajali su tako i bez medalja. Jedan trenutak nepažnje može mnogo da te košta."
Možda se Danilo i Ivana zajedno oprobaju u miksu na Olimpijskim igrama...
"Što da ne, nikad nije kasno. Možda ne sad u Parizu 2024. godine, ali tamo u Londonu 2028. Imam vremena", smeje se Anđušić.
"SNIMAK JE NASTAO TOTALNO SPONTANO I POSTAO VIRALAN"
Njihov sin Filip već je postao zvezda. Snimak iz dvorišta na kom on dobija loptu u ruke, pada, ustaje, pa postiže koš, postao je viralan na društvenim mrežama. Danilo nam je otkrio kako je nastao taj čuveni snimak.
"Nastalo je potpuno slučajno, mnogi ne veruju, ali je tako. Zbog pravila i karantina oko korone bili smo u porodičnoj kući na selu kod žene mog brata, pored Vladimiraca. Mnogo volimo takva mesta, dvorište, prostor, deca da se igraju. Kada je istekao karantin, okupili smo se svi zajedno, ali da skratim priču. Sin Filip bio je tu sa loptom, šutirao je, sve oko tog koša. Brat je tada rekao 'Hajde da napravimo foru, da igramo akciju i da je Filip završi, da vidimo da li će znati'", prepričava Danilo.
Nastavlja u istom dahu da opisuje celu situacju oko čuvenog koša.
"Uradili smo to prvi put, toliko se smejao, bilo mu je jako zanimljivo što trčimo sa njim. Bilo nas je oko 15-20 tu. Onda smo hteli da ponovimo, ali da napravimo i snimak. Desilo se to što se desilo, iz nekog užvanja sa njim nastalo je nešto tako spontano. Imali smo taj snimak neko vreme. Kada je napunio 18 meseci tada sam ga stavio na Instagram i odjednom su krenule da stižu notifikacije, telefon je počeo da 'gori'. Vidim 100.000, pa 150.000 pregleda, dan za danom, postalo je viralno, na nekim portalima imalo je i po 20 miliona pregleda. Lepa priča, da mu jednog dana kažem kako je postao popularan sa godinu i po dana. Dok je trčkarao, svi su znali za njega."
Priča Danilo o svemu tome sa širokim osmehom, a koliko je snimak postao popularan videlo se i po tome što su ga objavili mnogi svetski poznati portali.
"Mnoge svetske kuće kontaktirali su me u vezi toga. Meni je uvek drago da pogledam taj snimak. Čitao sam komentare ljudi, pričali su da je to životna poruka. Padneš, ljudi te bodre, ustaneš i onda uspeš. Nije mi to ni palo na pamet kada je snimak nastao, ali mi sada bude baš lepo kada pročitam komentare ljudi koji su to tako videli. Od svih tih komentara takvi su mi među najdražima, verujem da im je zbog takvog gledanja na to snimak bio još zanimljiviji."
"TALENAT ZA KOŠARKU JE TU"
Kao i mnoga druga deca, tako se ni Filip ne odvaja od lopte. Talenat za košarku već ima...
"Mogu da ga zamislim kao košarkaša, voli košarku, upija neke stvari. Moram da naglasim samo da ga uopšte ne forsiram, ali me iznenađuje koliko sve prati i voli. Gledam ga u kući kako probaci loptu kroz noge, zakuca i viče 'Donta Hol', pa posle uradi neku piruetu i kaže da je to video od Majka Džejmsa. Nikad nisam seo sa njim i rekao mu imena saigrača. Onda smo jednom prilikom seli, ja sam mu pokazivao fotografije saigrača iz Monaka i sve ih je znao", kaže Danilo.
Kao što to obično biva kod dece, često "menjaju" sportove, pa tako i on razmatra sve opcije.
"Voli košarku, ali voli i fudbal i atletiku. Sa mojim tatom igra i gleda fudbal, naučio je da podiže loptu nogom. Ima 'milion' igračaka kod kuće i ne znam da li ih je sve pipnuo, ali se od lopte ne odvaja. Sada voli da trči, moj otac je bio prvak Jugoslavije u atletici na 100 metara. Pokazali smo mu jednom to i svidelo mu se, pa je imao period kada je hteo da se bavi atletikom. Rekao je da 'hoće da skače u pesak i uvis'. Moraću da ga vodim kod Ivane Španović na lekcije. Šalim se malo naravno. Drugi sin Uroš nema ni godinu dana, ali prati brata. Gleda šta Filip radi pa ga kopira, gura loptu, puzi, traži..."
Pošto je tema razgovora bila sport kod dece i "praćenje" očeva, spomenuli smo i Stefana Đokovića koji je na Vimbldonu pokazao da ima talenat za tenis.
"Video sam Stefana u jednom parku u Monaku kako udara lopticu sa nekim klincem. Oduševio sam se, video sam da ga baš zanima. Videćemo šta će biti sa mojima. Hoće li ih zanimati košarka ili neki drugi sport? Ne bi bila loša ni atletika", sa osmehom zaključuje Anđušić.