Dan posle osvajanja Kupa Radivoja Koraća, trener Crvene zvezde Duško Ivanović otišao je u rodnu Podgoricu i tamo prisustvovao lepom događaju. Poznati košarkaški terenu u Njegoševom parku od danas nosi ime po Draganu Ivanoviću, rođenom bratu šefa struke crveno-belih i legendi Budućnosti. Ivanović je bio kapiten Podgoričana kada su ušli u prvu ligu, a i njegov mlađi brat, a danas trofejni trener, bio mu je saigrač u matičnom timu. Svaki povratak u Podgoricu budi uspomene Zvezdinom treneru i na taj tim i na odrastanje u dvorani "Morača", a danas je bio posebno emotivan dan za njega.
"Teško mi je, tužno mi je, ali istovremeno sam i srećan kada vidim ovde drage prijatelje koje davno nisam video, a koji su pratili Dragana i mene svih ovih godina. Kao što svi znate, Dragan je bio čovek pre svega i ponosan sam na njega, pre svega što je bio dobar i plemenit čovek. Osim toga, kao sportista bio je primer, kapiten i vođa sjajne generacije igrača koje i sada vidim i toliko mi je drago... Oni su uspeli u veoma teškim uslovima da uđu u to vreme najjaču ligu Evrope. Baš na ovom terenu sećam se koliko smo stepenica skakali, šprinteva napravili, preko visećeg mosta, pa preko Vezirovog mosta, tako se treniralo, a Dragan je bio kapiten i pravi vođa te generacije. A bio je kapiten i vođa velikog broja mladih generacija u njegovom klubu Morači, koje je učio košarci i životu, nečemu puno važnijem. Sećam se ovog terena kad je dolazio sa svojim unukom Milovanom, koji je tek prohodao i voleo je ovaj teren. Bio bi strašno zadovoljan i ponosan što ovo mesto nosi njegovo ime", rekao je Zvezdin trener na događaju.
Dragan Ivanović preminuo je u novembru 2021. u 66. godini, a opraštajući se od njega KK Budućnost je navela da je bio temelj košarke u Podgorici. "Predvodio je tim u prvoj utakmici odigranoj u hali Morača i bio je nosilac našeg kluba osamdesetih", navela je tada Budućnost na oproštaju. Ivanović je čak 12 godina bio kapiten Budućnosti, a potom je bio i direktor omladinske škole KK Budućnost. Njegov mlađi brat Duško svaki put pomene članove njihove slavne generacije kada vodi ekipu u Podgorici.
"Uvek se sjajno osećam kad dođem ovde, iako nisam dugo igrao ovde. Sve ovo što sam doživeo, topao i srdačan prijem delim sa saigračima sa kojima smo ušli prvi put u prvu ligu Jugoslavije, jednu od najjačih u Evropi. Ima tu još igrača koji nisu sad sa nama, kao moj brat Dragan, Poli Bojanić, Mikica Petrović, Nikola Šutulović... Ali ima i ovih drugih koji su još tu, Slavenko Rakočević, Rajo Đurašković, Borko Đurović, Budo Nešević, Nikola Antić, Bane Vukićević i nekako mi je sve to bilo i za njih. Svi smo to zajedno uradili i sve što sam napravio bilo je to što smo napravili zajedno, u teškim uslovima. Nekako sve to delim sa njima", rekao je Zvezdin trener pre mesec dana u podgoričkoj dvorani.