Ljubitelji košarke u Srbiji i Jugoslaviji upoznali su Srđana Jovanovića početkom devedesetih kao juniora koji je u timu sa Nešom Ilićem, Ljubom Vidačićem, Sašom Obradovićem, Dejanom Tomaševićem, Miletom Lisicom i Peđom Stojakovićem osvojio titulu šampiona SR Jugoslavije. Desetak godina kasnije, u leto 2001, posle stasavanja u Grčkoj i uspešne karijere u Italiji vratio se u Crvenu zvezdu, bio kapiten i lider, ali nije mu bilo lako.
Nakon što se Srđan Jovanović ostvario igrajući za Aris, Stefanel, Trst i Kantu stigao je u tranzicionu Srbiju gde je malo toga bilo pod kontrolom: "To sve što se meni dešavalo u svlačionici i van, sam taj moj povratak ovde na ovu scenu posle Italije i Grčke je za mene šok! Odemo u taj Hajd park parkiramo automobile i dok mi otrčimo krug - jedan fali. Znaš, neko je nekome ukrao auto! Dolazimo na jutarnji trening, igrač dolazi u gipsu. Neko ga je upucao to veče na splavu! Nenormalne stvari, gde ja uopšte ne mogu da verujem da se to dešava", ispričao je nekadašnji plej Crvene zvezde u "Jao Mile" podkastu.
Kada je ponovo stigao u Beograd, klub je bio u teškom stanju. Bio je kapiten timu kome su priključeni mladi igrači popiut Vladimira Tice, Milana Dozeta, Jovana Koprivice i Milka Bjelice. "Zvezdino sam dete, odrastao sam tu, prošao neke mlađe kategorije, prošao jednu seniorsku sezonu, dobio šansu da budem kapiten, dres sa brojem 4 koji za mene znači nešto i o kome sam uvek maštao. Ja sam iz te velike ljubavi prema Zvezdi naravno trpeo celu sezonu sa svim poteškoćama, ali mi je ostala u sećanju kao jako jako teška sezona", ispričao je Jovanović o takmičarskoj 2001/02, nakon koje je počela stabilizacija kluba pod novom upravom.
Ipak, kao neko ko je odrastao u vreme kada su "večiti" klincima bili sve, ne žali. Ostvarili su mu se dečački snovi kada je dao trojku za pobedu u prvom "večitom" derbiju protiv Partizana te sezone. "Ima lepih stvari naravno. Gledao sam neki intervju Nemanje Vidića. Pitali su ga o Mančester junajtedu, kaže pre Mančester junajteda nama je samo želja bila da li ćemo da igramo za Zvezdu ili Partizan. Ko je razmišljao o Mančesteru? Kao klinac ti rasteš i imaš jednu želju, da zaigraš u Zvezdi, da budeš kapiten Zvezde, da daš gol ili odlučujući koš Partizanu na derbiju, da ih pobediš. I onda ja kažem čekaj, pa ja sam sve to dostigao! Bio sam, igrao sam za Zvezdu, bio sam kapiten jedne godine, dao sam koš za pobedu protiv jakog Partizana. Šta ću više? Super!", iskreno je sumirao svoju karijeru Jovanović.
On je nakon Crvene zvezde ponovo otišao u inostranstvo gde je nastupao u Italiji, Grčkoj, Mađarskoj, Poljskoj i Iranu, a sada je glavni trener Pars Mashada u Iranu.