U najnovijoj epizodi MONDO podkasta "Šesta lična", Edin Avdić analizirao je istorijski uspeh Denvera, njegovu "metlu" 4:0 protiv Lejkersa u finalu plej-ofa Zapadne konferencije, i neverovatne partije Nikole Jokića, najdominantnijeg košarkaša sveta - bez ikakve dileme.
"Najveća pobeda (trenera Denvera) Majkla Melouna je da se nije pravio pametan sa petorkama, da nijednom u bitnim utakmicama nije imao čudnu petorku. Sve je imalo smisla. Maksimalno su srezali rotaciju, igrali protiv Lejkersa sa šest-sedam ljudi. Brus Braun - vrhunska akvizicija. Koldvel-Poup, vrhunska akvizicija. Pronašli su i rešenje za neki odmor za Jokića, sa Gordonom na 'petici'. Meloun bi bio u ozbiljnom problemu da se nije plasirao u finale Zapada, ali ne može se oduzeti ni njemu, ni stručnom štabu, da nisu stajali ni gledali, nijednom. Uvek pokušavaju da promene nešto - odbranu od 'pika', hajde da napadnemo ovako, onako... Pomaže da je Jokić ekstremno inteligentan i da toliko razume košarku, da i njeg aposlušaš. On je najveća napadačka sila u ovom trenutku u ligi i to je apsolutno pokazao kroz ovaj plej-of. Način na koji proizvodi poene i asistencije. Njegova efikasnost, efikasnost sa niskog posta... Ne znaš kako da ga braniš. Dejvis je izgledao kao defanzivni monstrum protiv Memfisa i Golden Stejta, a protiv Jokića se napatio da suštinski nije mogao da ga odbrani, izuzev u nekim situacijama. Suštinski, nije mogao i evidentno je da ne može da ga čuva, jer je Jokić to što jeste".
Edin je posebno ukazao na podatak da je plejmejker Denvera bio "ključ" trijumfa. "Marej je bio ključ ove serije, odigrao je na izuzetnom nivou prve tri utakmice, tri puta preko 30 poena i njegova igra bila je stvarno izuzetna. Lejkersi su sve dali da pokušaju da zaustave Jokića, udvajali su ga, očekivali su da ostatak tima neće moći to da iznese. Marej je bio prekretnica je bila druga utakmica, gde u tri četvrtine pogađa 5/17, a onda je u poslednjoj pogodio sve. I Porterov šut je bio OK, ali Braun i Koldvel-Poup, njihova rola... Insistirali su da ih pretrče, mlađi su i sa 4:0 su ušli u finale... Veliki podvig za Nikolu Jokića. Posle dve MVP nagrade, sada prvo finale u istoriji Denvera. Sve individualne nagrade na stranu. Pričam o tome u kakvoj je seriji, da posle dve MVP sezone vodi Denver u finale. Imao je prethodnih godinama probleme sa povredama, čudnim petorkama, neki igrači koji nisu razumeli kako bi trebalo da se odigra pobednička košarkaša. Bili smo spektični prema Denveru, završnica sezone je bila klimava, ali Denver je eliminisao Minesotu, Finiks, Lejkerse...".
U odnosu na prethodne sezone, Nagetsi su pokazali jako važan kvalitet. "Denver je u prve dve utakmice konačno pokazao tu čvrstinu kada je 'klackalica'. Vodili su 21 razlike u prvoj utakmici, krenula voda u uši, frka, panika, uspeli su to da iznesu. U drugoj su Lejkersi vodili dvocifrenom razlikom do 4/4, Denver okrene povede dvocifreno, Lejkersi se vrate... Tačno vidiš da kod Denvera i dalje nije bilo sigurno. A onda kad su tu prelomili, u utakmicama na dva dana im je lakši oporavak jer su mlađa ekipa. Za Lejkerse je veliki upitnik to da je Lebron sa 40 godina i dalje igrač koji najviše želi"
Avdić je govorio o načinima na koje u NBA ligi pokušavaju da čuvaju Jokića. "Dosta se vodila polemika, da li udvajati Jokića ili ga pustiti da ubaci njegovo. On je sa niskog posta nenormalno efikasan i možda logika i ima smisla da se on udvoji, a da nas dobije neko drugi. Problem Lejkersa je što su drugi bili spremni. Marej je sporadičan ne od meča do meča, već od četvrtine do četvrtine, ali kad ga ide... Ono polaganje preko Dejvisa, na vrh table leti lopta i odbija se... To je toliko dobro polaganje da ona sa tim padom ostaje u košu. Lejkersi su se nadali da će Mareja da uvedu u nervozu, da ciglira i kamenja, a on je ubacio više od 30 u prve tri utakmice. Ipak, mislm da je sva priča Denvera inteligencija Nikole Jokića, njegovo razumevanje... Onaj šut, to je njegov šut, ubacio ga je u Areni preko Janisa. To je neverovatan osećaj centra, koji je grdosija. Strašan osećaj, nezapamćen za igrača koji se bije na niskom postu, ali igra i na poludistanci i možda je tu najkomforniji, na pet metara"
"Pokazao je kakva je klasa i šta je u stanju da uradi. Sećamo se kako je bilo kad je objavio da je umoran, da ne može da igra za reprezentaciju, šta se sve pričalo o njemu, a čovek je pokazao tu klasu, kakav osećaj za košarku ima i koliko dobro igra. Na tom nivou da toliko nesebično igra. Nemaš tu šta da kažeš, što je Lebron rekao - naklon i kapa dole".