Čuveni srpski košarkaš Željko Rebrača gostovao je danas u Osnovnoj školi "Vuk Karadžić" u Novom Sadu na događaju povodom 100 godina košarke u Srbiji. Zajedno sa Divcem, nekadašnjim saigračem iz igračkih dana, kao i Ajzejom Ostinom i košarkašicom Taj Mek Vilijams Frenklin, odgovarao je na pitanja učenika pre nego što su zajedno utrčali u fiskulturnu salu.
Rebrača je izjavio da je "video sada šta njih najviše interesuje" i dodao da mu je zadovoljstvo što može da prenese iskustva koja bi njima mogla da pomognu ako se odluče da se profesionalno bave sportom, a čak i da to ne urade - njegov savet je da treniraju zbog socijalizacije. "Moraju da shvate da u sportu možda neće biti sve pravedno i lepo, ali da treba se bore, da neće uvek biti motivisani, ali da moraju da budu disciplinovani i da ne odustaju".
"Mnogo je dece koja su talentovana, ali introvertna, pa moramo da ih naučimo kako da komuniciraju sa nastavnicima, trenerima, roditeljima. Ja sam bio povučeno i stidljivo dete, ali prve pobede koje sam ostvario u svom životu su mi dale samopouzdanje i sada deluje da imam mnogo samopouzdanje. Imam ga, ali moramo to da budimo kod dece i da ih podržavamo. To mora da dođe iz porodice, klubova gde treniraju, pošto je sport bitan da se druže i ne budu asocijalni jer je poslednjih deset godina situacija takva da provode vreme u virtuelnom svetu. Treba da se druže i budu napolju i igraju se. Naša dužnost je da im to prenesemo i da ima mnogo lepih stvari u sportu", kazao je Rebrača koji je učenicima otkrio da se prvo bavio rukometom u rodnoj Prigrevici, da bi sa 14 i po godina počeo da igra košarku.
Poput svog kolege Divca, i Rebrača se osvrnuo na "košarkašku ličnost broj jedan" među decom, a to je Nikola Jokić: "Kako Nikola igra... Triput je bio MVP, a dvaput je dobio nagradu u NBA. Denver inače igra najbolju košarku i imaju najbolje šanse u finalu. Nije bitno ko igra protiv Jokića, da li je to Boston ili Majami. Naravno, neće biti lako, ali mislim da su favoriti".
Nadamo se da će Jokić igrati za reprezentaciju Srbije ovog leta i da će takođe pomoći da se osvoji Svetsko prvenstvo: "Nema razlike u košarci kada je u pitanju igranje za reprezentaciju i klub, ali posebna je čast kada predstavljaš svoju zemlju, sve Srbe i tu je nešto posebno, neopisivo. Mi smo mogli to još od onih devedesetih kad su nas dočekivali zbog onoga što smo uradili. Osetim to jer vidim da je ostavilo traga na ljude. Zemlja je imala problem, ali njima smo dali energiju da se raduju, da imaju inspiraciju da se bore. Tako možemo da prevaziđemo sve prepreke pred koje naiđemo".
Upravo je i Vlade Divac apostrofirao da je igranje za državni tim drugačije od svega što je doživeo u karijeri, pa mu je tako i najdraži trenutak osvajanje Svetskog prvenstva 2002. godine kada smo, između ostalog, pobedili i Amerikance: "Mi smo verovali, kao što je Ajzeja Ostin rekao - treba verovati bez obzira na sve. Koliko god puta pokušate, čak i kada ne uspete - napredovaćete. Nama je uvek viši cilj bio uopšte taj proces dolaska do cilja. Ta atmosfera i hemija su nas doveli da dobijemo Amerikance na njihovom tlu".