Košarkaš koji je godinama sinonim za vernost reprezentaciji i koji je uvek tu za Srbiju, bez obzira na sve.
U danima u kojem je reprezentacija Srbije postala doslovno desetkovana otkazima važnih igrača pred Svetsko prvenstvo, navijači često pominju ime "hrabrog srca" našeg nacionalnog tima - Ilije Đokovića (27). Sada već iskusni plejmejker Temišvara godinama je bio tu kad god je trebalo reprezentaciji, nikad nije rekao "Ne" Saši Đorđeviću, pa ni onda kada je znao da je tu da "pojača" konkurenciju na treningu ili da igra kvalifikacije za veliki turnir na kojem će otići neko drugi. Nikad ništa nije bio problem plejmejkeru velikog srca, koji ne želi pohvale za to, već skromno objašnjava da je to stvar kućnog vaspitanja.
"U mladim selekcijama, kada sam to doživeo poziv i osvajanje medalja sa U-16 i U-18 reprezentacijom, bio sam presrećan. Tako sam vaspitan. Kad god za reprezentaciju treba, ja ću doći. Grb svoje zemlje je čast braniti, jer mnogo malo ljudi dobija priliku da brani, ne samo u sportu, nego u svemu. Ipak, kada se krećeš kroz mlade selekcije, jesi srećan, ali je manje zadovoljstvo. Očekuješ nešto jer si imao dobru sezonu, ali kada dođe poziv u 'A' selekciju, to ne može da se opiše. Sve do tada bih i mogao rečima, ali to - ne bih mogao", priznao je Đoković u MONDO podkastu.
Bivši košarkaš matične Jagodine, Borca iz Čačka, FMP-a i Splita dobro pamti 2017, kada mu je Saša Đorđević najavio da će ga pozvati u nacionalni tim za kvalifikacije za Mundobasket 2019. Plejmejker priznaje da nije mogao da veruje.
"Poziv se desio ranije nego što se tada znalo. Pre nego smo otputovali na Univerzijadu te godine, igrali smo pripremnu utakmicu u Kraljevu protiv 'A' selekcije. Odigrao sam dobru utakmicu, izgubili smo 16-18 razlike, pružili smo dobar otpor. Sale mi je prišao posle meča i rekao 'Sine, samo tako nastavi' i vidimo se u novembru. Nisam tad pomislio da će nešto da mi se desi, a onda mi je posle nekoliko dana Zoka Todorović rekao da se Sale nije šalio, da ću biti pozvan u novembru za prve prozore", seća se Ilija za Mondo. "Bio sam skeptičan, presrećan, ali nije se znalo da li će igrati igrači iz Evrolige. A kada je stigao poziv - bukvalno sam pao sa stolice", rekao je on.
"Ne mogu da ti opišem osećaj, ne samo koliko sam bio radostan, već koliko mi je to dalo samopouzdanja da idem još jače. Neverovatno je... Mogu onda da shvatim saigrače u reprezentaciji zašto imaju odlične sezone posle reprezentacije. Pa baš zbog toga, jer ti reprezentacija da samopouzdanje koje niko ne može da ti da. To je najbolji osećaj na svetu koji čovek može da doživi. Samo krenu znoj i sreća, ne možeš da se smiriš. Dva dana ne možeš da spavaš, sve najlepše stvari ti prolaze kroz glavu i neverovatan je osećaj".
Iako je igrao te kvalifikacije, duboko u sebi bio je svestan da verovatno neće igrati Svetsko prvenstvo. "Pristupio sam ti kvalifikacijama tako da radim i da treniram, tako da to čeka nekog drugog jednog dana, zbog mene. Svi mi znamo da nismo u tom trenutku na kvalitetu na kojem su drugi igrači i tu nema ljutiš. Ali treniraš, radiš, da ti jednog dana dođeš do nivoa da ti ideš na prvenstvo i da ti učestvuješ. To je normalno sada zbog sistema kvalifikacija, za koje mislim da su dobre, jer neki ljudi sigurno ne bi nikad imali priliku da igraju za reprezentaciju. Nikad nisam mislio 'Oni će ići, a ja neću'. Došao sam da odradim svoj deo posla maksimalno i to je to, nema druge. A onda čekam svoju priliku da Bože zdravlja ja nastupim".
Košarkaš koji je u mladim kategorijama stasavao u dresu Srbije sa Vanjom Marinkovićem, Stefanom Penom, Stefanom Lazarovićem i drugim vršnjacima, a potom u "A" timu bio deo tima zajedno sa asovima poput Miloša Teodosića, Bogdana Bogdanovića i Nikole Kalinića sigurno će i dalje biti tu, kad god je to potrebno Srbiji.
U danima u kojima još jednom postajemo svesni činjenice da reprezentacija većini naših najboljih igrača ne znači koliko znači Bogdanu Bogdanović, dok u NBA ligi plate ponovo "probijaju plafon" i to kada su u pitanju igrači koji su "B" kategorija, vernost nacionalnom timu i značaj dresa reprezentacije naizgled gube na vrednosti. Ali tu je uvek i Đokovićev primer, da podseti sve, a pogotovo najmlađe, kakva je to privilegija i čast i da i dalje ima onih koji će tu "vatru" preneti na mlađe generacije košarkaša.
BONUS VIDEO