Autor podkasta "Šesta lična" Miloš Jovanović od ove subote je navijač Južnog Sudana. Zašto? Pročitajte u najnovijoj kolumni.
Kažu Englezi da, u slobodnom prevodu, "svaki pas dočeka svoj dan", a moj je izgleda došao danas. Gledajući kako Dominikanska Republika selektora "Čea" Garsije sklanja Italijane sa parketa svojom kombinacijom iskusnih, harizmatičnih bekova i Karl-Entonija Taunsa, ponadao sam se samo jedno - da ste stavili neki dinar na Edinovu i moju prognozu da će Dominikanci "uzeti" grupu A. Ali o tome ćemo napisati koju nešto kasnije, jer imamo vanredne vesti. Francuzi idu doma.
Da, Francuzi idu doma, i šta više da kažemo ovde?
Najavili smo negde, u naznakama, u tragovima da Francuska može da ima problema, i da će biti neugodno ako se Letonci raspucaju. Držali su olimpijski i evropski vicešampioni konce igre, vodili, ali znate i samo kako je u elitnoj košarci - kad ne prelomite na vreme, ne dokrajčite protivnika, on se vrati i dokrajči vas. I to smo ovaj put i videli.
Grizla je Letonija danas za sve pare. Lišeni velikog kvaliteta u vidu Kristapsa Porzingisa (ali ne i totalno, jer je novi igrač Bostona doputovao u Džakartu da bodri saigrače - gest za svaku pohvalu), puleni Luke Bankija su pametno, ali opet srčano, polako odbijali da "umru" i ostave Francuzima plasman u drugu rundu na tacni. I trud je na kraju i nagrađen - Žagars, Šmits i Zoriks pogodili su kad treba, a bezubi napad Francuske, koja nije mogla da računa na Nanda de Koloa nakon isključenja, se izgubio u jurnjavi. Epilog - "galski petlovi" će igrati razigravanje od 17. do 32. mesta...a sjajna Letonija ide dalje!
Ali, nisu to jedine vanredne vesti dana. Malo pre letonskog plesa u Džakarti, desio se, dozvolite, jedan Juki Kavamura. Budimo realni, niko nije očekivao ništa od Japanaca - a pogotovo nakon povratka Ruija Haćimure u Los Anđeles da se na miru i u tišini pripremi za novu NBA sezonu. U prvom meču, nisu prikazali ništa bitno protiv Nemaca, ali su zato itekako popravili utisak u drugom. Po prvi put u istoriji košarke, Japanci su pobedili evropsku ekipu, i to Finsku Laurija Markanena!
Igrali su Finci "ono svoje", ispogađali rane šuteve i vodili čak osamnaest razlike. A onda je na scenu stupio Juki Kavamura. Tek 172cm visoki plejmejker Jokohame je uzeo stvar u svoje ruke, ispogađao gomilu teških šuteva i doveo svoj tim u egal - i to je bilo tek zagrevanje! Kad je najviše trebalo, Kavamura je vezao tri trojke. Pre prve je krosover driblingom poslao Henrija Kantonena na ortopediju, drugu je pogodio preko Laurija Markanena, koji je gotovo pola metra viši od njega, a treću uprkos ispruženoj ruci Edona Madžunija. Uz odličnog Džošuu Hokinsona, koji je upropastio Fince pod košem sa čak 19 skokova, hrabri Juki je postao simbol velike pobede malog Japana. I smemo li sad da se kladimo na njih protiv Australije?
Kad smo kod Australije...derbi dana odigran je u "ranom" terminu na Okinavi, gde su Nemci, lišeni pomoći blaže povređenog Franca Vagnera, u neizvesnom finišu uspeli da poraze Australiju. Klackao se rezultat gotovo ceo meč - sa jedne strane, briljirali su veteran Peti Mils i mladi Džoš Gidi, a sa druge, nezaustavljiv je bio bekovski tandem Denis Šreder - Maodo Lo, koji je ubacio čak pedeset od osamdeset i pet ukupnih nemačkih poena. U čudnom finišu, koji je obeležilo nekoliko sumnjivih sudijskih odluka, bolje su se snašli Nemci. Tragičar za "Bumere" bio je upravo Mils, koji se spetljao u napadu za pobedu.
A sada možemo nazad u Manilu, da kažemo ponešto i o braći Dominikancima. Bilo je, bogami, svega u ovom meču - Italijani su krenuli "italijanski", baražom koševa, a onda su se momci iz zemlje koja je poznatija po bejzbolu prvo presabrali, i onda krenuli da "glockaju" Azure. Glockanje se pretvorilo u glodanje, a zatim i u ždranje - Tauns je dosta mudro "dirigovao" napadom sa visokog posta i kažnjavao kad mu se otvorilo, a Andres Feliz je odigrao "simultanku" sa čak sedam postignutih trojki. Italijanima se nije pozlatio ni novi cirkus Đanmarka Poceka, koji je u njegovom stilu zaradio isključenje, a zatim pretio svakome, od sudija, preko delegata do predsednika Filipina, ni kasna kanonada kojom je dirigovao Simone Fontekio. Sve što su uspeli da urade je da ublaže poraz.
Taj poraz im se, međutim, verovatno neće obiti o glavu jer Filipinci nisu iskoristili "zicer" domaćeg terena koji im se pružio u vidu Angole. Angolci nisu briljirali protiv Italije, ali su se pokazali kao mnogo tvrđi orah za Filipince - stegnuta odbrana i spakovan reket izbacili su iz ritma bekove domaćina, a začudio je malo i selektor Čot Rejes koji je Džordana Klarksona dugo držao u roli "ćoškara" pokušavajući da uvede svoje ostale bekove u igru. Rejes je posle prvog meča "popio" kritiku da mu je rotacija bila prekratka - ovoga puta, otišao je u kontra ekstrem, ponovo bez rezultata...mada, zamalo da bude belaja tamo pred kraj, kad je Klarkson konačno dobio ovlašćenja koja je morao od starta.
Za kraj, odeljak za rutinu popunili su danas Litvanci (+30 sa Meksikom), Crnogorci (+15 sa Egiptom) i, najimpresivniji od svih, Kanađani - oni su Liban deklarisali sa 55 razlike, postavivši usput rekord Mundobasketa sa čak četrdeset i četiri timske asistencije. Da li će baš ovog leta Kanađani razbiti maler na svetskim prvenstvima, na kojim im je dosad najbolji plasman bilo šesto mesto (dva puta, u Manili 1978 i Kolumbiji 1982)?
Uf, znate kako, valjalo bi. Sa Francuzima van borbe za medalje, dosta se komplikuje priča za evropske olimpijske vize. Lepo bi leglo to polufinale SAD - Kanada o kojem je Edin pričao...ali samo polako.
Petorka dana:
- Hokinson (JPN) ... 28p (14/15 penali), 19r, ind. 44
- Šmits (LAT) ... 20p (8/10)
- Feliz (DOM) ... 24p (7/10 za tri), 5r, 5a
- Šreder (GER) ... 30p (10/19), 8a, 4s
- Kavamura (JPN) ... 25p (10/16, 4 trojke), 9a
Piše: Miloš Jovanović
BONUS VIDEO: