ČUVENI HRVAT ZA MONDO O KOŠARKAŠKOM PROKLETSTVU: Nikad nismo bili tim za medalju, a kad Srbi puste "terijere"...

Košarkaška reprezentacija Srbije osvojila je srebro na nedavno završenom Mundobasketu, a pobedom (83:77) u finalu do zlata je prvi put u istoriji stigla Nemačka! Malo ko je pre početka Mundobasketa, pa i tokom prvenstva, verovao da ćemo gledati finale između Srbije i Nemačke, ali upravo to bila je prognoza proslavljenog hrvatskog košarkaša Roka Lenija Ukića.

Nekadašnji član Toronta Reptorsa i Milvoki Baksa, te nekoliko evroligaških ekipa tri dana pred polufinalne mečeve u poruci hrvatskom sportskom novinaru Igoru Ćurkoviću napisao je "Osvojiće Srbi... Oni i Nemci u finalu".

Dugogodišnji reprezentativac Hrvatske u drugom delu razgovora za MONDO pričao je o svojoj karijeri, igranju u NBA i Evropi, čuvenom duelu protiv Srbije na Olimpijskim igrama u Riju, a na početku se osvrnuo na svoju uspešnu prognozu Mundobasketa i otkrio da je praktično pogodio i još jednu veliku košarkašku senzaciju koja se nedavno desila.

"Ne mogu se požaliti, imam dobre prognoze kad je košarka u pitanju. Recimo evo, nisam prognozirao baš da će Studentski centar osvojiti ABA Superkup protiv Partizana, ali rekao sam da imaju šanse da osvoje i to još tokom druge četvrtine njihove prve utakmice. Kad sam video kako igraju protiv FMP-a rekao sam ne bih se iznenadio da osvoje. Odmah sam rekao da su bolji od Budućnosti, što je paradoksalno jer bi trebalo da je to druga ekipa Budućnosti, ali gledam utakmicu i govorim 'ne bih se iznenadio da ga osvoje'. Na kraju se ispostavilo da sam to pogodio", rekao je Ukić, a onda se vratio na Mundobasket.

"Imam veliko iskustvo, imam taj filing, iako on naravno može da prevari, ali Srbija i Nemačka su bile ekipe koje su mi ulivale najviše poverenja. Mislim da je prvenstvo bilo nikad predvidljivije, osim Francuske koja je prerano ispala i Letonije koja je došla jako daleko. Drugo je bilo manje-više sve po prognozi. Nisam imao vere u Amerikance i Kanađane, nisam mislio da će Kanada doći do kraja, fali im iskustvo, fali im Džamal Marej, teško je sa samo jednim pravim igračem i trojicom koji su dobri ali ne znaš šta ćeš od njih dobiti“. 

Srbija je na Svetskom prvenstvu bila bez nekolicine vrhunskih košarkaša, ali je ipak osvojila srebro. "Srbi su tradicionalno odlični, bez obzira na sastav u kojem se pojave. Imaju taj nacionalni naboj i duh kad je košarka u pitanju, imaju trenera koji je prošao sve, imaju igračku klasu.. Realno, došli su bez dva najbolja igrača, ili dva od tri najbolja igrača na papiru, ali su igrali vrhunski i bili na loptu od zlata. S druge strane, Nemačka je po meni trebalo da osvoji i Evropsko prvenstvo prošle godine, izgubili su nesrećno od Španije. Sada su osvojili, trenutno su možda i najjača ekipa u Evropi, a isto su imali dva velika izostanka - Hartenštajn i Kleber su dva odlična igrača. Baš me zanima dogodine ako dođu svi na Olimpijske igre kako će to izgledati, biće turbo zanimljivo".

 Roko Leni Ukić smatra da Srbija ne treba da žali zbog izgubljenog finala, jer je napravljen veliki uspeh.

"Teško je reći iz moje perspektive, ja nikad nisam osvojio nijednu medalju na velikom prvenstvu, ne znam, glupo bi bilo žaliti zbog svetskog srebra. Ako si toliko ambiciozan da želiš svetsko zlato i ako je samo to uspeh, onda Srbija ima za čim da žali, ali po meni je to malo previše. Treba biti svestan ipak da si druga reprezentacija na svetu u sportu koji igra 200 zemalja vrlo aktivno i ambiciozno, ako te to ne zadovoljava, onda imaš problem".

Bivši kapiten reprezentacije Hrvatske, čiji dres je nosio skoro dve decenije, slaže se da ono što Hrvatska ima u fudbalu, Srbija ima u košarci, te da kada se obrnu sportovi i jedni i drugi imaju slične probleme.

Košarkaška reprezentacija Hrvatske nije osvojila medalju na velikim takmičenjima još od 1995. godine, kada su osvojili bronzu na Evropskom prvenstvu u Atini. Već se priča o prokletstvu Hrvatske zbog onog čuvenog silaska sa postolja tokom dodele medalja tadašnjoj reprezentaciji Jugoslavije.

"Mi imamo 4. mesto sa Evropskog prvenstva 2013. i 5. mesto sa Olimpijskih igara 2016. godine. Imao sam čast biti deo te reprezentacije. Tad to nije bilo označavano kao veliki uspeh, ali sad kad smo pali jako duboko vidimo koliko su to bili dobri rezultati. Po meni to jesu jako dobri rezultati. Jesmo li mi ikada imali na papiru ekipu koja je po prognozama bila za Top3? Ja mislim da nismo. Uvek su bile jače tri reprezentacije po igračkoj vrednosti od naše, je li tako?! Mi smo uvek morali napraviti neki ekstra korak, neku senzaciju ili dve, da bi došli do medalje. Ne kažem da bi na broj pokušaja to bilo nemoguće, bilo je moguće, bili smo blizu, bili smo na loptu daleko, na poluvreme daleko, ali eto nije se dogodilo. Ne žalim iz principa, jer znam da sam lično, kao i moji saigrači, ekipa i treneri dali sve od sebe, što eventualno na prvenstvu-dva nije bio slučaj u smislu atmosfere, ali uglavnom je nedostajalo ili malo sreće ili malo kvaliteta. A ne možeš uticati ni na sreću ni na kvalitet. Kvalitetan si onoliko koliko jesi, sreće imaš koliko imaš. Svi znamo jedan šut, hoće li ući ili neće, menja apsolutno sliku prvenstva“, smatra Ukić.

Poslednja velika šansa za Hrvatsku da se domogne medalje bile su verovatno Olimpijske igre 2016. godine u Rio de Žaneiru, kada je Hrvatsku u četvrtfinalu zaustavila upravo Srbija, iako su Roko Leni Ukić i saigrači imali šest poena prednosti na poluvremenu i bili gotovo u egalu u samom finišu utakmice.

"Mi smo bili loptu daleko. Imali su Simon i Hezonja na minus dva trice, nisu to bili laki šutevi, ali to su šutevi koji se mogu pogoditi. Simon nas je na isti način sam plasirao na Olimpijske igre na utakmici protiv Italije gde je pogodio pet takvih šuteva, sad je izašlo. Ne možeš mu zameriti, jednostavno takva je bila situacija. Ali jesmo li mi bili zasluženo bolji 15 razlike od takve Srbije sa Teom u naponu, Bogdanom u naponu, nadolazećim Jokićem i još par evroligaških igrača? Nismo. Jednostavno naša ekipa je po svim košarkaškim parametrima bila slabija od Srbije, nije bila jača pa da smo mi kiksali. To bi bilo iznenađenje da smo ih pobedili. Tako da nismo mi nikad imali ekipu koja je bila nominalno za tri najjače, pa da smo na kraju bili 8. Mi smo imali petu, šestu ekipu koje je trebala da napravi senzaciju da bude u prva tri, onda bi to bilo to. Bili smo blizu, ali nije se poklopilo“.

Pomenuo je Nikolu Jokića, koji je osvojio šampionski prsten NBA lige sa Denver Nagetsima, a pre toga dva puta se okitio titulom MVP-a najjače košarkaške lige na svetu.

"Jokić je fenomenalan. Glupo je da ja sad nešto govorim o takvoj klasi igrača, nego treba da skineš kapu do poda, kažeš svaka čast. To su ljudi koji su imali početnu poziciju iz malih gradića, sela, nisu imali neke reklame, neke velike šanse, a konkretno Jokić je postao najbolji na svetu. To su filmske priče“, rekao je Ukić i dodao: "Treba uvek dati zasluge i kredit ljudima koji su bili pioniri, od Dražena, Divca, Dina, Tonija, Detlefa Šremfa, koji su utabali neki put da ovima danas bude lakše. Pravila su se donekle promenila u korist evropskih igrača, više se oslanja na šut, više se sudi u korist pametnijih igrača, a ne jačih. Na temelju toga smo dobili par ekstra klasa u vidu Dončića, Jokića i još drugih igrača, oba Bogdanovića... Cela ta nova generacija i ovi što dolaze kao i ona što je prošla svi su vrhunski igrači, tu se nema šta reći".

I Roko Leni Ukić igrao je u NBA ligi, odradio je jako dobru ruki sezonu u Toronto Reptorsima, potom još jednu u Milvoki Baksima, nakon čega se vratio u Evropu. "Kad ti fali malo sreće, međutim, da sam bio malo bolji igrač ta mi sreća ne bi bila potrebna. Treba ti sreća da malo nadođeš na svoje, ali da sam bio duplo bolji igrač ta mi sreća ne bi bila potrebna. Ja se nikad neću žaliti ni na šta u karijeri, jer hvala Bogu nisam imao velikih povreda i sve je bilo u mojim rukama. Napravio sam najbolje što sam mogao i najbolje što sam znao. To je nekada bilo dovoljno za malo više, nekad za malo manje“.

Odluka da napusti Milvoki i vrati se u Evropu, je međutim, bila isključivo njegova, jer je on imao garantovani ugovor u NBA još dvije godine, ali...

"Imao sam dve godine ugovor, ali meni je hronično falilo igre. Ja sam čovek koji igra košarku zato što voli igrati. Da sam želeo prihvatiti neku manju ulogu ja bih igrao sad do svoje 45. godine, imao neku mentorsku ulogu, ali to nije za mene. Ne kažem da sam morao biti glavni igrač, ali ako ne mogu imati aktivnu minutažu, koji će doprineti, a ne da zavisim od nećeg drugom, šta ću tu. Odlučio sam da je bolje da dođem iz NBA i nikad nisam zažalio zbog toga“.

Iz Amerike se vratio u Fenerbahče, koji je tada vodio njegov sunarodnik Neven Spahija. Sa turskom ekipom osvojio je dve duple krune, a isti uspeh ostvario je i sa Panatinaikosom nakon toga.

"To je bilo pet godina moga prajma. Nije bilo više jer sam pokidao Ahilove tetive, ja sam jednostavno usporio i nisam više mogao držati korak. Oslanjao sam se na atletiku i kad je te atletike nestalo zbog povrede, ja sam sa Evrolige pao na Evrokup, kasnije na rekreaciju u Split u poznim igračkim godinama, ali to je sve OK. To mi se dogodilo jer se nikad nisam štedio, išao sam preko granica mogućnosti, igrao sam svako leto za reprezentaciju. Sve sam ja to svesno radio jer volim igrati, volim da se takmičim“.

Najljepši period karijere proveo je u Panatinaikosu, a tu je vodio čuvene duele sa Vasilisom Spanulisom, koji je igrao za najvećeg rivala - Olimpijakos.

Hrvatski košarkaš u tim direktnim duelima sa "Bilijem" je najčešće izlazio kao pobednik.

"Ja sam imao tu puno prostora, jer je obično najbolji defanzivac Olimpijakosa čuvao Dijamantidisa, a Spanulis onda mene. Spanulis je bio dobar odbrambeni igrač, ali nije se on u tim ekipama puno na odbranu oslanjao i ja sam to dobro koristio i još mi je ekipa pobeđivala. I onda kad pogledaš imao sam bolje i brojke i pobede pa bih i direktan duel dobio. Bilo je puno lošijih igrača od kojih sam gubio, sa kojima sam imao negativan skor, negativne mečape, ali sa Bilijem se potrefilo tako. Imaš tako neke igrače koji ti više pašu, neke koji ti manje pašu, nebitno koliko su oni zapravo kvalitetni u globalu. Ali to su bile odlične godine i ponosan sam na taj period. Siguran sam da nije bilo povrede, ja sam imao i ponudu za produženje ugovora, verovatno bi taj moj prajm umesto pet godina trajao i deset, ali hvala Bogu tako je kako je".

Kad su u pitanju direktni dueli sa protivničkim igračima, ima i onih koji su ga mučili, protiv kojih nije voleo da igra, iako su bili na daleko nižem nivou od Spanulisa. "Puno ima igrača koji su mi ostali u lošem sećanju u tim direktnim duelima, ima ih na nivou hrvatske lige pa dalje... Onaj Cincadze, gruzijski bek me izmasakrirao, dao mi je 25 poena, nisam znao gde sam. On nije ni blizu mog nivoa, ali jednostavno u toj utakmici protiv njega ništa nisam mogao. Imaš takvih igrača, igraju za hiljadu, dve evra a znaju mi napraviti problem, jer su mali brzi, pritiskaju, imaju zadatak. U ABA ligi igraš protiv srpskih ekipa, srpskih trenera iz nižeg nivoa, oni imaju pripremljene one 'terijere' koji te ganjaju po celom terenu, imaju zadatak destrukcije i nikad nije ugodno igrati protiv takvih igrača. Ima toga masu".

ABA liga i njena budućnost su tema koja je prilično aktuelna, a Roko Leni Ukić ne deli mišljenje svog bivšeg selektora Ace Petrovića, koji nije bio oduševljen dolaskom velikih košarkaških imena u Crvenu zvezdu i Partizan. "Dabogda došlo još šest Vildoza i Kampaca u ABA ligu",rekao je krajem prošle godine Ukić i delovalo je da je tako reagovao na izjavu Ace Petrovića.

"Nisam ni znao šta je Aco rekao, nego su mene pitali, a ispalo je da sam ja njega poklopio. Moja vodilja kroz život je daj mi teži put, daj mi najbolje, daj mi da vidim gde sam, nemoj sakrivati nekog. Šta imam od tog da imam privid da sam dobar", kratko je prokomentarisao ovu temu.

Da stanje u hrvatskoj košarci nije sjajno pokazuje i stečaj Cibone, nekadašnjeg velikana jugoslovenske i evropske košarke.

"Ja se ne volim baviti ničim osim sa terenom. Ja ne mogu sad komentarisati stečaj kad nemam pojma o tom. Ja mogu komentarisati Cibonu kako izgleda na terenu u tom trenutku. A sad ovo sa kakvom oni ekipom igraju, koga mogu registrovati, ABA liga, kakva je budućnost... To neka neko stariji, mudriji priča. Ja mogu komentarisati igru, ali da nešto sad pričam o politici, to nema smisla“.

Stubovi hrvatske košarke su uvek bili Split i Zadar, a to rivalstvo praktično je oživljeno povratkom Ukića u Split, gde je poslednju sezonu igrao besplatno kako bi pomogao svom matičnom klubu. "Split i Zadar imaju rivalstvo, sad je doduše prilično jednostrano, jer je Zadar puno uspešniji od nas i otkako sam se ja vratio u Split pobedili su nas u sva tri finala. Međutim, moramo biti svesni da Split 18 godina nije igrao nikakvo finale. Tako da Split mora preskočiti tri stepenice, koje Zadar nije nikad ni pao toliko nisko. Split je igrao Drugu ABA ligu, a to što su ljudi u Splitu naučili 90-te i trofeje, to je druga stvar. Ali realnost je da je zadnji trofej došao sa mojim košem 2004. godine u zadnjoj sekundi i da smo mi sad stvarno preskočili neke stepenice i došli blizu trofeja, ali Zadar je stvarno bio bolji u sve tri finalne utakmice, dve u prvenstvu i u kupu. Mislim da klub samo treba da nastavi tim putem i nekad će rezultat i nagrada doći. S obzirom na to gde je Split bio pre pet godina ovo su vrhunski rezultati. A sad što grad ima neograničen apetit to je stvar mentaliteta, a ne realnog stanja“, zaključio je Roko Leni Ukić na kraju razgovora za MONDO.

Prvi deo razgovora Roka Lenija Ukića i novinara MONDA Gorana Arbutine u kojem se najviše priča o muzici i rok bendu u kojem svira hrvatski plejmejker mogli ste da čitate ranije u toku dana.

BONUS VIDEO: