Zdravko Radulović je bio jedan od najboljih bekova Jugoslavije, a i pored velike želje da zaigra za Hrvatsku to mu se nije ostvarilo.
Kada je devedesetih počeo raspad Jugoslavije, bilo je slučajeva da su sportisti koji su se našli van svojih republika odmah bežali i pokušavali da se vrate kući ili makar da odu u inostranstvo.
Jedan od retkih koji to nije želeo je Zdravko Radulović, jedan od najboljih jugoslovenskih bekova tog vremena. On je počeo karijeru u rodnom Nikšiću gde je nastupao za Sutjesku,a onda je preko Budućnosti iz Podgorice otišao u Bosnu sa 18 godina 1984. godine. Taman pred rat je osigurao transfer u tada moćnu Cibonu kod trenera Mirka Novosela.
Igrao je sa veličinama kao što su Andro Knego, Zdravko Čutura, Veljko Mršić i Franjo Arapović, a kada se Hrvatska odvojila od Jugoslavije ne da mu nije padalo da ide odatle već je tražio da 1992. godine zaigrao na Olimpijskim igrama za reprezentaciju!
"Nakon odlaska iz Bosne, Radulović od 1990. do 1993. igra za tim zagrebačke Cibone. Bilo je to vreme raspada bivše države, kada su mnnogi sportisti koji su bili rasuti širom boviših šest republika "hvatali crtu" i vraćakli se kući strahujući od rata. Zdravko Radulović za to nije mario. Idealno se uklopio u tim Cibone kao da je tu celu karijeru. Tada je Zdravko bio i na samom prgu da postane reprezentativac Hrvatske, ali su započeli problemu. U rodnim Nikšiću započele su pretnje njegovoj porodici i Radulović je, mada teška srca, doneo odluku o neigranju za hrvatsku reprezentaciju", navodi Jurica Gizdić u knjzi "Hrvatska i olimpijska odličja".
Želeo je Radulović da upadne u tim koji su Dražen Petrović, Toni Kukoč i Dino Rađa vodili do srebra na Olimpijskim igrama u Barseloni, ali je na kraju odustao od toga. Tu su takođe igrali velikani poput Velimira Perasovića, Danka Cvjetičanina, Žana Tabaka, Stojka Vrankovića, Aramisa Naglića i Arijana Komazeca, ali s obzirom da je Krivokapić bio prvak Hrvatske sa Cibonom u sezonama 1991/92 i 1992/93, a uz to je u sezoni 1992/93 bio najbolji strelac Evrolige sa 23,9 poena.
Hrvatska je na tim Olimpijskim igrama zablistala, savladali su Brazil, Nemačku, Španiju i Angolu u grupnoj fazi, a Australiju, tim SSSR-a u nokaut fazi da bi u finalu pali pred Majklom Džordanom i originalnim "Drim timom".
Posle Cibone Zdravko Radulović je igrao za Aris, Olimpiju iz Ljubljane i Zrinjevac pre povratka na dve godine u Cibonu, a onda je obukao dres Makabija. Karijeru je završio posle dve sezone u Poljskoj i jedne u Austriji, a jedine reprezetnativne medalja su mu srebro sa timom Jugoslavije na Olimpijskim igrama u Seulu 1988 i zlato sa Evropskog prvenstva 1989. godine.
Te 1988. u Seulu igrao je sa Draženom Petrovićem, Tonijem Kukočom i Dinom Rađom, ali je u tim selektor Dušan Ivković pozvao i legende iz Srbije poput Vlada Divca, Žarka Paspalja i Željka Obradovića, dok se Raduloviću, Paspalju i Divcu 1989. pridružio i Predrag Danilović.
(MONDO, N.L)
BONUS VIDEO: