Sto godina ova lopta tapka kroz Srbiju, a sto terena za jednu igru obnovio je Mozzart u sklopu najveće akcije za razvoj košarke u Evropi! Kića, Duda, Kari, Paspalj, Danilović, Sale Nacionale i na desetine drugih legendi naše igre pod obručima dobilo je svoju zvezdu na čuvenoj plavoj podlozi, koja simbolizuje košarkaški „walk of fame“. „Plavi“ šampioni postavili su temelje zemlje košarke, a na plavim terenima se prethodnih osam godina gradila „kuća slavnih“ srpskog basketa. Od Apatina do Preševa, kroz 52 grada i mnogih manjih mesta, sve do Republike Srpske, ta kraljevska plava ušla je u krv nekim novim zlatnim i srebrnim generacijama, ali i iznova podsećala na to kako je košarka postala deo našeg nacionalnog DNK.
Fondacija Mozzart stoti teren je obnovila u godini velikog jubileja – stogodišnjice košarke u Srbiji. Pre tačno sto godina je prva lopta za basket stigla u našu zemlju, a novo igralište na Vračaru simbolično je otvoreno ubacivanjem sto lopti na teren, na dar klincima sa Čubure.
Od prvog podbacivanja 2015. u Zrenjaninu i skandiranja „mi imamo našeg boga“ u čast Dejana Bodiroge do 100. renoviranog igrališta koje je posvećeno njenom veličanstvu - srpskoj košarci, jedna stvar se nije menjala – osećaj ponosa koji su sve zvezde imale kada bi u rodnom gradu teren poneo njihovo ime. Često su govorili da im je to najveći trofej u karijeri. I neretko je to bio onaj isti koš na koji su prvi put u životu šutnuli.
Od manjih igrališta širom Srbije, do kultnog Želovog, Kališa ili Ranča, asovi srpske i jugoslovenske košarke presecali su vrpce i ostavljali motivacione poruke za neke nove klince.
Govorio je Kićanović da je teže dobiti ekipu sa Želovog nego SSSR. Sale Đorđević je bežao od kuće na čuveni Ranč, a uz reči „mir u glavi i vatra u srcu“ omladina danas vežba trojke u poslednjim sekundama. „Košarka je ljubav“, poručio je Žarko Paspalj na mestu gde momci sa Zvezdare slave pobede svoje ekipe uz pesmu „Sad si uzeo trofej...“ Moka Slavnić je rekao Dorćolcima da je sve ovo samo igra, a Danilović ekipi iz blokova „Džaba sva priča ovog sveta, ako svojim primerom ne povučeš ostale da urade nešto“....
„Poraz je najbolja motivacija“, govorio je često pokojni Duda Ivković, a u čast legendarnog trenera obnovljen je teren odmah pored „Arene“. Od te emotivne večeri, kada je Željko Obradović presekao vrpcu, mrežice nisu prestale da se tresu na sada već kultnom beogradskom igralištu.
U sklopu akcije obnovljeno je pet multifunkcionalnih terena – u Kruševcu, Banjaluci, Čačku i u Bileći, gde je priređen spektakularan doček odbojkašici Tijani Bošković. Otvoreni su tereni Marininim „kraljicama“, zlatnim momcima, kao i mnogim članovima srebrnih generacija... Na ceremonijama se orilo „Igraj i pobedi“, THC je pevao uz bakljade, ceo Zemun je slavio svog lokalnog heroja Novicu Veličkovića uz reči „To je onaj dečko što je kidô kad niko nije smeo. Znači Zemun, znači Novica“. Igor Rakočević je poručio mladima da se kroz trnje stiže do zvezda, Stefan Jović Nišlijama da je svet lep kada sanjamo, a Marko Gudurić je komšijama iz Priboja ostavio poruku „Ako te tvoji snovi ne plaše, onda nisu dovoljno veliki“. Vasilije Micić je želeo da na grafitu kraj terena u Kraljevu piše „Budi svoj i radi u tišinu“, a Vladimir Lučić je motivisao klince sa Voždovca rečima „Ako ima volje, ima i načina“...
Kompanija Mozzart, koja je društveno odgovorni rad ove godine nastavila kroz Fondaciju Mozzart, imala je veliku volju, a pronašla je i način da za osam godina kompletno obnovi čak sto terena za najvoljeniju igru nacije. Sa sivog betona iza zgrade se stiže i do NBA, a ulični basket se danas igra na terenima koji su kroz akciju iz košarkaških udžbenika dobili novi, kraljevsko plavi sjaj. U čast srpske kraljice igara.
Na kraju akcije postavlja se samo jedno pitanje.
Hoće neko na basket?