Skoro 30 godina kasnije, Aco Petrović govorio o odluci Hrvata da napuste postolje na kome je Jugoslavija postala prvak Evrope.
Uskoro se bliži 30 godina od zlatne medalje košarkaške reprezentacije Jugoslavije na Evropskom prvenstvu u Atini iz 1995, koji je iz mnogo razloga bio prekretnica za našu košarku, a taj turnir pamtimo po još jednom važnom događaju. Hrvatska je osvojila bronzanu medalju i njeni košarkaši su napustili postolje i tako su zapravo pokušali da na neki način "bace ljagu" na šampionsku titulu naše zemlje, još dok su rane od rata i raspada države "bile sveže".
Od tog odlaska Hrvata sa podijuma, njihova košarkaška reprezentacija nije imala uspeha, odnosno nije osvojila niti jednu medalju, pa stoga mnogi kažu da je to bilo "proklestvo" za koje su sami krivi. Sada je o tom spornom trenutku za N1 govorio i Aleksandar Petrović, brat čuvenog Dražena Petrovića, koji je u tom trenutku bio selektor Hrvatske.
"To je uvek tema. Ja sam te 1995. godine bio trener reprezentacije Hrvatske, što je bila poslednja medalja i teče već 29 godina od kada nismo na postolju. To prvenstvo je imalo tri mega tima. Jedan je bila Srbija, druga Litvanija i treća Hrvatska. Mi smo u tom polufinalu izgubili od Litvanije i morali smo da igramo protiv Grčke, pa smo u jako teškoj utakmici došli smo do bronze, a sećam se i tog meča za zlato kad je birljirao Saša Đorđević sa 45 poena. Sećam se i našeg napuštanja podijuma...", kazao je Aco Petrović i nakon što je kratko zastao, dao je odgovor na "večno pitanje".
"Da li je to proklestvo? Ne bih govorio o tome, ali da li je to bila greška - da. To je ako gledamo kroz prizmu 2024, ali ako se vratimo na 95. znamo kakva je bila situacija. Bio je neki telefonski most između dvorane u Atini i Zagreba, došao je mig da se napusti postolje, to se desilo i to je velika greška".
O situaciji u Atini pre nekoliko godina govorio je i tadašnji reprezentativac Veljko Mršić koji je rekao da se "pričalo" da će se u slučaju pobede Jugoslavije intonirati "Bože pravde" umesto "Hej, Sloveni", a da su zapravo podijum napustili jer su čuli da će to učiniti i Litvanci - nezadovoljni suđenjem (!?). "Kad su oni to rekli, onda se i mi povlačimo. Došli smo na postolje, izašlo se na dodelu medalja, sa idejom da se i mi i oni povučemo sa postolja. U jednom trenutku, Arturas Karnišovas dolazi, govori nama da su Litvanci dobili naređenje da moraju da ostanu na postolju. Mi smo već bili doneli odluku. Kažem, iz današnje perspektive, sigurno takvu odluku ne bismo doneli. Ali ono vreme, 1995. godina, to je bilo pre Oluje, trećina Hrvatske okupirana... Odluka je bila takva kakva je bila", kazao je Mršić i potom zaključio:
"Poznavali smo se (sa igračima Jugoslavije, prim. aut), nije to bilo sad nešto da smo stalno bili zajedno. U ono vreme je bilo tako. Kako je njima šahovnica bila simbol za ustaštvo, nama je četiri "S" bilo simbol za četnike", rekao je Veljko Mršić.
BONUS VIDEO:
(N1/MONDO - M.V.)