Novinar Aca Stojanović održao je potresan govor na sahrani Dejana Milojevića.
Dejan Milojević otišao je u večnost. Sahranjen je na Novom bežanijskom groblju u prisustvu svojih najbližih, ali i mnogih koji su ga smatrali sebi za najbližeg. Tako je Stiv Ker došao iz Amerike sa saradnicima, tu su bili i mnogi drugi ljudi koje je dirnuo. Poput Željka Obradovića, Žarka Paspalja, Aleksandra Džikića, Nemanje Bjelice, Darka Miličića, Luke Mitrovića, Danila Anđušića...
Emocije, suze, srceparajući momenti i govor komentatora Ace Stojanovića tokom kog su svima suze same tekle. Sa knedlom u grlu pričao je o Miloju. "Mama Rado, tata Milane, brate Kićo, baka Dušice, mogao bih u nedogled da nabrajam. Moj lični osećaj je da je Dejan Milojević ljude koje je okupljao oko sebe stvorio rodbinom svojom. Kada pričam o rodbini, onda je trenutak da zahvalim onima koji su bili uz njega u času kada mi nismo mogli. Dragi ljudi iz Golden Stejta, hvala vam za sve što ste uradili za našeg Dekija, za našeg sina, brata, muža, oca. Govorio je najlepše stvari o vama kao porodici, od obezbeđenja, do legenda kluba. Svi su vam zahvalni, dirnuti smo zbog svega štos ste uradili, nikada nećemo to zaboraviti. Smatrajte nam braćom po Dekiju", počeo je Aca.
Trudio se da briše suze i da zadrži smirenost koliko god je to bilo moguće. "Voleo bih da ove reči imaju moć da uteše, moć da izleče ili snagu da izbrišu, to nije tako. Koliko je važno reči izgovoriti reči, toliko je važno i kada pređu preko usana. Mnogi od nas su u tu sredu poslali poruke Dekiju koje nisu do njega stigle. Pričao sam sa mnogima o tome koliko smo izgubili, moj bes je bio žestok, tuga crna. Ljutnja gorka, volja iščilela. Čudno je koliko nam se činilo da smo tada poraženi, da razmišljamo šta sve nismo rekli, prebiremo po sebi šta treba da osećamo, a Deki je otišao."
Svi prisutni su bili skrhani i pogođeni dok su slušali govor. "Gubimo te 25 dana, osećam se krivim i tužnim. Možda zato što ti nikada jasno nisam rekao, kao i u toj poruci koja ti nikada nije stigla. Gledam ove ljude, od tvoje klupe u školi, do klupe na terenu. Vidim da si skupljao oko sebe ljudska bića. Sutra će se pričati koliko je bilo ljudi, ali oni nisu ljudi, došle su ljudske duše da te isprate. Znaš zašto je sa tobom drugačije? Jer mi ovde ne stojimo da pokažemo kakav si ti bio, nego da dokažemo da smo te dostojni. E, takav si bio. I da pokažemo da smo dostojni tvoje porodice, tvoje mame, tate, bake, Maše, Nikole i Nataše. Pročitao sam jednu reč pre nekoliko dana i nisam znao gde mogu da je stavim i kada da je kažem. Deki, zlatio si život, sjajio si ljude, blistao si igru. Ne znam mnogo u životu, bolje si video stvari od mene, verujem da je tako bilo i sa drugima."
Ispričao je i neke privatne detalje. "Voleo sam da te slušam i ima stvari koje nikada neću zaboraviti. Kada si mi rekao da si suprugu birao po tome koliko se smeje, jer si hteo uvek radost u kući, kada si mi kazao da ćeš raditi nešto drugo ako ne budeš najbolji u košarci i to dan posle finala u kom si dao 54 poena. Kada si rekao da je bitno biti srećan bez obzira na novac, jer tvoji roditelji mogu da žive gde god požele, ali tvoja mama i dalje živi u istom kraju iako se penje na šesti sprat peške. Kada si kroz grohot pričao da ne postoje hajlajtsi iz tvoje karijere, jer si koševe davao sa zicera. Ne znam mnogo o životu, ali znam da si druge činio boljim, ne boljim, nego srećnim. To je redak dar."
Ko je bio Deki? Sledeći opis sve govori... "Do sada su u NBA ligi samo četiri himne svirane, samo zbog država i nacija, samo dve inostrane. Jedna je svirana zbog čoveka, zbog tebe Deki. Nikola je napisao da si svojoj porodici bio sve, ali si svakome od nas bio nešto. Gledaš nas odozgo, anđele si već rasporedio gde da stoje, stigao je šef. Imam još dve molbe, ako možeš ti da nas čuvaš, jer za boljeg ne znamo. Zbog svega toga biram da te pamtim po osmehu, biram da te čuvam u oku, biram da te sećam u igri i da te pazim u drugima, da budem srećan zbog onoga što si dao, ne tužan zbog onoga što nisi, ali to od sutra."
Na kraju su se čuli jecaji. "Sad zbog tebe čitav svet zna koja je srpska reč najpoznatija na svetu. I to je reč koja je stajala u hiljadama poruka koje ti nisu stigle, a poruka je bila 'Volim te brate'. Znam da si nas učio da se smejemo, da budemo dobri i da uživamo, da učimo, slušamo, pobeđujemo, da se družimo i pazimo, da si nam govorio da budemo posvećeni i jaki, ali da budemo srećni. Na kraju molim još samo ovo. Da nam ne zameriš, da još jednom budemo slabi i tužni i da se isplačemo. Neka ti je večna slava Dejane Milojeviću", zaključio je Stojanović.
(MONDO - N.S.)
BONUS VIDEO: