Svetislav Kari Pešić, najuspešniji selektor naše reprezentacije u 21. veku, otišao je u Pariz sa nacionalnom selekcijom da "napadne" jedinu medalju koja mu nedostaje - olimpijsku. Od subote, njegova ekipa će na čelu sa Nikolom Jokićem i Bogdanom Bogdanovićem igrati u Lilu u Grupi C, u kojoj će joj rivali biti Sjedinjene Države (nedelja, 17.15), Portoriko (sreda, 17.15) i Južni Sudan (subota, 3. avgust 21 čas).
Biće ovo treći veliki turnir pod Pešićevim vođstvom u aktuelnom mandatu, tokom kojeg je Srbija na Eurobasketu 2022. ispala u četvrtfinalu protiv Italije, a 2023. napravila ogroman uspeh u Manili, gde je igrala finale Svetskog prvenstva protiv Nemačke. Ove nedelje, dok je nacionalni tim u Lilu, mnogi se sećaju i Pešićevog prvog mandata, kada je sa reprezentacijom SR Jugoslavije osvojio Evropu i svet.
Dugo se ne pamti dominacija nekog tima kakva je bila viđena na Eurobasketu 2001. godine u Turskoj, kada su rivali pred "plavima" padali sa prosečnom razlikom od 23 poena, a MVP turnira bio Predrag Stojaković. Ta generacije je godinu kasnije otišla u Indijanopolis i napravila dodatni iskorak, osvojivši i titulu svetskog prvaka na američkom tlu, savladavši Sjedinjene Države u četvrtfinalu, Novi Zeland u polufinalu i Argentinu u finalu, posle produžetka. Stojaković je opet dobio individualno priznanje jer su ga uvrstili u najbolji tim turnira, kapiten Dejan Bodiroga je kapitenski preuzeo svoju ulogu i doneo zlato, Marko Jarić, Vlade Divac, Milan Gurović i ostali takođe su dali veliki doprinos uspehu...
Ipak, kada je na pobedničkom postolju dodeljivano zlato, mnogi su primetili jednu promenu u timu, jer je umesto Vladimira Radmanovića medalju primio Aleksandar Smiljanić. U toku turnira Smiljanić je uskočio na mesto tadašnjeg košarkaša Sijetl Supersoniksa zbog nediscipline, odnosno zbog čuvenog slučaja sa bananom, koju je Radmanović jeo tokom jednog timskog sastanka u svlačionici.
"Bio sam deo ekipe koja je osvojila titulu, ali imam loše iskustvo sa tog takmičenja. Imao sam svađu sa trenerom i čitava ta situacija bacila mi je senku na taj uspeh. Nisam imao šansu da potpuno uživam u tome", priznao je Vladimir Radmanović o izbacivanju iz reprezentacije. "Pomešana su mi osećanja kada pričam o nacionalnom timu. Zaista sam voleo da igram za svoju zemlju, ali istovremeno su iz nekog razloga mediji u Srbiji uvek hteli neverovatnu priču o našim momcima u NBA ligi, poredili su njihove plate sa igračima koji igraju u Evropi... Sve te glupe stvari su rađene bez razloga, a stvorile su i rivalstva u samom timu".
Svetislav Pešić nedavno je govorio o Radmanoviću u podkastu "Jao Mile" kod svog nekadašnjeg igrača, Mileta Ilića. "Ne volim kada mi neko kaže da smo postali svetski prvaci jer je trener odstranio Radmanovića. Ne, ne ponosim se time i nikada nisam. Žao mi je zbog toga uvek bilo i krivo mi je. Ali to je bila takva odluka. Drugo, Radmanović je bio jedan od najtalentovanijih igrača na svetu, ali još nije bio igrač na tom nivou kao Divac, Peđa, Dejan Bodiroga, Tomašević, Gurović... Oni su bili još bili momci na čiji nivo je trebalo doći. Ne kažem da su oni trebali da nose vodi ili kofere važnim igračima, ali ponašanje zna se kakvo mora da bude. U svemu se zna ko je glavni, a ko je manje glavni", rekao je Pešić u podkastu "Jao Mile".
Pešić je rekao da je morao da reaguje u navedenoj situaciji. "On nije bio najmlađi, Rakočević je bio tu, Vujanić, Jarić, Čabarkapa... Nisu ni oni cvećke za mirisanje, ali odlični su momci. I Radmanović je odličan dečko, nema tu šta, ali meni se to nije dopalo i doneo sam takvu odluku. Pobedili bismo da je on bio u ekipi, da se odmah razumemo".
Svetislav Pešić napustio je reprezentaciju nakon Indijanapolisa, a Radmanović paralelno sa NBA karijerom (Sijetl, Klipersi, Lejkersi, Šarlot, Golden Stejt...) nije uspeo da ostvari ambicije u nacionalnom timu, pa se 2005. godine definuitivno povukao posle debakla na Eurobasketu u Srbiji.