Ponovo se u Srbiji priča o košarkaškoj porodici Stojaković! Nakon što je Predrag godinama igrao za nacionalni tim i sa Jugoslavijom je osvojio tri medalje (bronza sa Eurobasketa 1999 i zlata sa Eurobasketa 2001 i Mundobasketa 2002) sada se svi pitaju za koga će zaigrati njegov sin Andrej koji ima pravo nastupa za Srbiju, Grčku i Sjedinjene Američke Države.
Oglasio se selektor našeg nacionalnog tima Svetislav Pešić i rekao da očekuje da Andrej zaigra za Srbiju, to je kasnije demantovano u Grčkoj, a onda su se u trku za njega uključili i Amerikanci. To je dokaz da je povukao na oca, a cela košarkaška priča ove porodice krenula je iz jako teških uslova!
Predrag Stojaković je primljen u Kuću slavnih,uspeo je kao dete da zaigra za Crvenu zvezdu, ostavio neizbrsiv trag u PAOK-u, a to kakva je legenda u Americi govori i činjenica da je uspeo da bude dva puta osvajač u takmičenju u brzom šutiranju trojki, NBA šampion, tri puta Ol Star i da mu je Sakramento povukao broj 16 iz upotrebe. Bio je najbolji strelac Evrolige, najbolji igrač Eurobasketa, a njegova sin je sada zvezda u NCAA. A sve je krenulo iz Slavonske Požege!
GUŠI NAS NEPRAVDA, OSTALI SMO BEZ SVEGA!
Porodica Stojaković potiče iz Slavonske Požege, mesta negde na pola puta između Zagreba i Osijeka. Ipak nakon što je prošlo rano detinjstvo krenuo je najteži period za Predraga Stojakovića. Sa samo 14 godina našao se u izbegličkoj koloni, a o tome i danas jako retko priča. Iz nekoliko intervjua se saznalo da je porodica Stojaković isprva u Beogradu živela jako teško. Svi zajedno u garsonjeri, garderobu su kačili na eksere ukucane u zidove, a situacija se tek nešto poboljšala kada mu je Crvena zvezda dala stan na korišćenje.
U Hrvatskoj je to bilo mnogo drugačije, pre rata su Stojakovići živeli sasvim miran i normalan život, a Peđin otac, a Andrejev deda Miodrag je jednom prilikom dao intervju u kome je pričao o tome. U Požegi je ostavio kuće, lokale, imanje, ali i porodične uspomene, prošlost...
"Još nas guši nepravda...Kako i ne bi, ostavili smo u Hrvatskoj kuće, imanja, grobove predaka... Peđa to krije, a znam da ga boli. Vratiće se on u Slavonsku Požegu, tamo bi ga lepo dočekali. Boli nas i guši sve to istom jačinom i danas, iako je prošlo mnogo vremena... Ostavili smo živote, planove, sve što smo do tada stekli. Gotovo u jednom trenu ostali smo bez dve kuće, dva lokala, imanja... Uostalom, dovoljno je da vam kažem da mi je u aprilu 1991. jedan Albanac nudio 450.000 maraka samo za jednu od te dve kuće, a ja, da ne bi pričali vidi ga ovaj, prvi je podvio rep i beži, odbijem ponudu i dva meseca kasnije ostanem bez nje", ispričao je Miodrag Stojaković.
Naglasio je da je tokom godina uprkos svemu Predrag ostao u kontaktu sa drugovima iz detinjstva, pa da su ga čak i posećivali u Americi dok je igrao u NBA ligi za Sakramento, Indijanu, Toronto, Nju Orleans... Ipak iako je bilo ružnih stvari devedesetih, sada u Požegi svi žele da vide Peđu!
"Peđa je u kontaktu s momcima odande, posećivali su ga oni kasnije u PAOK-u, javljaju mu se stalno. Čuo sam priču da je jednom, tamo u kafiću, neko slagao da je Peđa u gradu, a za sat vremena njih 150 se skupilo da ga vide. Zato i znam da bi ga lepo dočekali. Sve to je ostavilo traga na njemu, iako vam to on neće pokazati. Ne nedostaje njemu novac i imanje, već rodni kraj, činjenica da ne možemo da posetimo grobove predaka. To je naša najveća bol, koja nas i dalje prati. Jednom mi je, dok smo se kolima vozili po Sakramentu, sve to prolazilo kroz glavu, a on, videvši da sam tužan, tera me da mu kažem o čemu se radi. I ispričam mu da mi nedostaju moji konji, imao sam velike planove s njima, a on mi kaže 'Pa daj, tata, da kupimo ranč, bar to nije problem'... Odbio sam, nije više to to."
SRBI SU NAVIJALI ZA ZVEZDU!
Predrag Stojaković nije mnogo pričao o Požegi i svom detinjstvu, ali ga se svakako rado seća. Pogotovo su mu urezani ostali odlasci kod bake i deke na selo. "Rođen sam u Slavonskoj Požegi, u bivšoj Jugoslaviji. Požega je u to vreme bila lep i prostran gradić za život moje porodice. Vikendom smo često odlazili kod bake i deke na selo. To su za mene bili pravi doživljaji. Na selu sam osećao slobodu i voleo sam da se tamo sretnem sa rođacima i prijateljima koji su mojih godina. Roditelji su rodom iz dva susedna sela tako da nam je priroda uvek bila nadohvat ruke", pričao je svojevremeno Peđa za magazin "Huper".
Govorio je i da je oduvek navijao za Crvenu zvezdu, jer je jednostavno u Hrvatskoj to bio znak raspoznavanja među Srbima. "Oduvek sam navijao za Zvezdu. Među Srbima u Hrvatskoj postojalo je pravilo da se navija za Zvezdu. Znalo se: ako navijaš za Zvezdu onda si Srbin. Ipak, navijanje smatram naslednim. Tata je navijao za Zvezdu pa sam to nasledio od njega", rekao je Stojaković.
(MONDO, Huper, Yugopapir, N.L.)
BONUS VIDEO: