Miloš Teodosić, Dragan Labović, Nemanja Aleksandrov. Bio je to udarni trio FMP Železnika koji je pre 20 godina dominirao u mladim selekcijama i kojem su predviđali najviše domete i u seniorskoj košarci. Teo ih je dostigao, Labović je prošao kroz svoje velike psihičke probleme, a Aleksandrov je posle paklenih muka sa povredama napravio uspeh samim tim što je ostvario košarkašku karijeru.
"Tu mi je bio Aleksandrov, Teodosić isto... Međutim, Nemanja se posle povredi. Gledao sam tu utakmicu, protiv Bosne na bekdor. Već tada je NBA TV dolazio kod njega, on je mene zvao da kao igramo soni... On je već tada bio prospekt za Top 10. Meni je jako žao, ali sa druge strane on je sada super, koliko znam i koliko sam čuo ima svoju priču", rekao je nedavno gostujući u podkastu "Jao Mile" Dragan Labović.
Nemanja Aleksandrov, rođeni Beograđanin igrao je na obe krilne pozicije iako je visok 211 centimetara. Bio je tako veliki talenat da se i pre punoletstva znalo širom sveta za njega, a predviđalo se i da će biti prvi pik na NBA draftu 2005. godine. Međutim, teška povreda u meču regionalnog takmičenja protiv Bosne prekinula je sve.
"Znam tačno, to je bio 12-13. sekund protiv Bosne. Utrčao sam na bekdor, neko mi je dodao loptu, krenuo sam da zakucam i Amer iz Bosne Fen malo me je dotakao sa leđa. Međutim, verovatno sam bio i pretreniran i samo je otišla noga", rekao je on u podkastu "Jao Mile".
Prema njegovim rečima, pored teške povrede ukrštenog ligamenta kolena najveći problem je nastao zato što je nosio longetu.
"Problem je bio što mi nisu odmah dijagnostikovali tu povredu, već su me držali u nekoj longeti, što nisu smeli da rade. Mesec i nešto sam nosio longetu. Rađena je magnetna, ali kao da su hteli da prikriju, nemam pojma šta je tu bilo. Mesec i po dana sam 'gulio' kod kuće. Otišao sam za Ameriku oko 18. rođendana, našli su mi najboljeg doktora preko agenta, jer su i dalje mislili da će moći da izvuku lovu od mene. Našli su mi doktora da me pregleda, mislio da ću da se vratim za sedam dana, a kada mi je video nogu rekao je 'Šta su ti uradili sa nogom, ovo je za zatvor...'. Noga mi je atrofirala 13 centimetara. Kazao mi je da mora hitno operacija da se izvede", rekao je Aleksandrov.
Tek tada je shvatio ozbiljnost situacije.
Operacija i odlazak u Crvenu zvezdu
"Pitao sam ga - kakva bre operacija, da li si siguran. Objasnio mi je da moram odmah da se operišem, ali da nisam u stanju da se operišem, već da moram najpre na rehabilitaciju za operaciju. Tamo sam tri meseca morao da radim da bih ojačao nogu i otišao 'pod nož'. I bio sam dobro, stvarno sam se vratio posle toga. Ta longeta me je zapravo usporila godinu i nešto dana. Uspeo sam da se vratim posle pauze od godinu i po, otišao u Crvenu zvezdu, bio u reprezentaciji (na Eurobasketu 2007)..."
Ipak, problemi nisu nestajali, jer je i uoči Evrpskog prvenstva u Španiji ponovo osetio bol.
"Osetio sam bol u mišiću u toj nozi, kao da me neko probada. Bio je to pred odlazak na pripremni turnir u Tursku. Bolelo me brate, neću da govorim imena doktora, niti bilo koga, znaju se ko su. Rekao mi doktor da je upala mišića, a odgovorio sam - kakva upala mišića, 'gulim' ovde mesec i po dana... Kad sam se vratio iz Turske otišao sam na ultrazvuk u Dragiše Mišovića i videlo se parcijalna ruptura od centimetar i po. Rekao sam Moki da mislim da bi bilo dobro da ne idem. Rekao mi je 'Ti mi trebaš', oni su mi nešto rokali, obezbolili to...".
Posle neuspeha Srbije na Eurobasketu 2007. vratio se u Crvenu zvezdu i ponovo se pojavio otok operisanog kolena. U saradnji sa Batom Zimonjićem, sada dugogodišnjim saradnikom Željka Obradovića, hitno je reagovao.
Bata Zimonjić izmerio mišić Aleksandrovu, tada su shvatili
"Bata Zimonjić mi je zaista pomogao mnogo i oko povrede, vraćanja... Predložio je da izmerimo obim mišića i utvrdili smo da se mišić smanjio četiri-pet centimetara u obimu. Dakle, mišić nije preuzimao opterećenje, već je sve išlo na koleno. Oštetila se hrskavica na istom kolenu. Trebalo je da krene sezona u Zvezdi, frka, šta raditi... I poslali su me kod tog Amera u Vašington na 'čišćenje' kolena artroskopijom. Ipak, otok ni posle toga nije spadao. Zvezda je u međuvremenu prestala sve da plaća, izašao sam iz ugovora, čak sam i sa Panatinaikosom bio na pripremama, davali mi lažnu nadu, popunjavao sam im broj jer su im svi bili na pripremama..."
Nije mogao da savije koleno, otok nije spadao, a onda se javio Svetislav "Kari" Pešić, sa idejom da ga 2008. godine vrati u Crvenu zvezdu.
"Pešić mi je preporučio svog doktora u Berlinu, istog koga mi je preporučio i Amerikanac. On mi je proverio stabilnost kolena, uradio sve preglede i javio posle dve nedelje da se pojavila (bakterija) stafilokoka u kolenu. Bukvalno mi je rekao da bi mi 'capnuli' nogu da sam igrao još mesec-dva. Gurao sam sa steznicima, gurao, a stafilokoka mi je verovatno ušla na operaciji u Americi, kod 'najboljeg doktora na svetu'. Koštalo je to stotine hiljada evra i sve je to kasnije palo na moja pleća. Otišle su kao pucanj prstima"
Zbog te operacije su mu dva ili tri puta u nedelju dana vršili hirurški zahvat, doktor je antibioticima i drenažama rešio ogroman problem.
"Hvala Kariju Pešiću što je pokrenuo uopšte to i imao inicijativu da vidimo šta je, inače bi moglo da bude svašta. Bukvalno sam mogao da ostanem invalid, ali tako te tretiraju - doći će neko drugi. Biće tužna vest dan-dva, a onda dolazi neko novi. Plaćaju te i imaju pravo da te tako tretiraju"
Teško je i zamisliti koliko je bilo teško talentu koji je predviđen da bude prvi "pik" na NBA draftu 2005. Prolazio je kroz tako teške situacije da se spremao za operaciju u Americi i družio se sa košarkašima koji su bili birani baš na tom draftu.
"Te godine je trebalo da budem prvi pik. Endrju Bogut je bio prvi pik. Bio sam sa njim u Americi, Drago Pašalić je bio isto tamo, sa njim sam proveo dosta vremena. On je išao po vorkautima, a ja sam se spremao za operaciju. Zamisli taj apsurd?!".
Aleksandrov morao ispočetka: "Šta bih radio sa 210, moleraj?"
Neverovatnom mentalnom snagom Aleksandrov je uspeo da ostvari dugu karijeru, jer je igrao profesionalno od 2009. do 2020, iako daleko od nivoa na kojem su predviđali da će biti. Nastupao je za Olimpiju iz Ljubljane, Pezaro, Pepinster, Manresu, dres Oldenburga nosio je tri godine, Gazijantepa, Bremerhafena, Krajove i na kraju mađarskog Jasberenja, u kojem je proveo poslednje dve sezone.
"Da se nisam vratio i nije ni bitno koliku sam uzeo, rekli bi mi samo - idi tamo sa strane. Šta bih ja radio sa 210 centimetara visine, moleraj? Kasnije su se svi prali, da li je neko doneo neku lošu odluku, svi su se ograđivali", rekao je Aleksandrov.
Ukrštene ligamente operisao je sa 18 godina, hrskavicu u kolenu sa 20, a bakteriju u kolenu sa 21 godinom. Miloš Teodosić i danas govori za njega da je najveći talenat koji je ikad video, a toliko ga je dobro poznavao da su bili drugovi iz školske klupe u osnovnoj školi, a ne samo saigrači.
"Darko Milićić je bio neverovatan, ali Aleksandrov, to šta je on radio, talenat koji je imao. Imali smo meč protiv Partizana kada smo imali 16 godina recimo, taj Partizan sedam godina nije izgubio meč. Sećam se neko moje dodavanje, Aleksandrov hvata i zakucava 'alej-up' protiv te ekipe. Bio je stvarno neverovatan. dobili smo taj meč zbog njega", rekao je Teodosić u "X and O's" podkastu o Aleksandrovu, jednom od najvećih talenata koji se pojavio u našoj košarci.
Bonus video:
