Talentovani Andrej Stojaković već godinama je u centru pažnje jer se za njega otimaju Srbija i Grčka, a na početku nove NCAA sezone svetla reflektora uperena su ka njemu zbog fantastičnih nastupa za koledž Ilinois. Sin nekadašnjeg košarkaša Predraga Stojakovića igra sjajno ove sezone i pravi je lider tima koji ima veoma dobar skor (6-1) i može da mašta o uspehu.
Naravno, igrama Andreja Stojakovića oduševljeni su i košarkaški fanovi u Srbiji, jer i dalje veruju da će sin nekada proslavljenog reprezentativca izabrati da igra za našu zemlju. Iako zbog majke ima mogućnost da igra za Grčku, Andreja za Srbiju veže mnogo toga - njegov otac je u dresu SR Jugoslavije ostvario najveće uspehe u karijeri, a njegov deda sa očeve strane spasao je čitavu porodicu koja je morala da izbegne iz Hrvatske.
Kako su Stojakovići izbegli iz Hrvatske?
Porodica Stojaković živela je u Slavonskoj Požegi do početka građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije, a kada je imao samo 14 godina Predrag Stojaković je stigao u Beograd. O svemu što je proživeo kao dečak Peđa Stojaković retko priča. Zna se da je njegova porodica u Beogradu živela u garsonjeri, da su garderobu kačili na eksere ukucane u zidove i da je tek kada mu je Zvezda dala stan na korišćenje situacija postala nešto bolja. Sa druge strane, daleko bolje uslove za život njegov otac ostavio je u današnjoj Hrvatskoj kada je porodicu izvukao iz građanskog rata.
Kada su Stojakovići stigli u Beograd, Peđin otac Miodrag ostao je da se bori u vojsci Republike Srpske Krajine. On je ratovao protiv hrvatskih snaga sve do pada Zapadne Slavonije, a zatim krenuo sinovim stopama - preko Beograda u Solun, a zatim i u daleki Sakramento. Iza sebe je ostavio sve - u Slavonskoj Požegi ostalo je mnogo više nego što su imali u Beogradu pre Peđine impresivne karijere.
Šta je Albanac nudio Peđinom ocu?
"Još nas guši nepravda...Kako i ne bi, ostavili smo u Hrvatskoj kuće, imanja, grobove predaka... Peđa to krije, a znam da ga boli. Vratiće se on u Slavonsku Požegu, tamo bi ga lepo dočekali", rekao je jednom prilikom Miodrag Stojaković, otac srpskog košarkaša i dodao: "Boli nas i guši sve to istom jačinom i danas, iako je prošlo mnogo vremena... Ostavili smo živote, planove, sve što smo do tada stekli. Gotovo u jednom trenu ostali smo bez dve kuće, dva lokala, imanja... Uostalom, dovoljno je da vam kažem da mi je u aprilu 1991. jedan Albanac nudio 450.000 maraka samo za jednu od te dve kuće, a ja, da ne bi pričali vidi ga ovaj, prvi je podvio rep i beži, odbijem ponudu i dva meseca kasnije ostanem bez nje".
Stojakovići se nikada više nisu vratili u Požegu, ali je Peđa ostao u kontaktu sa svojim prijateljima iz detinjstva. Čak su i oni odlazili u posete kod njega tokom igračkih dana. Miodraga je i dalje mučilo sve što se desilo devedesetih, pre nego što će porodicu preseliti u memljivu beogradsku garsonjeru.
"Peđa je u kontaktu s momcima odande, posećivali su ga oni kasnije u PAOK-u, javljaju mu se stalno. Čuo sam priču da je jednom, tamo u kafiću, neko slagao da je Peđa u gradu, a za sat vremena njih 150 se skupilo da ga vide. Zato i znam da bi ga lepo dočekali. Sve to je ostavilo traga na njemu, iako vam to on neće pokazati. Ne nedostaje njemu novac i imanje, već rodni kraj, činjenica da ne možemo da posetimo grobove predaka. To je naša najveća bol, koja nas i dalje prati", prisećao se otac slavnog košarkaša i otkrio: "Jednom mi je, dok smo se kolima vozili po Sakramentu, sve to prolazilo kroz glavu, a on, videvši da sam tužan, tera me da mu kažem o čemu se radi. I ispričam mu da mi nedostaju moji konji, imao sam velike planove s njima, a on mi kaže 'Pa daj, tata, da kupimo ranč, bar to nije problem'... Odbio sam, nije više to to".
Šta je Peđa govorio o Slavonskoj Požegi?
Tokom karijere, pa i u godinama nakon što je prekinuo da igra košarku, Predrag Stojaković je retko govorio o svemu što je proživeo. Rat zbog kojeg je morao da se preseli, pa težak život u Beogradu i rana selidba u Grčku pokvarili su mu utisak o prelepom detinjstvu koje je imao.
"Rođen sam u Slavonskoj Požegi, u bivšoj Jugoslaviji. Požega je u to vreme bila lep i prostran gradić za život moje porodice. Vikendom smo često odlazili kod bake i deke na selo. To su za mene bili pravi doživljaji. Na selu sam osećao slobodu i voleo sam da se tamo sretnem sa rođacima i prijateljima koji su mojih godina. Roditelji su rodom iz dva susedna sela tako da nam je priroda uvek bila nadohvat ruke", pričao je svojevremeno Peđa za magazin "Huper".
Kada je u Beogradu obukao dres Crvene zvezde, to je bilo ispunjenje snova. Njegov otac je bio navijač crveno-belih, a zajedno su gledali košarkaške utakmice, pa je logično bilo da nastavi porodičnu tradiciju - možda je i Andrej danas navijač Zvezde, koju sa klupe predvodi tatin saigrač Saša Obradović.
"Oduvek sam navijao za Zvezdu. Među Srbima u Hrvatskoj postojalo je pravilo da se navija za Zvezdu. Znalo se: ako navijaš za Zvezdu onda si Srbin. Ipak, navijanje smatram naslednim. Tata je navijao za Zvezdu pa sam to nasledio od njega. 'Da li ćemo i tebe, sine, jednog dana gledati na televiziji?' pitao me je davne 1988. godine kad sam gledao Divca i Paspalja."
Kakvu je karijeru napravio Predrag Stojaković?
Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Indijanapolisu 2002. godine, a pre toga je imao zlato sa Evropskog prvenstva 2001. godine i bronzu sa Evropskog prvenstva 1999. godine. Na Evropskom prvenstvu 2001. godine bio je MVP, dok je na Mundobasketu godinu dana kasnije izabran u idealnu petorku turnira.
Na klupskom planu, posebno je važna titula koju je 2011. godine osvojio sa Dalasom, na samom kraju svoje karijere. Tri puta je učestvovao na Ol-star meču, jednom je biran u drugu petorku sezone, a dva puta je pobedio na takmičenju u brzom šutiranju trojki. Ekipa Sakramento Kingsa povukla je iz upotrebe broj 16, u njegovu čast.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite nam komentar, nije potrebna registracija!
Bonus video: