Srpski plejmejker Nikola Topić odigrao je tek drugu utakmicu za Oklahoma Siti Tandere i već je pokupio simpatije navijača, ali i celokupne košarkaške javnosti. Partijom protiv Bruklina dokazao je da njega ozbiljno može da se računa, a nakon pobede je govorio na konferenciji za medije o svemu što je prošao u proteklom periodu.
Na terenu je proveo nešto manje od 12 minuta, igrao je sa dosta samopouzdanja i koncentracije, pa je još jednom nagrađen ovacijama sa tribina. Kako je priznao, iz njegovog ugla nije bilo tako lako...
"U početku je bilo prilično čudno. Polako ponovo hvatam osećaj za igru. Bila sam van terena neko vreme i bilo je baš neobično vratiti se. Uhvatio sam sebe kako radim neke stvari koje ranije nikad nisam radio. Bilo je prilično teško da se prilagodim na to, ali svaka utakmica je bila sve bolja. Prva u G ligi, druga je bila bolja. Prva ovde je bila okej, druga bolja. Mislim da će biti samo još bolje", rekao je Topić i osvrnuo se na ovacije navijača:
"To je bio neverovatan trenutak. Pamtiću ga do kraja života zahvaljujući navijačima. Sigurno ću ga pamtiti zauvek. Bilo je sjajno. A ta asistencija… krenuo sam u prodor, mislim da je Bobi Portis bio na meni, pa sam jednostavno pročitao situaciju. Kao i uvek, pokušavam da donosim prave odluke i čitam odbranu. Džeger je bio otvoren, dodao sam mu loptu i, srećom, pogodio je i to je bilo to".
Osvrnuo se na samu utakmicu i istakao da je ovo lepa timska pobeda Oklahome. "Mislim da smo igrali jako dobru odbranu. Skakali smo dobro, što nam je omogućilo tranziciju, u kojoj smo bili sjajni. Onda smo dolazili do dobrih šuteva, delili loptu. Bilo je prilično jednostavno. Kada pomeramo loptu, ulazimo u reket, skačemo i trčimo, sa ovim momcima je stvarno lako igrati."
Zahvalnost svima u Oklahomi
Upitan je o podršci saigrača i generalno svih u Oklahomi. "Mnogo, naravno. Moram da zahvalim celoj organizaciji Tandera – od igrača, preko stručnog štaba, medicinskog tima do uprave. Svi su bili ogromna podrška tokom celog procesa. I naravno navijači. Na tome ću im biti zahvalna do kraja života. Pamtiću to zauvek i pokušaću da im se odužim na terenu.
Topić je trenirao uprkos hemioterapijama i zbog toga je bio u prilici da zaigra čim je dobio dozvolu lekara. "Trudio sam se da budem što spremniji. Trenirao sam koliko god sam mogao, jer sam se tako osećao bolje, to je bio jedini razlog. Postoje i studije koje pokazuju da treniranje tokom tih terapija može da pomogne, i meni je sigurno pomoglo."
Na terenu je izgledao samouvereno, ali kaže da vešto prikriva emocije. "Ne. Bio sam nervozan. To mi je, izgleda, jedna od jačih strana, da sakrijem emocije. Bila sam prilično nervozan, ali sam delovo samouvereno."
Šta mu trenutno predstavlja najveći problem? "Rekao bih fizička igra. Mnogo je drugačije u odnosu na evropsku košarku i Letnju ligu u kojoj sam igrao. Mislim da je to najveća stvar na koju ću morati da se prilagodim", zaključio je Nikola Topić.
BONUS VIDEO: