- Zdravko Radulović je bio blizu da zaigra za Hrvatsku i dobio je domovnicu, a o tome je razgovarao i na večeri s Tuđmanom.
- Odustao je zbog pritisaka i pretnji porodici u Nikšiću, pa je rekao da mu je zbog toga i danas žao.
"Nakon odlaska iz Bosne, Radulović od 1990. do 1993. igra za tim zagrebačke Cibone. Bilo je to vreme raspada bivše države, kada su mnnogi sportisti koji su bili rasuti širom bivših šest republika "hvatali crtu" i vraćali se kući strahujući od rata. Zdravko Radulović za to nije mario. Idealno se uklopio u tim Cibone kao da je tu celu karijeru. Tada je Zdravko bio i na samom prgu da postane reprezentativac Hrvatske, ali su započeli problemu. U rodnim Nikšiću započele su pretnje njegovoj porodici i Radulović je, mada teška srca, doneo odluku o neigranju za hrvatsku reprezentaciju", navodi Jurica Gizdić u knjzi "Hrvatska i olimpijska odličja".
Nekada proslavljeni košarkaš u isvahal dva zlata i jednog srebra sa selekcijom Jugoslavije i sam je u nekim intervjuima pričao o tome. Sjajni plejmejker iz Nikšića zapravo je kao klinac otišao u Sarajevo i zaigrao za Bosnu. Posle samo nekoliko seniorskih sezona Zdravko Radulović pozvan je u reprezentaciju i osvojio je Univerzijadu u Zagrebu 1987.
Kada je u sezoni 1989/90 uspeo da postiže 23,5 poena po meču u najjačoj ligi u Evropi, onoj jugoslovenskoj došao je u Cibonu nakon zlata na Eurobasketu. Godinu dana pre tog je na Olimpijskim igrama uzeo srebro, a sada je pod selektorom Dudom Ivkovićem delio parket sa Draženom Petrovićem, Tonijem Kukočem, Stojkom Vrankovićem i Dinom Rađom. Upravo je trebalo sa njima da nastavi da igra i dobio je poziv da nastupi kao reprezentativac Hrvatske, ali je od toga orao da odustane.
"Šest godina igrao sam u Bosni i te sezone osvojio trofej “Žutko” kao najbolji igrač po izboru trenera. U regularnom delu bili smo drugi, ali ispali smo zbog povrede važnog igrača Marija Primorca. Video sam da s Bosnom ne mogu da osvojim ništa pored onakvog Partizana s Divcem, Đorđevićem, Paspaljem i Nakićem, te Splita s Kukočem i Rađom. Bili smo neverojatno talentovani, ali stalno treći ili četvrti. Jednu noć sam se zasitio i doneo odluku o odlasku. Ljudi iz Cibone su to čuli, Mirko Novosel se vraćao iz Napulja, insistirao je kod Bože Miličevića da se to brzo reši i tako je bilo. Transfer je jako odjeknuo jer sam na neki način bio zaštitni znak Bosne. Moj dolazak u Zagreb bio je sasvim prirodna stvar i navijači Cibone odmah su me prihvatili", rekao je jednom prilikom Radulović.
Najbolji u Evropi, a bez reprezentacije
Cibona je prema navodima tadašnjih medija za Radulovića platila jedno od najvećih obeštećenja ikada u jugoslovenskoj košarci i Zdravko Radulović se timu iz Zagreba isplatio. Već je u poslednjem finalu kupa Jugoslavije dao 22 poena, ali je sjajna Jugoplastika uzela trofej.
U naredim sezonama je blistao pa je u Evroligi tj. novokomponovanom Kupu šampiona bio treći strelac iza Nikosa Galisa i Velimira Perasovića sa 24,4 poena po meču. Bio je najbolji strelac hrvatske lige sa 27,6 poena i Evrolige sa 23,9 poena 1993. godine, ali za reprezentaciju nije igrao.
Radulović nije imao planove da kao rođeni Nikšićanin zaigra za selekciju Savezne Republike Jugoslavije, već je zatražio i ekspresno dobio hrvatsko državljanstvo. SRJ je bila isključena iz svih takmičenja, a on je hteo na Olimpijske igre u Barseloni. Tim sa Draženom Petrovićem, Velimirom Perasovićem, Dankom Cvjetičaninom, Tonijem Kukočom, Žanom Tabakom, Stojkom Vrankovižćem, Dranjom Arapovićem, Aramisom Naglićem i Dinom Rađom bi bio još jači sa njim.
"Zahvaljujući sportskim zaslugama, jer sam ostao ovde, dobio sam hrvatsku domovnicu. Imao sam nekoliko razgovora s Mirkom Novoselom, a odradili smo čak i večeru s predsednikom Tuđmanom na kojoj se govorlo o mom igranju za Hrvatsku. Sa sportske strane dileme nije bilo", otlkrio je Zdravko Radulović, a onda je otkrio da su glasine tačne.
Pričalo se tada da je u Nikšiću postavljena bomba u apoteci njegovog brata. Nikada javno nije rekao šta se desilo, ali je priznao da je bilo pritisaka.
"Problem je nastao zbog pritiska vezanog uz moju porodicu u Crnoj Gori. U početku nisam mislio da će to biti prepreka, no kad sam došao na pripreme, dogodile su se neke stvari o kojima ne želim da pričam. Nakon tri dana izašao sam na pres konferenciju i rekao da neću da igram. I dan-danas mi je zbog toga jako, jako žao. Mogao sam da imam još jednu olimpijsku medalju i neponovljivo iskustvo igranja protiv Džordana i Drim tima. Žao mi je i što kasnije, nakon raspada države, nisam zaigrao ni za Crnu Goru", rekao je Zdravko Radulović.
Šta se desilo sa njim?
Trenutno je Zdravko Radulović u pogonu Cedevite junior, a nakon godina u Ciboni potpisao je za Aris. Ipak vratio se u Zrinjevac, pa je preko Olimpije poovo 1996. zaigrao za Cibonu. Kratko je bio u Tursdkoj i Makabiju, zatim dve godine u Poljskoj i jednu u Austriji. Kao trener vodio je Zagreb, Cedevitu, Cibonu, u skorije vreme Samobor i Zabok.
(MONDO, N.L.)
BONUS VIDEO: