Zašto (ne) osuđujemo Durenta...

S obzirom na to da je, uoči 4. jula odnosno 240. rođendana Amerike, u stanu preko puta mog prozora slavljen 18. rođendan, ili mi je bar tako rečeno kada sam prvi put izgubio nerve zbog uke i buke i pitao o čemu se radi, u jutarnju smenu u ponedeljak krenuo sam sa dva sata lošeg sna i pitanje je da li bih uspeo da se setim šifre za logovanje da me nije razbudila "supermariovska" vožnja biciklom kroz jutarnji špic, između automobila, bandera i bunovnih sugrađana.

Kako mi je od nezaboravnog finiša NBA sezone, leganja u 5 i 20 i ustajanja u 7 i 15 ostalo nešto forme, uz pomoć koleginice Mirjane Šegan odradio sam prepodnevnu smenu, međutim nismo dočekali najavljenu vest dana, nedelje, meseca – a Srki Radojević sa Sportkluba kaže da je to vest godine – Kevin Durent i dalje nije bio saopštio da li ostaje ili napušta Oklahoma Siti Tander, odnosno gde će nastaviti karijeru.

Za ostatak dana imao sam jasan plan – hrana, zamračena soba i "kunt", posle kojeg bi mi inače trebalo dva sata da dođem k sebi, međutim dogodilo se da sam otvorio oči 30-ak sekundi pre nego što će neveorvatni novinar Adrijan Vojnarovski (ko li je izvor tog čoveka, da mi je znati...) tvitnuti o tome da Durent upravo piše autorski tekst za The Players Tribune u kom će saopštiti da ide u...

...Golden Stejt Voriorse!

Oni koji me znaju ceo život, poput drugara iz klupe iz osnovne škole, Veljka Vujčića, koji mi je za rođendan poklonio trening majicu Golden Stejt Voriorsa, znaju da sam navijač tog kluba od prvog susreta sa NBA ligom. Oni koji me znaju malo kraće, znaju da se to nije promenilo ni kada su gulili dno Pacifik divizije praveći sulude trejd-akrobacije i forsirajući "run and gun" košarku kakva se viđala samo još u And 1 Mixtape epizodama, kao ni sada kada su, uz ekipe u kojima nastupa "King" Džejms, jedini i najveći favoriti za titulu.

Prirodno, obradovala me je vest o tome da jedan od petorice najboljih aktivnih košarkaša na planeti dolazi u "Oracle", izabrao sam stranu i ušao u razmenu vatre na Twitteru, tvrdeći da ničeg spornog nema u Durentovoj odluci i da pravo da ga kritikuju imaju samo oni koji su slične poteze u prošlosti takođe osporavali, poput Džejmsovog bega iz Ohaja, pa i drugih "izdaja", a to da je Karmelo Entoni tražio i dobio trejd u Denver Nagetsima malo ko i pominje.

Međutim, dan kasnije, kada su se glave ohladile i utisci malo slegli, zapitao sam se da li je i u kojoj meri KD bio fer prema Tanderu, navijačima, saigračima, Raselu Vestbruku i, ako je već otišao, da li je možda bilo ispravnije da je izabrao neku drugu franšizu, umesto što je suludo pojačao ionako pucački najopasniju huntu na Divljem Zapadu.

Jedan utisak je ostao isti, "udruživanje radi titule", da ga tako nazovem, nije nastalo prelaskom Durenta kod Stefa Karija, Kleja Tompsona i Drajmonda Grina, već postoji decenijama unazad i primera je mnogo, a Majamijev "Big 3" svakako najupečatljiviji u skorijoj istoriji (ni to im u jednom trenutku nije bilo dosta, pa su iz redova najvećih rivala sa Istoka u to vreme, Seltiksa, doveli Reja Alena). Okolnosti koje su dovele do Džejmsovog okretanja leđa Kavalirsima i Durentovog Tanderu nisu i ne mogu da budu iste, ali suština jeste – draftovali ste me, probao sam, gurao, udarao u plafon, gubio, ugovor mi je istekao i odlučio sam da probam negde druge.

Takođe, nije isto kada vas kao klinca pikiraju Los Anđeles Lejkersi, prevare Šarlot Hornetse i od prvog dana učine legendom jedne od dve najveće franšize, najpopularnijeg kluba u NBA ligi, iz najbogatije države u SAD, itd. Kobi Brajant zaista nije imao razloga da traži trejd i "s namerom kreće u veliki grad" da bi uspeo. Od prvog dana bilo mu je suđeno da postane ikona.

Džejms u Ohaju i Durent, nakon selidbe u neku tamo Oklahomu, nisu imali taj luksuz.

I niko ne može da me ubedi u to da je isto biti životno vezan za Lejkerse, Čikago Bulse, Njujork Nikse ili Boston Seltikse i obavezati se na vernost Oklahoma Siti Tanderu, Klivlend Kavalirsima, Milvoki Baksima ili Nju Orleans Pelikansima.

Uostalom, nakon što su ispisali istoriju i postali prvi tim ikada koji je osvojio titulu posle 1:3 u finalnoj seriji, Kavsi nisu bili na naslovnim stranama. Nisu uspeli oni, nego je uspeo On, "King", Džejms. Njemu su bile posvećene naslovnice, jer je njegova lična popularnost svakako bila i biće veća od one koju ima skromna i poštena franšize koja mu je "na keca" oprostila "The Decision".

No, oko svega ostalog nisam bio toliko siguran, a kada je NBA u pitanju ponajbolji sagovornici kod nas mogu da budu Srđan Radojević sa Sportkluba i moj kolega iz Monda, Ivan Bogunović, kog sam zatekao danas u redakciji i odmah smo počeli, uz prvi espreso, priču na ovu temu...

Rekao mi je...

"Ako izuzmemo aktuelnu modu potpisivanja ugovora na dve ili 1+1 godinu od strane pojedinih NBA superstarova, igrači generalno dolaze u situaciju da biraju i pregovaraju tek svake četvrte ili pete godine. Većina igrača nakon debitantskog potpiše još jedan do dva ugovora. Onda je logično da se takvim situacijama pristupa sa mnogo pažnje i ozbiljnosti, kako od strane samih igrača, tako i njihovih agenata, tj. ljudi zaduženih da naplate ne samo košarkaški, nego i marketinški potencijal svojih klijenata. Kladio bih se da su agenti i savetnici Kevina Durenta svim silama agitovali za selidbu iz Oklahome, relativno malog grada, i malog tržišta, u središnjem delu Amerike".

Nadovezao se...

"Durent je sveo izbor na Boston i Golden Stejt i odlučio se za Golden Stejt, nakon što je sa Oklahomom eliminisan upravo od njih, uprkos vođstvu od 3:1 u finalu Zapada".

S Bogunom se slažem u potpunosti oko toga da Durent, jednog dana, neće biti legenda ni Oklahome, ni San Franciska...

"Ljudi koji prate i vole sport, u vreme kada je on postao surovi biznis, po prirodi stvari teže romantičarskom pristupu i u svemu traže visoke moralne vrednosti. Zato je, recimo, Frančesko Toti svačiji heroj. Proveo je u Romi čitavu karijeru, nije osvojio skoro ništa, ali je živa legenda. Durent je izabrao da ne bude legenda, nego igrač koji je posle samo jednog finala plej-ofa za osam sezona sa Oklahomom sabrao 'dva i dva' i, sigurno ne bez unutrašnjih lomova, odlučio da ode tamo gde smatra da će imati najbolju šansu da osvoji prvi šampionski prsten".

Rekao mi je i...

"Da, otišao je u tim od koga je mesec dana ranije doživeo bolan poraz. Pa šta? U naredne dve godine biće saigrač dvojici od desetak najboljih šutera svih vremena i krilnom centru koji bez problema beleži 'tripl-dabl'. Sa košarkaškog stanovišta, zvuči prilično izazovno".

Nešto kasnije sam pozvao Srkija telefonom, koji mi je na ovu temu rekao nešto sasvim drugačije. Ako je bilo šta imao da zameri Kej-Diju, a nije mnogo toga, Radojević je zamerio upravo izbor novog kluba. Zbog tih 3:4 posle 3:1.

Prvo mi je rekao...

"Ja njega ne osuđujem uopšte, to je njegov posao, njegov život, njegova stvar. On je taj koji je slobodan da izabere da li će se vezati za jednu franšizu, juriti titule ili juriti novac. Zamislite da Durent kaže meni: 'E, ne možeš da radiš ovde, bolje ti je tamo'. To njegov izbor u svetu u kom se takvi izbori i prave, jer... Ako kažemo da je takoreći ostavio Oklahomu na cedilu, nameće se drugo pitanje – šta bi se dogodilo kada bi počeo slabo da igra ili ušao u godine? Ništa, Oklahoma bi ga trejdovala ili pustila da mu isteče ugovor. Tako da ta priča ima dve medalje", rekao mi je na šta sam se složio i setio da ni Durenta niko nije pitao da li mu se dopada što će slavni Sijetl Supersoniksi biti ugašeni, a on poslat u univerzitetski grad da diže neku novu NBA franšizu u vrh.

Gde ju je, pošteno govoreći, i dovukao uz pomoć Vestbruka.

"Tačno, to je NBA, igrači i klubovi nekada moraju da budu surovi jedni prema drugima", nadovezao se Radojević, međutim imao je i svoje – ali!

"Ono što meni smeta kao navijaču, ne kao NBA komentatoru, koji ga je prenosio još dok je igrao za Teksas, jeste to što je možda mogao da pokuša u Bostonu ili San Antoniju. Možda bi to bilo više OK, baš zbog načina na koji su ispali od Golden Stejta. Bogun, ti i ja smo rasli u neko drugo vreme u kojem su superstarovi, kada 'fejluju', zapinjali još jače da bi sledeće sezone gazili do titule. Sećaš se kad se Džordan vratio iz penzije i u prvoj sezoni ispao od Orlanda da je sledećeg leta budio Rona Harpera u 5 ujutru da treniraju zajedno, a šta se posle dogodilo suvišno je da pričam", rekao mi je Srđan i pomalo me ostavio bez kontra-argumenata.

"Ali, mi smo rasli u to vreme, pa smo navikli na drugačije i to je jedino što mi je malo zasmetalo. Više bih voleo da je, čekajući te milijarde koje stižu za dve godine, potpisao sa Oklahomom na 1+1, probao da se osveti i, eventualno, tada otišao".

Od Radojevića sam zatražio i da povuče paralelu između Džejmsove "izdaje" 2010. i Durentove 2016.

"Jeste da su isto uradili, ali različiti su razlozi, jer tadašnji 'dži-em' Kavsa, Deni Feri, nije uspevao Džejmsu da sklopi ekipu za titulu, dok je Sem Presti u Oklahomi razvio tim koji bi možda došao i do titule da Vestbruk i Durent nisu imali teške povrede, a sećam se i finala sa Majamijem u kojem su ostali bez prstena jer Durent i Harden nisu mogli nikoga da zaustave, odbrana im je pucala i to je bio najveći razog tog poraza. Ako na to dodamo i kako je Durent odigrao šestu i sedmu utakmicu sa Voriorsima ove sezone, onda je on čovek koji bi trebalo najviše sebe da krivi za to što nije uspeo sa Oklahomom", odgovorio mi je, ali se složio i oko toga da je Džejmsov odlazak u Majami bio zapravo "udruživanje radi titule".

I još nečega...

"Da, ne treba zaboraviti i činjenicu da Florida ima određene poreske olakšice i da je tamo lova možda veća nego u ostatku SAD, pa je i tu bilo kalkulacija prilikom pravljenja tog projekta, sigurno".

Kako nazad nema, pitao sam obojicu – kako će Voriorsi izgledati naredne sezone.

"Moramo da vidimo prvo kako će izgledati ekipa, došao je Pačulija koji nije potrošač, međutim pitanje je koliko će moći da odmeni Boguta, koji je odličan dodavač, dobar defanzivac i čovek koji pravi jake blokove, a to su sve stvari koje se ne vide na prvo oko. Voriorsima će to nedostajati, a pitanje je i kako će se Durent privići na timsku igru Golden Stejta, jer je u Oklahomi igrao uglavnom 'pik-en-rol' i izolaciju", rekao mi je Radojević na kraju razgovora, posle čega sam nastavio sa Bogunom na istu temu.

"Greška je misliti da će Durent rešiti problem samim potpisom za Golden Stejt, koji je inače omogućen enormnim, do sada nezabeleženim rastom seleri kepa, i da će za ovu ekipu sve do novog finala protiv Klivlenda biti formalnost. Voriorsi su zbog njega morali da se odreknu dvojice startera, Barnsa i Bogut i prve rezerve na poziciji centra, Ezilija, što nisu samo nominalni gubici, već treba imati na umu da su svi oni igrali zajedno sa Karijem, Tompsonom i Grinom još od 2012", rekao je i pitao me...

"Ko garantuje da će sa Durentom ostvariti hemiju kakvu su prethodno imali? I ako ostvare, koliko će im vremena biti potrebno?"

Da li će neko moći da stane na put Golden Stejtu?

Za kraj, nije isključio ni to da će Durent, nakon što uzme prsten sa Golden Stejtom, slediti Džejmsa i u suprotnom smeru...

"Pa, sam primer Lebrona Džejmsa daje nadu i navijačima Oklahome, da će kroz nekoliko godina opet gledati Durenta u svom dresu. Ali, zrelijeg i još boljeg Durenta. Do tada im ostaju Vestbruk i plejada mladih igrača poput Oladipa, Adamsa, Kantera, obećavajućeg rukija Sabonisa, a imaće prostora i da dovedu jedno ili više kvalitetnih pojačanja. Dakle, ni tamo neće biti 'smak sveta', realno", rekao mi je kolega Bogunović pre nego što smo se setili da imamo i posla – Ziki i Janko potvrdili su da igraju protiv Britanije, Fenerbahče pozvao Kolarova, Francuzi dobili Filipince, a Kanađani Turke, kolege Joca Terzić i Milutin Vujičić stigle u popodnevnu smenu...

Kakav je vaš sud o prelasku Durenta u Voriorse?