Veliki cirkus otišao je iz grada. Zavesa je spuštena. Pekinške Olimpijske igre zatvorene su uspešno, glamurozno, baš onako kao što su i počele.
Polako podvlačimo crtu, svodimo račune i sumiramo utiske. Bilo je impresivno, grandiozno, gotovo savršeno.
Može neko da voli ili ne voli Kinu, ali ne može da ospori da su ovo bile najbolje organizovane Igre ikad. Čudo bi bilo da nisu, uzimajući u obzir neograničene ljudske resurse i za pripreme utrošene neverovatne 42 (možda i cele 44) milijarde dolara.
Da je bilo potrebno, reći će vam bar milijardu Kineza, dali bi i dvostruko više.
I posle Igara, koje su postavile nove, teško dostižne standarde za sve buduće domaćine, ništa više neće biti isto, a pogotovo ne Kina posmatrana iz zapadnjačke vizure.
Zmaj sa Olimpa u proteklih dvadesetak dana u paketu demonstrirao je svetu ljudski i ekonomski potencijal, ali i sportsku silu.
Ipak, da se Igre u Pekingu ne pretvore u apsolutni trijumf kineskog legizma donekle su se pobrinuli Amerikanci, koji su osvojili deset medalja više od domaćina (110-100), ali čak 15 zlatnih manje (36-51), odnosno Jusein Bolt i ostali rege momci i devojke, koji su učinili Jamajku per capita najuspešnijom zemljom globalne smotre sporta.
Bolt sa triplom krunom u sprintu i svetskim rekordima na 100, 200 i štafeti 4x100 metara, te Šeli En Frejžer, Veronika Kembel Braun i Melejn Voker na 100, 200 i 400 metara s preponama doneli su Jamajki šest zlata (ukupno 11 medalja) iliti po jedno na svakih 467.389 stanovnika.
Da bi ih stigli, Kinezima je bilo potrebno 2.805 zlatnih kolajni ili 55 puta više nego što su osvojili, odnosno devet puta i kusur puta više nego što ih je ukupno bilo u opticaju.
Srbija se po broju medalja našla u gornjoj trećini zemalja učesnica. Čavićevo srebro i bronze Novaka Đokovića i vaterpolista doneli su nam 62. mesto od 204 nacionalna olimpijska komiteta. Slovenci (41. sa jednim zlatom, dva srebra i dve bronze) i Hrvati (57. Sa dva srebra i tri bronze) su uspešniji.
Pre Pekinga računali smo da ćemo biti bolji, planirali smo sedam-osam medalja. Nadali smo se da će Jasna i strelci upucati jednu, da ćemo se domoći bar dve u tenisu, računali smo i na odbojkaše ili odbojkašice, rvače i možda veslače. Sve u svemu podbacili smo, valjda ćemo za četiri godine u Londonu pokazati više.
Izveštač MONDA iz Pekinga
Jovan Milošević
Polako podvlačimo crtu, svodimo račune i sumiramo utiske. Bilo je impresivno, grandiozno, gotovo savršeno.
Može neko da voli ili ne voli Kinu, ali ne može da ospori da su ovo bile najbolje organizovane Igre ikad. Čudo bi bilo da nisu, uzimajući u obzir neograničene ljudske resurse i za pripreme utrošene neverovatne 42 (možda i cele 44) milijarde dolara.
Da je bilo potrebno, reći će vam bar milijardu Kineza, dali bi i dvostruko više.
I posle Igara, koje su postavile nove, teško dostižne standarde za sve buduće domaćine, ništa više neće biti isto, a pogotovo ne Kina posmatrana iz zapadnjačke vizure.
Zmaj sa Olimpa u proteklih dvadesetak dana u paketu demonstrirao je svetu ljudski i ekonomski potencijal, ali i sportsku silu.
Ipak, da se Igre u Pekingu ne pretvore u apsolutni trijumf kineskog legizma donekle su se pobrinuli Amerikanci, koji su osvojili deset medalja više od domaćina (110-100), ali čak 15 zlatnih manje (36-51), odnosno Jusein Bolt i ostali rege momci i devojke, koji su učinili Jamajku per capita najuspešnijom zemljom globalne smotre sporta.
Bolt sa triplom krunom u sprintu i svetskim rekordima na 100, 200 i štafeti 4x100 metara, te Šeli En Frejžer, Veronika Kembel Braun i Melejn Voker na 100, 200 i 400 metara s preponama doneli su Jamajki šest zlata (ukupno 11 medalja) iliti po jedno na svakih 467.389 stanovnika.
Da bi ih stigli, Kinezima je bilo potrebno 2.805 zlatnih kolajni ili 55 puta više nego što su osvojili, odnosno devet puta i kusur puta više nego što ih je ukupno bilo u opticaju.
Srbija se po broju medalja našla u gornjoj trećini zemalja učesnica. Čavićevo srebro i bronze Novaka Đokovića i vaterpolista doneli su nam 62. mesto od 204 nacionalna olimpijska komiteta. Slovenci (41. sa jednim zlatom, dva srebra i dve bronze) i Hrvati (57. Sa dva srebra i tri bronze) su uspešniji.
Pre Pekinga računali smo da ćemo biti bolji, planirali smo sedam-osam medalja. Nadali smo se da će Jasna i strelci upucati jednu, da ćemo se domoći bar dve u tenisu, računali smo i na odbojkaše ili odbojkašice, rvače i možda veslače. Sve u svemu podbacili smo, valjda ćemo za četiri godine u Londonu pokazati više.
Izveštač MONDA iz Pekinga
Jovan Milošević
Pridruži se MONDO zajednici.