Kristijan Stošić postao je prošle subote prvi srpski atletičar koji je trijumfovao na Beogradskom maratonu u vremenu 2:45,23, dok se Nora Trklja vremenom 3:08,46 priključila legendarnim atletičarkama, Suzani Ćirić i Oliveri Jevtić.

Suzana je Beogradski maraton osvajala 1990. i 1993, a Olivera 2013. i 2017. godine.

Međutim…

Vremena pobednika 29. izdanja trke koja svakog proleća okuplja takmičare iz celog sveta u srpskoj prestonici upućivala su na to da... nešto nije u redu. U poređenju sa rezultatima pobednika iz 2017, kada je u muškoj konkurenciji pobedio Stefen Katam iz Kenije u vremenu 2:21,12, a ženskoj Jevtić u vremenhu 2:38,03, pobednici poslednje trke bili su sporiji za 24 odnosno 40 minuta.

Minuta, ne sekundi.

U poređenju sa rekordima: Jagfet Kosgei, Kenija - 2:10,54 (2006), Kristina Pomaku, Rumunija - 2:29,44 (2001), vremena aktuelnih pobednika deluju još inferiornije.

Zašto je to tako?

Naime, prema pisanju beogradskih medija, preduzeće Beogradski maraton nagomilalo je dugove u visini od 250 do 300 hiljada evra, nije isplaćivalo premije učesnicima i zbog toga je izgubilo licencu zbog čega je najpoznatija atletska trka u našoj zemlji skinuta sa svetske mape i, praktično, pretvorena u revijalan događaj.

MONDO/Stefan Stojanović Beogradski maraton 2018



Dok se i dalje čeka da se dugogodišnji direktor Beogradskog maratona Dejan Nikolić, pojavi u javnosti i pristane da govori o ovoj temi, preduzeće koje upravlja trkom i koje je, bar u javnosti, optuženo za nagomilavanje dugova i srozavanje ugleda trke, oglasilo se dobro poznatom metodom – saopštenjem.

(u međuvremenu, Nikolić je na dan trke rekao da je "Beograd svetska senzacija")

U njemu, Beogradski maraton tvrdi da ima sertifikat za održavanje trka i da mu drugi nije potreban. O rezultatima, konkurenciji koja se ove godine okupila u Beogradu i ostalim temama... nije bilo reči.

Beogradski maraton saopštio je danas da još od 1990. godine poseduje sertifikat za održavanje trke od Svetskog udruženja maratona i uličnih trka (AIMS) i da mu nije potrebna licence Evropske atletske asocijacije (EA).

"Beogradski maraton je od 1990. godine član AIMS najveće svetske sportske asocijacije sa više od 400 članica iz 115 zemalja sveta. MI smo oduvek u kalendaru AIMS - naše matične organizacije, čiji se zvanični časopis sa kalendarom štampa u stotinama hiljada primeraka i besplatno deli na najvećim svetskim maratonima. Mesto (datum) u kalendaru EA nije nikakav uslov za održavanje bilo kog drugog maratona, pa ni Beogradskog i samo je informativnog karaktera. Evropska atletika je asocijacija nacionalnih atletskih saveza, a ne organizatora uličnih trka", navodi se u saopštenju.

Kako se ističe, u kalendaru Evropske atletike nisu ni Londonski, Pariski, Berlinski maratoni - najveći maratoni na svetu.

"Beogradski maraton nije bio u kalendaru EA ni prošle, ni ove godine (kao ni mnogo godina pre toga) i održan je bez ikakvih problema. Ni posebna licenca, ni posebna dozvola nekog zvaničnog svetskog ili evropskog tela, za održavanje bilo koje trkačke manifestacije, pa ni Beogradskog maratona, ne postoji. Beogradski maraton poseduje sertifikat o premerenoj stazi, izdat od zvaničnog merioca AIMS, naše jedine, matične organizacije".

Iz Beogradskog maratona su odgovorili i na izjave direktora ASS Slobodana Brankovića, koji je između ostalog rekao da je BG maraton izbrisan iz kalendara EA zbog dugovanjana i najavio za jesen Serbia City maraton.

Priznaju da imaju imaju finansijskih teškoća, ali da obaveze rešavaju u u skladu sa svojim mogućnostima, kao i da imaju potraživanja koja prevazilaze visinu tih obaveza.

"Najveći deo problema nastao je upravo usled više puta ponavljanog, orkestriranog delovanja otvorenih i skrivenih pojedinaca i interesnih grupa. Protiv Beogradskog maratona se ne vodi nijedan sudski postupak", poručuju iz Beogradskog maratona, uz konstataciju da je jedini atletski događaj ikad zabranjen u Srbiji bio miting "Artar Takač", čiji je Branković bio direktor.