Ako pitate Reu Terzin, odgovor u pozadini svakog od ovih pitanja čini se da je - "jer ne mogu bez trčanja".

Studentkinja Filozofskog fakulteta u Beogradu, buduća istoričarka umetnosti Rea, trčanje posmatra očima kritičara. Rođena 1994. godine, svoju prvu trku istrčala je u svom rodnom gradu Somboru kada je bila u prvom razredu srednje škole, a danas ulicama prestonice svakodnevno trči sa adidas Runners Belgrade klubom. Pitanje "Zašto trčim?" je sama sebi postavila davno, a nama se čini da su upravo ti pređeni kilometri baš ono što umnogome kroji današnju Reu, ili bar onakvu kakvu smo je mi upoznali - rezilijentnu, nasmejanu i nezaustavljivu.

Protrčavaš kroz cilj i kako se osećaš u tim trenucima?

"To je stvarno neopisiv osećaj i mislim da ne možeš da trčiš ako nisi spreman da osetiš bol. Mislim da ne možeš ni da dođeš ni do tog nekog zadovoljstva ukoliko se ti psihički ne pripremiš prvo na trku, a onda i sve ono što prođeš u toku nje. Jer trčanje je pre svega psihička zavisnost i nekako kada naučiš da kroz trčanje izbaciš to nešto iz sebe onda ti telo to opet traži i fizički i psihički."

Kako izgledaju ti minuti tokom trke, kada telo više ne može i lomiš se da li da odustaneš?

"Pa budeš jako besan na sebe, stvarno. Nekako je neizdrživ osećaj, stvarno je teško i moraš da zažmuriš i na sve moguće načine da to suzbiješ i eliminišeš da bi moglo da dođe to neko osećanje zadovoljstva."

Šta si sa trčanja naučila i prenela u svoje druge obaveze, recimo na fakultetu?

"Kada mi, na primer, dođe onaj talas zasićenja u toku učenja onda se setim polumaratona i setim se 13. kilometra zato što mi je to nešto najgore, i 17. isto, to je u onoj drugoj fazi kada mi je dosta učenja. I onda tako samo primenim “izdrži, izdrži, izdrži”, svoje metode sa trčanja i nastavim dalje. Tako da mislim da trčanje zapravo utiče na tvoju jačinu u glavi u svim životnim situacijama."

Zašto trčim Epizoda 2

Kako je trčati Beogradom, kako reaguju sugrađani?

"Obično te ljudi gledaju kao da radiš ne znam ni ja šta. Pogotovo kad je zima, slikaju te iz autobusa. Valjda jer je hladno i pitaju se zašto bi neko trčao po tom vremenu, ali to kad su baš minusi oni najgori."

Vi trčite i kada je napolju tako hladno?

"Da, mi smo čak imali takmičenje January Battle gde trčiš svakog dana od 10 do 15 kilometara. Tako svaki dan, od 1. januara do poslednjeg dana u mesecu, tako da prevazišla sam tu zimu. Baš kad smo trčali taj January Battle, trčali smo po Adi, prešli smo preko po zaleđenom jezeru. To je bilo neverovatno i baš je bilo lepo, pa mi je ta trka ostala u sećanju."

Mondo serijal "Zašto trčim?" ​pokušava da odgonetne šta je to što adidas trkače, obične ljude poput nas, tera da sa prvim ili poslednjim zracima Sunca savladaju sebe, obuju patike i izađu na beogradske ulice. Koji je to motiv koji ih podstakne da se pokrenu, koji rezultat nadomešćuje dobrovoljno “žrtvovanje” slobodnog vremena, koji način razmišljanja se krije iza svega toga... I kako da do toga dođemo i mi?

Jer zaista, zašto trčiš?