• Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ostali sportovi

Prlainović za MONDO: Saigrači idu u trenere, ja teško!

Autor Mladen Šolak
Autor Mladen Šolak

Sa zlatnim srpskim vaterpolistom pričali smo o 2018, 2019, životu mimo sporta i posle vaterpola. Pročitajte praznični intervju sa Andrijom Prlainovićem.

Izvor: MN Press

"Sa nekima iz tima sam i 15 godina saigrač i osvajanje zlata svaki put izgleda drugačije", rekao je prošlog leta Andrija Prlainović, posle trijumfalnog povratka vaterpolo reprezentacije sa Evropskog prvenstva u Barseloni.

S obzirom na to da su "delfini" tim uspehom i 2018. pozlatili, godina na izmaku nije se po uspehu previše razlikovala od mnogih koje su joj prethodile. Zato smo Andriju u novogodišnjem razgovoru za MONDO upitali verovatno logično pitanje - šta je ove godine bilo drugačije, kada je već epilog bio isti, najbolji mogući.

"Stariji smo, zreliji…", kaže popularni "Prle",

"Drugačiji je način na koji se motivišemo za veliki turnir u odnosu na naše početke, na vreme kada smo bili klinci i počinjali da igramo u 'A' reprezentaciji. Drugačije pronalaziš motive, a mi smo dugo zajedno, pa jedni druge guramo, vučemo da i dalje budemo na vrhu i to je motiv koji nas i dalje drži i držaće nas dok igramo za reprezentaciju - da budemo na vrhu".

"Šta je ove godine bilo različito? Svaki put je zanimljivo, jer je put do zlata uvek drugačiji. Naravno, ne razmišljaš isto i ne proživljavaš na isti način stvari sa 20 i 30 godina. Sve to ima svoju draž… Uostalom, jednog dana kada više ne budemo u reprezentaciji, sigurno ćemo moći da napravimo bolju retrospektivu i bolje ćemo moći da sagledamo osvajanje svake medalje, ne samo zlatne", kaže je trofejni srpski vaterpolista.

Nakon povratka iz Solnoka i započetog mini odmora oko Nove godine, Prlainović je na svečanom koktelu Vaterpolo saveza Srbije dobio priznanje za 300. odigrani meč u kapici reprezentacije. "Neka ih bude još pedesetak, teško više, i neka budu podjednako uspešni", rekao je na bini, pred saigračima sa kojima je prošao uzbudljivu godinu.

Zbog povrede je propustio Mediteranske igre, zaigrao je na Evropskom prvenstvu i tamo je sa "delfinima" opet osvojio kontinentalni vrh. Četvrti put uzastopno!

"Sreća zbog Beograda, nisam za leta u Aziji"

Reprezentacija Srbije igraće u junu u Beogradu Svetsku ligu, a potom će otići u Južnu Koreju, u kojoj će iskusniji "delfini" znati šta da očekuju na Svetskom prvenstvu. "Što se tiče Svetske lige, velika je stvar što smo dobili organizaciju i biće veliko zadovoljstvo da igramo u Beogradu, uz podršku da obezbedimo olimpijsku vizu. Jako sam srećan zbog toga... Kada je u pitanju Gvandžu, već smo bili u Koreji u tom periodu i očekuju nas velike vrućine, vlažnost vazduha… Na to ćemo prvo morati da se naviknemo i generalno nisam ljubitelj sportskih takmičenja u Aziji leti, jer prvo pomislim na Peking (2008) i Šangaj (2011), kada smo uglavnom boravili po sobama, pod klimom. Tih 20-ak dana uglavnom si na sportskom terenu ili u sobi. Naravno, ne sumnjam da će biti izuzetno organizovano takmičenje".

Koja je bitka na EP bila najteža?

"Svakako je finale bila najzahtevnija utakmica, jer su Španci pružili najveći otpor. Odigrali su zaista sjajno celi turnir i možda smo prvi put igrali finale nekog prvenstva protiv domaćina i pobedili ga baš na njegovom terenu. Taj meč zato svakako ima dodatni značaj, jer je izuzetno teško u bilo kom sportu dobiti domaću ekipu kada se igra finale, i zbog publike i zbog osećaja dodatne motivacije kada se igra kod kuće… Tako da je to definitivno najjači doživljaj koji nosim. Pobeda i to još na peterce".

Dramatičnije nije moglo, ali ni slađe. Posebno nakon polufinala protiv Hrvatske i pobede kojom je aktuelni šampion sveta savladan posle tri "vezana" poraza.

Uostalom, zanimljivo je bilo pratiti poruke iz Hrvatske uoči Evropskog prvenstva o tome kako "barakude nabijaju kompleks" srpskoj reprezentaciji…

Svetski šampioni su očekivano pucali od samopouzdanja, a "delfini" su bili tu da podsete ceo svet zašto su olimpijski prvaci i najdominantniji tim ovog sporta. U bespoštednoj borbi, koja je sa hrvatske strane u jednom trenutku prešla granicu fer-pleja, "barakude" su savladane, a Prlainović je posle utakmice rekao da je naš tim "čekao takav meč od Rija".

"U polufinalu Svetskog prvenstva (u Budimpešti) doživeli smo poraz od Hrvatske i bili smo u određenom padu, što je i normalno, ne samo posle olimpijskog zlata, već i posle naše potpune dominacije od 2014. do 2016. Zato smo čekali priliku da odigramo pravu utakmicu baš kada je potrebno i to jeste bila ta utakmica. Polufinale, koje smo možda i najbolje odigrali".

Spletom okolnosti, "kosturom" FINA Svetskog kupa i žrebom za Evropa kup, Srbija i Hrvatska odigrale su u 2018. čak pet međusobnih utakmica. Bez obzira na žestoku borbu u bazenu, Prlainović ističe da je to rivalstvo u potpuno sportskim okvirima, iako su igrači svesni da će te pobede još dugo biti za nijansu draže od ostalih.

"SRBIJA - HRVATSKA, ZDRAVO RIVALSTVO"

Andrija Prlainović Izvor: MN Press


"Iako i dalje postoji davanje većeg značaja utakmicama protiv određenih protivnika, između nas i Hrvatske stvorilo se zdravo rivalstvo. Među nama u bazenu nema euforije, ni nesportskog manira, ponašanja… To je naš veliki rival, najveći u prethodnih 10 godina, koji je uz nas nas osvojio najviše medalja. I sa jedne i sa druge strane vodi se sportska bitka".

"Činjenica je da imamo mesta za napredak i na to bi trebalo da se koncentrišemo, da popravimo neke stvari u igri. To bi možda trebalo da nam bude najveći motiv u 2019. godini. Do Tokija i Olimpijskih igara možda ima prostora da podignemo našu igru".

Pored toga što "delfini" vode borbe sa samim sobom (za motivaciju, nove ciljeve…), sa Hrvatskom, kao najčešćim rivalom za zlato, selektor Dejan Savić rekao je posle Barselone da se njegov tim "bori i protiv logike".

Prosto, toliko trajanje na vrhu kosi se sa onim što gledamo u SVIM sportovima i među svim najuspešnijim sportistima. I Novak Đoković doživi pad, pa se vrati na vrh, a naši vaterpolisti su od 2013. svaki put na podijumu i njihov stepenik samo jednom nije bio najviši.

"Jeste, postoji uvek ta igra velikih brojeva, ali 'preskočili' smo 2017, bili smo samo bronzani…", rekao je Prlainović, govoreći i o tom iskustvu kao o iskorišćenoj šansi za izvlačenje pouka.

ŠTA POSLE VATERPOLA?

Andrija Prlainović
Andrija Prlainović
Izvor: MONDO/Goran Sivački

Nedugo nakon 32. rođendana (27. aprila), Prlainović će početi pripremu za svoje 14. reprezentativno leto, tokom kojeg će nastupati na završnici Svetske lige u Beogradu (jun) i na Svetskom prvenstvu u Južnoj Koreji (jul).


S obzirom na to da je Andrija odavno porodičan čovek, suprug i otac, normalno je da i on i njegovi najbliži imaju želju da leto češće i više provode zajedno. Stoga, da li polako stižu "pretnje" da ima dozvolu za još nekoliko reprezentativnih godina, a da će potom leti smeti u vodu (more) samo sa Prlainovićima?

"Čuo sam i to, nije da nisam, ali o tom - potom", odgovorio je uz osmeh.

"Sigurno da mi sve to više nedostaje od kada sam dobio decu i da se trudim da što više vremena provodim sa njima. Ne mogu da kažem da mi je teško, ali odlazak na pripreme i boravak daleko od kuće prosto ne podnosim na isti način kao pre pet-šest godina. Nisam jedini, naravno, to je za sportistu normalno".

"Vaterpolo, ponekad košarka… Previše je sporta"

Tokom novogodišnjih praznika, zlatni srpski vaterpolista imaće kratak odmor od utakmica, ali i od sporta, koji sve manje prati u slobodno vreme. "Nekako sam izgubio interesovanje. Volim da pogledam utakmice košarkaške reprezentacije. Pratim mnogo manje nego ranije. Možda sam u mladosti previše gledao fudbal i druge sportove, znao previše igrača, pa sam se možda u tom smislu i 'ohladio'. Mislim da je to i normalno, valjda zbog sazrevanja, a možda i zato što ima previše sporta na TV-u".

U svlačionici njegovog kluba Solnok "tradicionalno" igra nekoliko srpskih igrača i minulo leto takođe je bilo važno za našu tamošnju vaterpolo zajednicu, jer je Živko Gocić postao šef stručnog štaba i trener svojim dugogodišnjim saigračima iz reprezentacije - Prlainoviću i Milanu Aleksiću.

Kako protiče to navikavanje i da li je završeno? (Isto smo pitali i Aleksića).


"Koliko god se poznajemo, opet je neobično kada ti saigrač i drugar preko noći postane trener. Trebalo je i meni i Aleksiću da se priviknemo na tu situaciju, a sad sve već lakše ide. Neobično je i nismo navikli na to".

"Iskreno, na početku uopšte nije bilo jednostavno. Promena je to, ne mogu da kažem da se odnos menja, ali posle toliko godina prosto je drugačije kada ti neko tako blizak postane trener. Taj odnos 'trener-igrač' je specifičan i to je teško opisati nekome ko nije osetio. Nije najjednostavnije to prihvatiti, ni sa njegove, ni sa naše strane".

Istu promenu, ali u mnogo blažoj formi, prošao je i sa selektorom Savićem.

"To je drugačije, veliki je jaz u godinama. Dejana sam 'zakačio' u reprezentaciji u njegove poslednje tri godine. Sa Živkom sam toliko dugo prijatelj, a uz to smo i toliko toga odigrali, osvojili… Iako je on stariji, igračke karijere su nam se poklopile. Bili smo zajedno od 2006. od 2016".

Prlainović preporučuje knjigu čitaocima MONDA

U slobodno vreme Andrija voli da čita, a čitaoce MONDA savetovao je uz koji roman da provedu praznike. "Preporučujem knjigu 'Jedro nade', autora Nikole Malovića. Pravi roman za sve koji vole Mediteran, Boku Kotorsku i prugastoplavi mornarski dezen".

Iako je već ostvaren i u biznisu mimo vaterpola (osnivač kompanije "Keel", koja proizvodi opremu za vaterpolo i plivanje, kao i vlasnik kafe-bara u Beogradu), mnogi se pitaju da li ćemo Prlainovića videti i u ulozi trenera.

"Jako teško. Smatram to izuzetno teškim poslom, ako hoćeš da ga radiš na pravi način, a navikao sam da budem maksimalno posvećen svemu čime se bavim. Isto tražim i od drugih. Jednostavno, nastavak takvog, trenerskog života mi sada ne izgleda blisko. Naravno, nikad ne reci nikad, ali mislim da ćete me jako teško videti u toj ulozi, jer ipak malo drugačije zamišljam svoj život posle vaterpola".

Do tog kraja ipak ima još dosta vremena, u kojem ćemo uživati u Andrijinim igrama i navijati za njega i za reprezentaciju. Uostalom, on o "delfinima" govori sa žarom koji i ne nagoveštava da je sa Srbijom osvojio toliko odličja...

"Ova generacija i ova ekipa Srbije ima šanse da osvoji još koju medalju, pod uslovom da se ponaša kako smo navikli i da radi kako treba. Mislim da ima šanse da osvojimo možda još neko zlato".

To "možda" srpskih vaterpolista najčešće je pretvarano u medalje. Zato verujemo da ćemo ih gledati na podijumu i u 2019. godini. Nadamo se - na najvišem, po navici.

Komentari 8

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

Svaka cast

Andrija je primer svega lepog cemu jedna mlad covek treba da tezi .I naravno napred momci u nove pobede .

бели лукац

један од највећих, хвала ти србендо наша 💪 жив био сто година!

Veljko_

Zlatni momci, za primer.

special-image

PRODAVNICA

SPORT PODCAST

SPORT KOLUMNE

loader