Sa svom, sve složenijom tehnologijom protiv sebe, šest odbeglih biciklista na "Tur d' Fransu" nije u ponedeljak imalo nade da će stići do cilja pre no što ih ostali sustignu.

Sportski direktori konkurentskih timova su svaki njihov pokret gledali na televizijskim ekranima u svojim automobilima, a suparnici koji su bili u glavnoj grupi, iza begunaca, bili su sve vreme radio-vezom informisani ;o razdaljini do vodeće šestorke.

Bio je to dan unapred određen za grupni sprint i drugo se jednostavno nije moglo desiti.

Na "Turu" su odavno prošli dani kada su smeli vozači išli u dugotrajne napade i pre sprintera stizali na cilj.

Biciklizam se toliko promenio za 20 godina, da u mnogim dugačkim i ravnim etapama kojima je program trke začinjen, beg od grupe skoro da nema šanse za uspeh.

"Pobeda u etapi u stilu Džekija Durana ili Tijerija Maria je gotovo nemoguća na bilo kojem 'Gran turu', a još manje na 'Tur d' Fransu' ", rekao je za AP menadžer tima "Arkea Samsik" Emanuel Iber.

Iber, bivši biciklista-profesionalac, pomenuo je Durana i Maria, dvojicu vozača koji su predstavljali simbole bekstva kao univerzalnog sredstva za pobedu. Tokom osamdesetih i devedesetih obojica su bila u stanju da se bace u dugačke solo-vožnje do pobede koje su ih činile favoritima.

Takvih, dugačkih begova od grupe ima i danas, ali gotovo nikada nisu uspešni.

Primer su šestorica koja su skoro čitavu etapu u poneđeljak provela daleko ispred glavne grupe tokom trke talasastim terenom jugozapadnog regiona Avirona. Ako su se i nadali da će do cilja u Albiju stići ;ispred grupe, brzo su otkrili da njihov veliki dan neće imati srećan kraj.

Bila su četiri uspona tokom te etape, ali je finale na ravnom davalo zlatnu šansu sprinterima za pobedu. Toni Galopen, Mihael Šar, Natnael Berhane, Entoni Turdžis, Mads Vurc Šmit i Od Kristian Eiking su pobegli iz grupe i udaljili se ubrzo posle starta.

Pošto nijedan od njih nije bio pretnja za poredak u generalnom plasmanu, glavna grupa ih je rado pustila da odu.

Međutim, kada je njihovo vođstvo poraslo na tri minuta, begunci su "vezani kratkim povocem": timovi sprintera su ubrzali tempo na čelu glavne grupe da bi osigurali da prednost vodeće šestorice neće postati tolika da bi im bilo preteško da je ponište pred sam kraj etape.

Tada je primenjen klasični scenario. Koristeći sve raspoložive podatke da bi odredili pravo vreme za napad, timovi sprintera su organizovali poteru tačno 50 kilometara od cilja i žestokim tempom zauzdali glavnu grupu, obeshrabrujući bilo koje nove potencijalne begunce.

"Sprinterska ekipa igra na veliki ulog", rekao je menadžer tima "Kofidis", Alen Deloej AP-u. "Za njih je skoro profesionalna greška ako u ravnoj etapi ne uhvate begunce. Uz to, moraju da pripreme sprint svog najbržeg timskog kolege".

Ovi scenariji koji takođe odlučujuće utiču na trke u planinama, pravi su problem organizatorima koji tokom tronedeljne trke moraju da održe uzbuđenje i gledalaca i učesnika. Na sastanku iza zatvorenih vrata pre početka trke, direktor "Tora" Kristian Prudom je pozvao vozače da budu smeliji jer je prošle godine prvi deo trke bio dosadan.

Deloej i Prudom žale za epohom kada još nije bilo slušalica za radio-vezu i merača snage biciklista, s kojih podaci stižu u njihova timska vozila. Njih dvojica smatraju da vozači više ne koriste instinkt, već da im je pogled prikovan za ekrane uređaja na upravljaču bicikala, na osnovu čega i naredbi svojih sportskih direktora, utvrđuju kada treba da napadnu ili da pojure begunce.


Tim "Ineos", do ove godine "Skaj", često se, pre svega na usponima, oslanja na podatke iz merača snage - malih uređaja postavljenih na takmičarske bicikle da bi se tačno izmerila sila kojom pritiskaju pedale, i to sve vreme, pri svakom okretu. Ta strategija je od 2012. godine donela pobede tri vozača "Skaja" na čitavom "Turu".

Prudom želi uvođenje ograničenja merača snage: "Vozači ne bi trebalo da stalno gledaju svoje podatke", rekao je on za AP.

"Nekada je Fausto Kopi napadao Djina Bartalija kad god bi primetio jednu malu plavu venu na nozi svog rivala. Bio je to znak da se Bartali umara. A Bernar Ino je čekao da se jedna noga Jopa Zotemelka iskosi pri okretanju pedale, jer je to značilo da je umoran. I to je bio trenutak kada je Bernard odlučivao da napadne", objasnio je on.

Po Prudomu, potpuna zabrana merača snage bi unela "osvežavajuću dozu romantizma" u taj sport koji se sada previše oslanja na merljive podatke i digitalnu tehnologiju.

"Ako vozači ne bi mogli da čitaju podatke sa svojih merača snage, bilo bi više emocija", rekao je on. "Ali očigledno je da najveći timovi to ne žele".

Stefan Roseto, početnik na "Turu" koji je u proteklih deset dana dvaput oprobao sreću ;dugim neuspešnim begovima, rekao je da je pristup mnogih njegovih konkurenata previše konzervativan.

"To je savremen biciklizam, moramo se prilagoditi", rekao je taj 32-godišnjak. "Mnogi vozači samo gledaju svoje merače snage i ne prelaze određenu granicu. A u slušalicama u realnom vremenu čujemo koliki je razmak među nama. Nema mnogo mesta za iznenađenje. Ja, recimo, nikad ne gledam u svoj merač snage".

Luk Rou, suvozač Gerenta Tomasa u "Ineosu", ;u odbrani titule aktuelnog šampiona "Tura", ;uzvratio je na Prudomovu primedbu: ;"On s takvim komentarima živi u kamenom dobu".

"Mogu vam reći, kao neko ko provodi mnogo vremena na čelu: ne vozi se na snagu. Vozi se po osećaju, vozi se na osnovu toga ko je u begu, koliko je daleko napred, na osnovu pravca vetra, na osnovu terena. Uzimate u obzir sve te faktore da biste utvrdili kako ćete voziti. Ne bulji se u merače snage", rekao je Rou.

Potvrda tog stava Roua je bilo to što je dobra pozicija na čelu grupe, a ne tehnologija, omogućila timu "Ineosa" da dobije 100 sekundi prednosti pred trojicom opasnih rivala kada je bočni vetar rasturio glavnu grupu u finalu etape u ponedeljak.

Danas, u utorak, na tronedeljnom "Tur d' Fransu" čija je ukupna dužina ove godine 3.480 kilometara, pred ulazak u planine je ;dan ;za odmor, prvi od svega dva.

Više o trci: https://apnews.com/TourdeFrance.