Boks je najbolji sport. Tačka. To što on može da pruži i proizvede ne može nijedan drugi. Objektivno bi bilo reći "teško da može ijedan drugi", ali dođavola sa objektivnošću, boks je ionako najsubjektivniji sport na svetu.

Grubo gledano, boks gledaju tri vrste ljudi: 1. ljubitelji sporta, 2. ljubitelji borilačkih sportova i 3. ljubitelji boksa. Ovo podsećanje namenjeno je svima. Prvima da vide zašto nijedan sport nije kao boks, drugima da se možda podsete ili da pogledaju besmrtnu borbu ako već nisu, a trećima…da zajedno još jednom odamo počast najboljoj borbi 21. veka, jednoj od najboljih borbi svih vremena i možda (možda, možda) najboljoj borbi u lakoj kategoriji svih vremena.

Besmrtni ratnici o kojima ovde pričamo su sada pokojni Amerikanac Dijego "Čiko" Korales i Meksikanac Hose Luis "El Temible" (zastrađujući) Kastiljo. Borba o kojoj se piše je unifikacija pojaseva u lakoj kategoriji, u verzijama WBC i WBO. Poprište borbe je, naravno, Las Vegas. Datum je 7. maj 2005, datum koji će ljubitelji boksa zauvek pamtiti i dan koji je temeljno promenio život obojice ratnika.

Naravno, ako niste upoznati, malo da vam približimo boksere. Zajedničko im je da su obojica bili ponosni ratnici koji su voleli da ulaze u razmene, da su boksovali sa velikima i da su osvajali titule.

"Čiko"

Korales je bio šampion u super pero kategoriji, a onda i u lakoj. Najzvučnija borba u super pero kategoriji bila mu je protiv, sada je to jasno, najboljeg boksera generacije i tada šampiona, svog vršnjaka Flojda Mejvedera mlađeg. Tada ga je "Lepi dečko" (još se nije prebacio na nadimak "Novac") bacao na pod pet puta, što su bili prvi nokdauni u Koralesovoj karijeri, da bi konačno ugao izazivača prekinuo borbu, uprkos bokserovim protestima.

Nedugo posle ove borbe, Korales je otišao u zatvor, gde je odležao 14 meseci zbog maltretiranja svoje trudne supruge.

Niko nije rekao da je "Čiko" bio dobar čovek.

Posle izlaska iz zatvora, dobio je četiri borbe za zagrevanje, a onda je izazvao tada najbolje rangiranog u super pero kategoriji, velikog Kubanca Hoela Kasamajora. Borba je prekinuta u šestoj rundi zbog posekotine u Koralesovim ustima. Revanš se održao naredne, 2004. godine i tada je Korales dobio podeljenom odlukom sudija.

Posle toga je prešao u laku kategoriju, gde je pobedio WBO šampiona, do tada još neporaženog Aselina Freitasa tehničkim nokautom. Stvari su izgledale sjajno: Korales je bio šampion u dve kategorije, vratio se vrhuncu sporta i na pravi put. Nije znao šta se sprema.

"El Temible"

Sa druge strane, Kastiljo je imao bogatiju karijeru, a borio se u dve kategorije pre lake – pero i super pero. Dva puta je osvajao pojaseve u lakoj kategoriji, smatra se jednim od najboljih boraca u toj kategoriji svoje generacije. I da, bio je Meksikanac i "Meksikanac", to znači da se borio "meksičkim stilom": samo napred, samo borba, oči u oči, pa ko preživi.

Kastiljo je takođe u svojoj karijeri imao borbu sa Mejvederom. Tada mu je trebalo malo vremena da se prilagodi, a onda je od srednjih rundi do kraja sekao ring, fenomenalno gađao u telo i, po mišljenju skoro svih, sigurno dobio borbu. Kada je spiker pročitao skor sudija, koje su jednoglasno bodovale u korist Mejvedera, halu su zasuli zvižduci i negodovanja. Iako zvanični skor kaže jedno, ako pogledate tu borbu, mislimo da će i vama biti jasno da je Kastiljo pobedio, pogotovo ako pogledate statistiku, gde je bio bolji u svakoj važnoj kategoriji.

Elem, odigrao se posle revanš, u kome nije bilo neizvesnosti, Flojd je sigurno dobio, a Kastiljo je povratio šampionsku titulu pošto se sa Huanom Laskanom borio za upražnjeni pojas časopisa Ring (tzv. "pravi" šampionski pojas). Posle toga je odbranio titulu protiv Kasamajora, podeljenom i krajnje kontroverznom odlukom sudija. Nakon još jedne odbrane, protiv Hulija Dijasa, usledila je unifikacija.

Zakazana za 7. maj 2005. godine.

Svi su očekivali nešto posebno. Oba borca su bila jako ponosna, oba na svom fizičkom vrhuncu (Kastiljo je tek napunio 31 godinu, a Koralesu su falila tri meseca do 28. godine), i obojica su došli u meč posle velikih pobeda.

"Boks!"

Kao što smo rekli, Kastiljo je kao borac bio "Meksikanac", ali ponosni Korales nije hteo da se bori sa zadnje noge, već je i on ušao unutra, uprkos očekivanjima mnogih da će koristiti svoju visinsku prednost i veći raspon ruku, odnosno da će prednjim direktom držati Kastilja na distanci.

Ma, kakvi.

Od početka je bilo jasno kako će izgledati borba: obojica ovih ponosnih ratnika stajali su jedan ispred drugog, razmenjivali udarce i kombinacije. Jedina razlika je možda bila što je Kastiljo "ulagao" u telo, a Korales "lovio glavu", ali to su detalji. Jasno je bilo da je ovo borba u kojoj su teme hrabrost, moć, izdržljivost i konstantna, neprekidna, brutalna akcija i samo akcija.

Od prve runde borba se merila u naletima jednog ili drugog. Obojica su imala svoje fenomenalne serije i pogotke u pravom, pravcatom spektaklu akcije. Delovalo je da će veći i snažniji Korales odneti prevagu na momente, a onda bi ga Kastiljo svojim udarcima zaustavio u mestu. Obojica su pogađala u metu, obojica su izdržavala "nemoguće".

I tako je trajalo iz runde u rundu, iz runde u rundu, da bi na kraju devete Kastiljo imao ozbiljnu posekotinu iznad desnog oka, a Koralesu su oba oka bila potpuno natečena. Nije bilo nokdauna, iako su obojica bili jako blizu.

A onda je počela legendarna 10. runda. Maltene tek što su izašli, Kastiljo sa ozbiljnom posekotinom iznad levog oka, a Korales sa praktično zatvorenim levim okom. Ali, niko od njih se nije obazirao na svoje povrede, niti je pomišljao da promeni stil ili da odstupi.

I onda, nepunih pola minuta posle početka 10. runde Kastiljo je pogodio fenomenalnim i brutalnim levim krošeom Koralesa, koji je konačno pao na koleno, a onda i na pod, ispljunuvši pritom zaštitnu gumu za zube. Sudija je zaustavio vreme dok se guma nije vratila, Korales je tako kupio sebi vreme i krenuo napred.

Dva leva krošea kasnije, "Čiko" se ponovo našao na zemlji. Delovao je poraženo, ali je onako naduven, pogubljen, ošamućen, temeljito uzdrman ispljunuo gumu daleko iz usta, ne ostavivši sudiji Toniju Viksu ništa drugo nego da ponovo zaustavi vreme, ali i oduzme mu poen.

Dok mu je vraćao gumu u usta, "Čikov" trener Džo Gusen uneo mu se u lice, onako visok, namrgođenih obrva, dubokog glasa u besmislenoj "havajskoj" košulji i rekao mu čuvenu rečenicu: "Sad je**no moraš uđeš unutra!" (You gotta fucking get inside on him now).

Delovalo je da je borba gotova, da Kastiljo samo treba da dokrajči teško ranjenog protivnika, ali onda se desilo to što se desilo.

Poljuljani i naizgled poraženi Korales krenuo je klimavim nogama napred, njegov protivnik takođe, da dokrajči protivnika. Kastiljo je tražio taj završni udarac, ali onda je Korales poput munje sevnuo desnicu iz kontre, zaustavio svog rivala na nogama i naterao ga da krene unazad. Meksikanac je posle pričao da jeto bila "savršena desnica".

Onda je "Čiko" pogodio i levicom i odjednom se "Temible" našao na konopcima i pokušavao da "preživi". Korales je napadao, pogađao i pogađao, Kastiljo je bio u nokautu na nogama, nije pružao otpor, da bi Viks uleteo među njih i odmahnuo rukom – kraj!!

Korales je pobedio nokautom, publika je bila u delirijumu, a koji god snimak ili verziju da ste gledali mogli ste da čujete urlanje i trans komentatora.

Stiv Albert, koji je prenosio borbu za Šoutajm urlao je u mikrofon: "Neverovatno! Dijego Korales je rekao da će pre proći kroz pakao nego da izgubi ovu borbu. Možda je to i uradio". Uvek smireni, uvek odmereni, uvek objektivni analitičar Al Bernstajn rekao je o 10. rundi: "Ovo je možda najbolji preokret u jednoj rundi…", zaustavio se, preispitao, a onda završio – "svih vremena".

Korales je dostigao vrhunac svoje karijere, ali nijedan od ovih boksera nikad više nije bio isti. "Čiko" više nikada nije pobedio u ringu pre svog tragičnog kraja.

U revanšu je Kastiljo bio za pola kile teži od granice za laku kategoriju (61 kilogram), tako da borba nije bila za titulu. Kastiljo je pobedio nokautom u četvrtoj rundi. Trebalo je da se održi i treća borba, ali do nje nikada nije došlo.

Korales je trebalo da brani titulu u svojoj trećoj borbi protiv Kasamajora, ali je prekoračio težinsku granicu, tako da bi ostao bez pojasa i da Kasamajor nije pobedio podeljenom odlukom sudija. "Čiko" je posle prešao u velter kategoriju, gde je izgubio od stamenog Džošue Klotija.

Samo mesec dana kasnije, 7. maja, tačno na godišnjicu borbe veka, seo je pijan na motor i…

Kastiljo nikad više nije osvojio nijedan pojas, tukao se do 2014. godine, kada je, na pragu svog 41. rođendana, nokautiran u petoj rundi od surovog Ruslana Provodnikova, što je bio znak za kraj.

Nisu bili savršeni ljudi, pogotovo Korales, ali su bili savršeni ratnici. Podarili su nam najbolju borbu 21. veka…Ako niste ranije, pogledajte i sami i recite – možete li igde drugde videti ono što se desilo nego u boksu?

Svi znamo odgovor.