Bivši vaterpolo reprezentativac Srbije Danilo Ikodinović, koji se još uvek oporavlja od posledica teške saobraćajne nesreće koju je doživeo u junu, odiše optimizmom.
On tvrdi da oporavak teče brže nego što se očekivalo, kao i da se oseća odlično, uprkos tome što je jedva preživeo težak sudar.
"Osećam se odlično i psihički i fizički, i oporavak teče super. Kod mene sve ide ubrzano. Posle udesa se predviđalo da ću da umrem, pa nisam, posle su pričali da ću da ostanem invalid, pa nisam. Onda se mislilo da ću da u bolnici ostanem godinu dana, a izašao sam posle dva meseca", rekao je Ikodinović.
Proteklih meseci urađene su dve operacije na teško povređnoj desnoj ruci, a Ikodinović tvrdi da je sada neophodno samo strpljenje.
"Sada je potrebno dosta strpljenja da vidimo kako će sve proteći. Urađene su mi operacije humerusa i spajanja nerava i sada se čeka reakcija organizma. Lekari procenjuju da je neophodno da prođe između šest meseci i godinu dana kako bi se videla reakcija, ali ja verujem da ću već za mesec ili dva dana znati na čemu sam i sa velikim optimizmom očekujem rezultate", kazao je Dača.
Ikodinović priznaje da je nesreća ostavila dubok trag na njegov organizam i prihičko stanje, ali takođe ističe da je to mnogo manje nego što neki "dušebrižnici" priželjkuju.
"Svakodnevno idem na terapije, koje nisu ni neophodne ni specijalne. Vežbam zato što želim da ojačam organizam, a naročito ruke, i u tome se svakodnevno vidi napredak. Nažalost, znam da ima mnogo dušebrižnika koji ne vole što je tako. Ima, hvala bogu, i onih koji mi iz dana u dan, na ulici, preko prijatelja ili poznanika, daju podršku, ali i nekih ljudi s lošim namerama. Pokušavam da ostanem van njihovih priča, ali ne mogu reći da me ne pogađa sve to što govore ili rade, naročito jer sam veliki emotivac".
On ne skriva da ga naročito pogađaju insistiranja pojedinih medija da mora da odgovara za nesreću.
"Nisam, hvala bogu, nikoga ubio ili teško povredio, ali spreman sam da preuzmem svoj deo odgovornosti za nesreću, kao što sam to uvek činio u bazenu i životu. Snosiću krivicu za koju me sud osudi, ali to bi trebalo svi da učinimo. I vozač juga, kojeg su tih dana hteli da linčuju, a sada isto žele sa mnom, i čovek koji je upravljao traktorom. Regulisaćemo, na ovaj ili onaj način, posledice koje su drugi zbog mene pretrpeli. Ne kažem da se sve može srediti novcem, ali u celoj priči, ipak sam ja najviše stradao. I najveći sam krivac za ono što kroz šta sve prolazimo porodica i ja. Samo bih hteo da me ljudi ne osuđuju unapred, da me javnost i mediji ostave na miru, kao i moje najbliže", istakao je Ikodinović koji mirno čeka početak suđenja, koje je zakazano za 5. mart.
Proslavljeni srpski as tvrdi da sada počinje da živi novi život.
"Najveći problem mi predstavlja nerad. U proteklih 20 godina navikao sam da treniram po više sati dnevno, a sada toga više nema. Ipak, ne dam se. U narednom periodu prvo ću se potruditi da popravim svoje fizičko stanje, a onda ću krenuti da se bavim nekim drugim poslovima, jer sada praktično počinjem da živim novi život. Evo, prvo me je Ministarstvo za omladinu i sport prihvatilo kao izgubljen slučaj i angažovalo me. Šalim se naravno, mislim da će to biti saradnja na obostrano zadovoljstvo", dodao je Danilo i rekao da sebe u budućnosti sigurno vidi u sportu, odnosno vaterpolu.
"Sa mnogim ljudima sam razgovarao o eventualnom angažmanu u vaterpolo savezu, ali videćemo šta će doneti budućnost. Za sada mi je samo važno da popravim svoje fizičko stanje, a vreme će pokazati da li će se konkretizovati neki od tih razgovora".
Ikodinović se osvrnuo i na vaterpolo reprezentaciju Srbije, koju je nedavno gledao.
"Reprezentaciju je napustilo nas šestorica, sedmorica, ali je ostalo nekoliko vrhunskih igrača koji imaju perspektivu i sa kojima bi trebalo predano raditi. Ali, ne bih ih poredio s mojom generacijom, niti još donosio sudove o njihovim mogućnostima, jer je još rano za to. Mora da prođe malo vremena, ali ne četiri godine, jer vidim da svi sada pričaju samo o Olimpijskim igrama 2012. U moje vreme rezultati su se planirali i pravili godinu za godinu, i to od prvog dana. Nismo živeli od Olimpijade do Olimčijade... I Svetska i Evropska prvenstva i takmičenje u Svetskoj ligi nam je bilo podjednako važno... Mislim da je to pravilno razmišljanje", kaže Ikodinović.
(MONDO)
On tvrdi da oporavak teče brže nego što se očekivalo, kao i da se oseća odlično, uprkos tome što je jedva preživeo težak sudar.
"Osećam se odlično i psihički i fizički, i oporavak teče super. Kod mene sve ide ubrzano. Posle udesa se predviđalo da ću da umrem, pa nisam, posle su pričali da ću da ostanem invalid, pa nisam. Onda se mislilo da ću da u bolnici ostanem godinu dana, a izašao sam posle dva meseca", rekao je Ikodinović.
Proteklih meseci urađene su dve operacije na teško povređnoj desnoj ruci, a Ikodinović tvrdi da je sada neophodno samo strpljenje.
"Sada je potrebno dosta strpljenja da vidimo kako će sve proteći. Urađene su mi operacije humerusa i spajanja nerava i sada se čeka reakcija organizma. Lekari procenjuju da je neophodno da prođe između šest meseci i godinu dana kako bi se videla reakcija, ali ja verujem da ću već za mesec ili dva dana znati na čemu sam i sa velikim optimizmom očekujem rezultate", kazao je Dača.
Ikodinović priznaje da je nesreća ostavila dubok trag na njegov organizam i prihičko stanje, ali takođe ističe da je to mnogo manje nego što neki "dušebrižnici" priželjkuju.
"Svakodnevno idem na terapije, koje nisu ni neophodne ni specijalne. Vežbam zato što želim da ojačam organizam, a naročito ruke, i u tome se svakodnevno vidi napredak. Nažalost, znam da ima mnogo dušebrižnika koji ne vole što je tako. Ima, hvala bogu, i onih koji mi iz dana u dan, na ulici, preko prijatelja ili poznanika, daju podršku, ali i nekih ljudi s lošim namerama. Pokušavam da ostanem van njihovih priča, ali ne mogu reći da me ne pogađa sve to što govore ili rade, naročito jer sam veliki emotivac".
On ne skriva da ga naročito pogađaju insistiranja pojedinih medija da mora da odgovara za nesreću.
"Nisam, hvala bogu, nikoga ubio ili teško povredio, ali spreman sam da preuzmem svoj deo odgovornosti za nesreću, kao što sam to uvek činio u bazenu i životu. Snosiću krivicu za koju me sud osudi, ali to bi trebalo svi da učinimo. I vozač juga, kojeg su tih dana hteli da linčuju, a sada isto žele sa mnom, i čovek koji je upravljao traktorom. Regulisaćemo, na ovaj ili onaj način, posledice koje su drugi zbog mene pretrpeli. Ne kažem da se sve može srediti novcem, ali u celoj priči, ipak sam ja najviše stradao. I najveći sam krivac za ono što kroz šta sve prolazimo porodica i ja. Samo bih hteo da me ljudi ne osuđuju unapred, da me javnost i mediji ostave na miru, kao i moje najbliže", istakao je Ikodinović koji mirno čeka početak suđenja, koje je zakazano za 5. mart.
Proslavljeni srpski as tvrdi da sada počinje da živi novi život.
"Najveći problem mi predstavlja nerad. U proteklih 20 godina navikao sam da treniram po više sati dnevno, a sada toga više nema. Ipak, ne dam se. U narednom periodu prvo ću se potruditi da popravim svoje fizičko stanje, a onda ću krenuti da se bavim nekim drugim poslovima, jer sada praktično počinjem da živim novi život. Evo, prvo me je Ministarstvo za omladinu i sport prihvatilo kao izgubljen slučaj i angažovalo me. Šalim se naravno, mislim da će to biti saradnja na obostrano zadovoljstvo", dodao je Danilo i rekao da sebe u budućnosti sigurno vidi u sportu, odnosno vaterpolu.
"Sa mnogim ljudima sam razgovarao o eventualnom angažmanu u vaterpolo savezu, ali videćemo šta će doneti budućnost. Za sada mi je samo važno da popravim svoje fizičko stanje, a vreme će pokazati da li će se konkretizovati neki od tih razgovora".
Ikodinović se osvrnuo i na vaterpolo reprezentaciju Srbije, koju je nedavno gledao.
"Reprezentaciju je napustilo nas šestorica, sedmorica, ali je ostalo nekoliko vrhunskih igrača koji imaju perspektivu i sa kojima bi trebalo predano raditi. Ali, ne bih ih poredio s mojom generacijom, niti još donosio sudove o njihovim mogućnostima, jer je još rano za to. Mora da prođe malo vremena, ali ne četiri godine, jer vidim da svi sada pričaju samo o Olimpijskim igrama 2012. U moje vreme rezultati su se planirali i pravili godinu za godinu, i to od prvog dana. Nismo živeli od Olimpijade do Olimčijade... I Svetska i Evropska prvenstva i takmičenje u Svetskoj ligi nam je bilo podjednako važno... Mislim da je to pravilno razmišljanje", kaže Ikodinović.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.