Za Čavića nema dileme: Olimpijske igre – cirkus bogatih!

Tog jutra 16. avgusta 2008. Srbija nije spavala. Ponoć je već odavno bila prošla, a ni vreme za ustajanje ranoranioca iz kreveta nije bilo baš blizu.

I pobedio je velikog šampiona, u to smo uvereni!

Barem smo tako pomislili svi mi koji smo finalnu trku gledali uživo. Tako smo videli u direktnom prenosu, tako nam je pokazao i bezbroj puta pregledan snimak poslednjeg sekunda istorijske trke.

Neko je, međutim, odlučio da se ne prekine Felpsov put ka rušenju rekorda Marka Špica. Taj isti, mnogo moćan i bogat, projektovao je Amerikanca u novog najuspešnijeg, ne samo plivača, već i sportiste modernih Olimpijskih igara.

Tako je Čaviću pripalo srebro umesto najsjajnije medalje.

Od tog finala prošlo je mnogo godina. Naš najbolji plivač svih vremena odavno je prestao da se takmiči i sada sve vidi iz drugog ugla. U intervju za "Sportski žurnal" nije se vraćao na čuveno finale, ali je govorio o tome koliko Olimpijske igre imaju sve manje veze sa zdravim sportom i duhom takmičenja.

"Sve je interes i novac. Videli su da se situacija sa virusom korona neće skorije rešiti i da neće biti prihoda. Da nije toliko novca u igri, Tokio bi bez razmišljanja bio otkazan, a ne odložen. Olimpijske igre su postale cirkus. Sportisti koji su najvažniji, najmanje se pitaju. Oni su glavni glumci, sve oči su uprte u njih, a novac na njihovoj slavi uzimaju drugi. Njihovo je samo da slušaju", bez dlake na jeziku rekao je Čavić.

Plivač je jasno stavio do znanja da je u situaciji kada se cela planeta bori protiv korona virusa, sport najmanje bitan.

"U ovakvoj situaciji sport nije u prvom planu, ali... Ima to 'ali', koji samo sportisti mogu da razumeju. Za njih je to veoma bolno. Ne možete ni da zamislite koliko su se oni žrtvovali. Mnogi od njih su sami morali da izdvajaju sredstva za pripreme, cele porodice su bile uključene u to da bi ostvarili san. Ne bi trebalo ni govoriti da će veliki broj njih i odustati. Tu posebno mislim na iskusnije takmičare. Lako je reći 'moram da izdržim još godinu dana', daleko je teže to uraditi", naveo je Čavić i pojasnio.

"Vi se ne spremate za jednu godinu, za jedan mesec, nego za jedan dan u tom mesecu u toj godini. Glavu si namestio za taj, često, jedan minut u kojem želiš da ostvariš snove. I onda ti neko kaže da moraš da čekaš još godinu dana", rekao je Milorad Čavić.