"Najduže brojanje" u istoriji boksa: Početak kraja "Gvozdenog Majka"

O popularnosti boksa u staroj Jugi mnogo toga je rečeno. Viteško odmeravanje snaga pred krcatim gledalištima u halama širom države, dovodilo je do atmosfere opšte euforije i histerije kakva nije mogla da se vidi čak ni na utakmicama ekipnih dvoranskih sportova.

Priča o boksu u Jugoslaviji, ipak, počinjala je i završavala se Mohamedom Alijem.

Američkom buntovniku, koji se zbog svojih stavova i uverenja odrekao olimpijskog zlata iz Rima, vere i imena Kasijus Klej, nije bilo ravnog. Ali je bio heroj svog doba! Njegov "leptirov ples i pčelinji ubod" zasenili su veličine poput Džeka Džonsona, Rokija Marićana, Džeka Dempsija, Vilija Pepa, pa čak i "Smeđeg bombardera" Džoa Lusia. Na sceni je bio preko 20 godina. Kada je Ali sišao s njhe 1981. godine, predviđanja su bila da se još dugo neće pojaviti sličan. Negde baš u to vreme, petnaestogodišnji Majk Tajson zadivio je talentom Bobija Stjuarta, savetnika u centru za maloletničku delikvenciju i bivšeg boksera. Stjuart ga je uveo u svet boksa i počeo da stvara novog planetarnog vladara ringova. Brušenje dijamanta nastavio je legendarni trener i Majkov staratelj Kus (Konstantin) Damato...

Za kratko vreme stvoren je savršeni šampion. Udarač kakav se od Džordža Formena nije pojavio. Borac razornih pesnica, brzine i tehnike. Damato je umro 1985, godinu dana pre nego što će njegovo "čudo od deteta" objediniti sve tri titule (WBC, WBA i IBF) i postati najmlađi apsolutni prvak u istoriji boksa.

Obožavani, ali penzionisani Mohamed Ali konačno je bio u drugom planu. Svet, pa i Jugoslavija, divili su se Majku i nestrpljivo do kasno u noć čekali prenose borbi koje su često bile kraće i od reklamnih blokova.

Tajson je rušeći sve pred sobom pisao istoriju.

...

Borba zakazana za 11. februar 1990. u Tokiju trebalo je da bude rutinska za "Gvozdenog", još jedna u nizu (DESETA) odbrana pojaseva protiv ne tako atraktivnog izazivača Džejmsa "Bastera" Daglasa. Zamišljeno je da Tajson ekspresnim nokautom najavi novi epski meč i izlazak na crtu Ivanderu Holifildu, tada nepobedivom divu u 23 profesionalna meča (uglavnom nokautom) i sledećem na listi izazivača.

Ali...

Slava i milioni dolara bili su preteško breme za dečaka koji je rastao u popravnim domovima i na bruklinskim ulicama. Majk je počeo da pravi greške, da odbacuje dokazane prijatelje i da okuplja koristoljubive ljude oko sebe, da se ponaša nadmeno i raskalašno. Imao je tek 23, a bio je zvezda veća od boksa. Bio je, međutim, i prilično nesnađen u ludilu moći koje za kratko vreme stekao. Uzeo je preveliki zalogaj.

Majk je ostao bez glavnih oslonaca u životu. Prvo je umro trener Kas Damata, a tri godine kasnije i menadžer Džimi Džejkobs. Ni Bili Kejton se nije dugo zadržao kao promoter već ga je posle veličanstvene večeri u Atlantik Sitiju i pobede nad Majklom Spinksom, zamenio zloglasni Don King. Kontroverzna figura profi boksa u koju mnogi i danas upiru prstom kriveći ga za propast Majka Tajsona.

King je svojim moćima, pre svega novcem i obećanjima, opčinio mladog borca, nateravši ga da napravi kobnu grešku. Poslednji stub u usponu ka zvezdama je "pukao". Tajson je na vrhuncu slave otpustio trenera koji ga je poznavao u dušu - Kevina Runija! U tom trenutku imao je 35 pobeda (31 nokautom), bez poraza. Raskošan talenat je prosto prestao da se razvija i krah je bio neminovan. Momenat rastanka Tajsona i Runija smatra se i početkom kraja mladog boksera. Njegov život je izgubio svaku kontrolu. King je upravljao Majkom.

Na nagovor kudravoga menadžera, Tajson je iz svog štaba uspeo da otera sve što je imalo bilo kakve veze sa Kusom Damatom i njegovom akademijom boksa. Ostao je jedino Džej Brajt, a svi ostali bili su sa ulice. Bez znanja i iskustva. Tajson je najviše izgubio u tehnici odrane, gornjeg dela tela i glave. Kao rezultat svega toga, usledio je prvi poraz... Svi veliki bokserski stručnjaci bili su jednoglasni u stavu da bi borba u Tokiju zaista bila rutinska da je Runi ostao u Majkovom uglu.

Umesto pripreme za meč, Tajson je vreme u Tokiju više koristio za provod sa japanskim gejšama. Uopšte nije bio fokusiran na izazivača, kome je motiv rastao iz dana u dan.

Samo nekoliko nedelja pre meča sa Tajsonom, Baster Daglas je doživeo porodičnu tragediju. Od moždanog udara preminula mu je majka, jedina osoba koja je verovala u njegov uspeh protiv "Gvozdenog Majka". Verovatno se broj ljudi koji su videli šansu Daglasa protiv neporaženog šampiona mogao nabrojati na prste. Tokio je, recimo, izabran za domaćina, jer su Amerikanci želeli da malo odmore od plaćanja skupih ulaznica za kratke borbe Majka Tajsona. I oni su se spremali za spektakl sa Holifildom.

"Koliko mislite da će trajati vaš posao u Japanu", bilo je pitanje koje je carinik postavio bokserskim analitičarima "HBO-a", Lariju Merkantu i Džimiju Lampliju. Njih dvojica su se pogledala i uglas odgovorila: "Oko 90 sekundi". U Las Vegasu je uoči borbe samo jedan čovek uložio opkladu u zgodnog policajca iz Ohaja. Na uložen jedan dolar dobio je 40.

...

Da je spreman i silno motivisan videlo se već po uvodnim rundama. Ne samo da je Daglas izdržao poznate Tajsonove napade, već je polako sticao prednost. Majk nikako nije uspevao da pronađe kombinaciju udaraca kojom bi rivala poslao na pod. To ga je činilo nervoznim. Potpuno je zakazao i Tajsonov štab, koji na jedan ovakav meč nije poneo opremu potrebnu za sprečavanje otoka. Ljudi koje je Majk okupio bili su potpuno nesnađeni pritiskom situacije u kojoj se našao njihov borac.

Ipak...

 Ključnu ulogu u prvom porazu Majka Tajsona nije odigrala nijedna od navedenih činjenica, već lično meksički sudija u ringu Oktavio Meran. U osmoj rundi Tajsonov strahoviti aperkat pogodio je Daglasovu bradu. "Baster" se našao na podu, ali brojanje nije odmah počelo... Precizni analitičari su kasnije utvrdili da je izazivač na podu proveo čak 14 sekundi, što je bilo više nego dovoljno za Tajsonovu pobedu. Međutim, em je Meran kasno počeo da broji, em je na sedmoj zbog okretanja propustio još jedan sekund, što bi takođe bilo dovoljno za Tajsonovu odbranu titule.

Daglas se na zaprepašćenje svih podigao i nastavio borbu. Svima je bilo jasno da su sudije napravile veliki propust, ali runda je bila završena. Svi protesti iz Tajsonovog štaba ostali su uzaludni.

Momenat odluke!

Oporavljeni Daglas nastavio je tamo gde je stao u osmoj rundi. U desetoj je osetio momenat da dokrajči "Gvozdenog". Serija preciznih udaraca je bila stravična. Svi do jednog pogađali su lice Tajsona, koji je uporno odbijao da prvi put u karijeri padne pred protivnikove noge. Konačno posle silnih direkata iz desnice, usledio je aperkat iz levice i rušenje "Ajrona". Nastao je tajac...

Imao je Majk dovoljno vremena da ustane i nastavi borbu, ali je više nego očigledno bilo da je ovaj istorijski trenutak dočekao potpuno nespreman. Dragoceno vreme izgubio je dok je na kolenima tražio po podu gumu za usta. Kadar koji je obišao svet ovekovečen je legendarnom fotografijom. Pridigao se Tajson dok je Meksikanac izgovarao devet. Sudija je visoko podigao ruke, ukrstio ih i označio kraj meča.

Praktično "svirao" je kraj karijere Majka Tajsona. Bilo je pobeda i posle "Bastera" Daglasa, ali ne blistavih i veličanstvenih. Pre svega bilo je problema sa zakonom, silovanja, zatvora, užasnih ugriza Holifilda, nesportskog ponašanja uoči meča sa Lenoksom Luisom, divljanja po ringovima. Čovek koga su svrstali na četvrto mesto najboljih boksera svih vremena više nijedan VELIKI meč nije dobio.

Šteta! Uradio je mnogo, a mogao je BAŠ, BAŠ više.

*** "Baster" Daglas je u oktobru iste godine predao pojaseve Ivanderu Holifildu.