Prepucavanja između rukovodećih ljudi u Rukometnom savezu Srbije sa jedne, odnosno selektora reprezentacije Jovice Cvetkovića i igrača sa druge strane, nastavljena su u petak saopštenjem ovih drugih.

Pre toga, Cvetković je napao RSS i naročito člana UO i Stručnog saveta, Sašu Blagojevića da se tokom SP u Hrvatskoj kladio protiv Srbije, posle čega je Blagojević odgovorio saopštenjem punim satire i poručio da je već tužio Cvetkovića.

U jeku kvalifikacija za EP 2010. godine u Austriji, u Zaječaru, gde je odigran meč između Srbije i Švajcarske, pročulo se da u RSS spremaju otkaz Cvetkoviću, a nedugo zatim usledilo je i poslednje saopštenje, koje vam prenosimo u celosti:

"Jedan od razloga, a možda i najvažniji zbog čega se javljamo je sadržan u jednoj rečenici koju je naš proslavljeni rukometaš Momir Ilić izrekao u intervjuu "Sportskom žurnalu".

"Imamo cilj, duh i dah reprezentacije, stvorili smo nesto vredno i to treba sačuvati."

Da nastavimo, do toga nije došlo na prvom okupljanju reprezentacije, niti na drugom ili pak u prvoj godini, to je bio dug i mukotrpan trogodišnji proces stvaranja koji i dalje traje. To je proces u kome je svaki član uložio i dao deo sebe, od najmladjih igrača, pa preko kapitena Ratka Nikolića, do najodgovornijeg, najzaslužnijeg za to, selektora Jovice Cvetkovića.

Na tom ni malo lakom putu stvaranja, sa željom da uspemo i ostvarimo postavljene ciljeve, nama je tada, a i sada, potrebno poverenje i pomoć svih dobronamernih u svetu rukometa.

Tražili smo, a i dalje tražimo.

Na Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj, gde su osim nekolicine njih svi od reda bili debitanti, kada još nismo bili sigurni šta i koliko možemo, kada svaki slab trenutak vas navodi da sumnjate u vaše mogućnosti, tada se tako ranjivi okrećete oko sebe, tražite pomoć, ohrabrenje, podsticaj, oslonac....

U tim trenutcima kada je "slamka" dovoljna da vas gurne u provaliju ili pak izvuče iz nje, ulije poverenje u sopstevene snage, čujete da se jedan član Upravnog odbora kladio protiv nas - protiv sebe???? na utakmici sa evropskim prvacima – reprezentacijom Nemačke.

Kockanje je strast i ono se da razumeti i opravdati kod mladih ljudi, osim ako nije zanimanje. Ali, kockanje sa poverenjem, sa ugledom, sa osećajem pripadnosti nekome i nečemu, je teško opravdati i oprostiti, jer za to čovek nije nikad toliko mlad.

Ne mislimo da je pozadina svega materijalna dobit, nego jednostavno nesnalaženje, rogobatnost ili nesto drugo... I u nekim drugim situacijama, možda ne bi imala tako negativnog odjeka, ali tada, u tom trenutku, na SP je jako bolelo.

Čitamo ovih dana da je selektoru Jovici Cvetkoviću odavno spreman oktaz. Pitamo se zašto i kome to ide u prilog? Ili možda zato što reprezentaciji ide dobro, pa je vreme da se menja?

Pokolenju, a i čoveku "dela sude". Osmi na SP, blizu smo da uspešno zavrsimo kvalifikacije za Evropsko prvenstvo, stvorena je selekcija koja svuda izaziva respekt, ne samo po zalaganju i rezultatima, nego i po ponašanju. Pravi ambasadori naše zemlje... Reprezentativna selekcija diše kao jedan čovek, atmosfera je kao u jednoj velikoj porodici.

Da li je jedini problem to što je za to najzaslužniji selektor Jovica Cvetković?

I da zavrsimo... "Imamo cilj, duh i dah reprezentacije, stvorili smo nešto vredno" i da od svih nas, od onih koji vole i gledaju rukomet, od rukometnih radnika, pa do novinara, od cele javnosti i predsednika Velimira Marjanovića zavisi da li ćemo uslišiti molbu divnog čoveka, velikog sportiste i borca na terenu - Momira Ilića – "da to treba sacuvati!"

Reprezentativci i stručni štab muške rukometne reprezentacije Srbije", stoji u potpisu saopštenja koje je poslato u petak.

(MONDO, foto: MN Press)