Stajao je sam, ispred muškog toaleta na aerodromu, umornih očiju, zarozane jakne, kao turista koji se izgubio u oblacima iznad Atlantika. Pružio mi je ruku i počeo razgovor.
On je učitelj umetničkog klizanja u Burbenku. Kaže da tamo ne živi luksuzno, već skromno, te da mu se to baš dopada. Drži privatne i grupne časove, časove za one koji samo ne žele da se izblamiraju, nosi uplakane klince sa leda...
Živi u dupleksu koji iznajmljuje za 600 dolara, vozi "mazdu", sa drugarima igra hokej, gleda sport na televiziji, vikendom nosi iznošene džempere.
Ima 30 godina, običan momak, ceo život u Los Andjelesu.
Rekao sam mu da putujem na Zimske olimpijske igre. Rekao je da ide i on. Nasmejao sam se.
Izveštavaćeš? Gledati? Cepati karte?
"Ne, ne, ne", kazao je Trifun Živanović: "Ja učestvujem".
Predstavljam vam jednog, jedinog, prvog člana klizačkog tima Srbije i Crne Gore.
Čim smo sleteli, otrčao sam na net da proverim i - potvrdio sam.
"Kad sam rekao gazdama stana da ću kiriju platiti nekoliko dana kasnije, jer ću se takmičiti na olimpijadi, ni oni mi baš nisu verovali", kaže Trifun.
A ko bi i poverovao?
Jednog dana, on za ruku vodi klince klizače u ledenoj dvorani u Burbenku, a dan kasnije putuje da bi se borio na olimpijadi u Torinu...
Trifun se takmiči za zemlju čiji jezik jedva da govori, čiji himnu ne prepoznaje, a čija glavna ledena dvorana čak ni ne radi cele godine.
Njegova crveno-bela "jakna SCG" kupljena je u lokalnoj prodavnici sportske opreme u SAD, a veliki grb je štampan sa interneta i ručno prišiven.
Za kratki program, nastupio je u kostimu čiji je deo i košulja iz ormara njegovog tate. Prve večeri nastupio je uz muziku iz filma "Ples sa vukovima", Kevina Kostnera, a za slobodni program izabrao je muziku iz "Betmena".
Nažalost, nije se plasirao u finale, pa ćemo taj program možda gledati neki drugi put.
Za put u Torino saznao je nedelju dana uoči olimpijade, a onda se ukrcao u avion praznog kofera za suvenire, a bez zimske jakne. Gledao je otvaranja prethodnih olimpijada, pa očekuje da će mu neko pokloniti jaknu.
(LA Times - MONDO)
On je učitelj umetničkog klizanja u Burbenku. Kaže da tamo ne živi luksuzno, već skromno, te da mu se to baš dopada. Drži privatne i grupne časove, časove za one koji samo ne žele da se izblamiraju, nosi uplakane klince sa leda...
Živi u dupleksu koji iznajmljuje za 600 dolara, vozi "mazdu", sa drugarima igra hokej, gleda sport na televiziji, vikendom nosi iznošene džempere.
Ima 30 godina, običan momak, ceo život u Los Andjelesu.
Rekao sam mu da putujem na Zimske olimpijske igre. Rekao je da ide i on. Nasmejao sam se.
Izveštavaćeš? Gledati? Cepati karte?
"Ne, ne, ne", kazao je Trifun Živanović: "Ja učestvujem".
Predstavljam vam jednog, jedinog, prvog člana klizačkog tima Srbije i Crne Gore.
Čim smo sleteli, otrčao sam na net da proverim i - potvrdio sam.
"Kad sam rekao gazdama stana da ću kiriju platiti nekoliko dana kasnije, jer ću se takmičiti na olimpijadi, ni oni mi baš nisu verovali", kaže Trifun.
A ko bi i poverovao?
Jednog dana, on za ruku vodi klince klizače u ledenoj dvorani u Burbenku, a dan kasnije putuje da bi se borio na olimpijadi u Torinu...
Trifun se takmiči za zemlju čiji jezik jedva da govori, čiji himnu ne prepoznaje, a čija glavna ledena dvorana čak ni ne radi cele godine.
Njegova crveno-bela "jakna SCG" kupljena je u lokalnoj prodavnici sportske opreme u SAD, a veliki grb je štampan sa interneta i ručno prišiven.
Za kratki program, nastupio je u kostimu čiji je deo i košulja iz ormara njegovog tate. Prve večeri nastupio je uz muziku iz filma "Ples sa vukovima", Kevina Kostnera, a za slobodni program izabrao je muziku iz "Betmena".
Nažalost, nije se plasirao u finale, pa ćemo taj program možda gledati neki drugi put.
Za put u Torino saznao je nedelju dana uoči olimpijade, a onda se ukrcao u avion praznog kofera za suvenire, a bez zimske jakne. Gledao je otvaranja prethodnih olimpijada, pa očekuje da će mu neko pokloniti jaknu.
(LA Times - MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.