AJRTON SENA JE ZAUVEK OTIŠAO, A CEO SVET PLAKAO: 27 godina od najtužnijeg 1. maja i tragedije koja je umalo sprečena!

Svaki 1. maj je tužan - tog dana 1994. godine ceo svet je plakao.

Veliki Sena je, da je pravde, tek trebalo da sve svoje kvalitete za volanom bolida Formule 1 tek trebalo da iskaže. Mnogo je onih koji, ako već ne misle da je najbolji ikada, tvrde da bi to postao da se nije dogodio crni vikend na stazi "Enco i Dino Ferari".

Taj vikend bio je zaista crn, nikada crnji reklo bi se, pošto je obeležio istoriju Formule 1 kao nijedan drugi. Zlu sudbinu kao da je nagovestio Senin zemljak, Brazilac Rubens Barikelo. On je na treningu tog vikenda doživeo ozbiljno izletanje. Potom je prva od dve tragedije stigla dan ranije.

Mladi Austrijanac Roland Racenberger je tragično izgubio život tokom kvalifikacija za trku, kada je takođe pri velikoj brzini udario u betonski zid kraj staze.

Racenberger je doživeo udar pri brzini od 310 kilometara na sat, a Sena je odmah stigao na mesto nesreće. Tamo ga je sačekao Sid Votkins, čelnik medicinskog tima FIA, koji je uplakanom Seni rekao da bi trebalo da se penzioniše i bavi pecanjem, hobijem koji su njih dvojica voleli.

Sena mu je rekao da ne bi mogao da prestane da se trka.

I ta tragedija možda je mogla da spreči drugu. Dugo se vagalo hoće li trka u nedelju startovati ili će zbog tužnog događaja biti pomerena. Nažalost, doneta je odluka da uprkos svemu, trka u nedelju 1. maja 1994. bude vožena kao po planu.

Pričalo se i godinama kasnije da je zakon u Italiji glasio da kada neko pogine na sportskom događaju, odmah mora da bude izvršena istraga, koja bi odložila trku, ali do toga nije došlo i jer je Racenberger preminuo u bolnici u Bolonji, a ne na stazi u Imoli.

Trka je vožena po planu i od tada više ništa nije bilo isto. Sena nije preživeo izletanje sa staze i mlad život ugasio se pred očima šokiranog sveta.

U 18:40 istog dana, iz bolnice u Bolonji je stigla potvrda da Sena umro, a zvanično vreme smrti po italijanskom zakonu bilo je u 14:17 časova, u trenutku u kojem je njegov mozak prestao da funkcioniše nakon udara u zid.

"Kišni čovek" osvojio je tri titule šampiona u Formuli 1, sve tri kao vozač Meklarena 1988, 1990. i 1991. godine, dok je u karijeri vozio i za Toleman Motorsport, Lotus, Hondu i Vilijams, s kojim je ugovor potpisao baš u sezoni kada je i poginuo.

Tokom karijere je "izvozao" 41 pobedu i do današnjih dana se smatra jednim od najvažnijih vozača u istoriji Formule 1.

"Veoma sam privilegovan, uvek sam živeo dobar život. Ali sve što sam postigao sam učinio putem posvećenosti i ogromne želje da ispunim svoje ciljeve, velika želje za pobedom, ne samo u vožnji, već i u životu", pričao je u filmu "Sena" snimljenom četiri godine pre njegove smrti.

"Ma ko da si u svom životu, bilo da si na vrhuncu ili na dnu, ako želiš da radiš to što voliš moraš da pokažeš veliku snagu i odlučnost i da radiš sve sa ljubavlju i dubokom verom u Boga. Tako, jednog dana ćeš postići svoje cilje i biti uspešan", zabeležene su reči "Kišnog čoveka".