NAŠA ZLATNA JOVANA – ROĐENA U ŠVAJCARSKOJ, PROSLAVILA SRBIJU! Sve krenulo zbog crtanog filma, a završilo se kao bajka!

Srbija ima još jednu zlatnu devojku! Nakon Milice Mandić koja se i u Tokiju pozlatila i postala šampionka u tekvondou, i hrabra Jovana Preković (25) pokazala je da naše devojke biju za medalju!

DOŠLA IZ ŠVAJCARSKE, PA VIDELA "ZMAJEVU KUGLU"

Naša 25-godišnja karatistkinja svojim sportom je počela da se bavi sa pet godina, 2001. godine u Aranđelovcu, ali rođena je u Švajcarskoj. 

Tu su joj roditelji otišli "trbuhom za kruhom", a ona se sa starijom sestrom Jelenom, takođe karate šampionkom prva vratila u grad pod Bukuljom. Tu su njih sestre da treniraju pod patronatom Roksande Atanasov, a za sve je bio kriv – crtani film!

"Trener Roksanda Atanasov je držala časove karatea u svim vrtićima u Aranđelovcu, a moj deda je odlučio da me tu upiše jer sam volela crtani film "Zmajeva kugla" i glavnog karaktera Gokua. On je znao borilačke veštine i ja sam htela da budem poput njega", ispričala je jednom prilikom naša šampionka.

Detinjstvo je provela sa bakom i dekom u Aranđelovcu, a kada su se roditelji vratili iz inostranstva dobila je svu podršku koju je želela. Od malih nogu su ona i njena starija sestra Jelena dominirale na tatamijima širom Srbije.

"Detinjstvo sam provela sa babom i dedom i starijom sestrom. Posle određenog vremena iz Švajcarske su se vratili moji roditelji sa mlađom sestrom i bratom. Imala sam zaista bezbrižno odrastanje. Mama, tata i cela porodica su mi pružili ogromnu ljubav i podršku zbog čega sam veoma srećna", rekla je Jovana.

ŠAMPIONKE SA 10 TRENINGA NEDELJNO

Starija Jelena je stigla i do Evropskog prvenstva pošto je 2017. godine u Turskoj predstavljala Srbiju, a Jovana je ipak bila uspešnija. Jednostavno, gde god ode ona uzme medalju. 

Sada je sa zlatom sa Olimpijskim igara napravila najveći uspeh u karijeri, a prvu radost nam je donela 2016. godine kada je u Monpeljeu bila treća u Evropi. Već naredne godine u Turskoj je njena sestra Jelena gledala kako uzima evropsko zlato, a 2018. godine postala je svetska šampiona kada je bila najbolja na SP u Madridu.

Kada su Olimpjske igre pomerene za godinu dana to je dalo šansu Jovani da uzme još jedno zlato pred Tokio, a ono je došlo na Evropskom prvenstvu u Poreču ove godine. Ali da bi se bilo na takvom nivou potrebna su neverovatna odricanja.

Njen ceo dan je programiran, a kako bi i drugačije bilo kada trenira 10 puta nedeljno!

"Trudimo se da u toku nedelje imamo od osam do 10 treninga. Što se tiče dnevne rutine, to ovako izgleda: ustajem dva sata pre treninga, doručkujem, popijem kafu što mi je obavezan ritual. Volim i da odvojim malo vremena za čitanje knjige, tada sam "baš svoja". Zatim idem na trening, pa sledi ručak, odmor i drugi trening, a uveče volim da pogledam neki dobar film", otkrila je naša sjajna karaktiskinja u intervjuu za B92.

A ne samo da su treninzi brojni, već i takmičenja. Da bi uopšte stigla do šanse da se kvalifikuje za Olimpijske igre morala je da učestvuje na 26 kvalifikacionih turnira, a tek kada je osvojila EP u Poreču nekoliko meseci pred Tokio bila je sigurna da ide na OI. 

CEO ŽIVOT ISTI TIM – A REZULTATI SU ZLATNI 

Tokom 20 godina koliko se Jovana bavi karateom jedno se nije promenilo – trener! Otkako je u vrtiću stigla u ruke Roksandi Atanasov, sa njom je gradila sjajnu karijeru. 

U karate klubu “Knjaz” iz Aranđelovca je ceo život, a sve je vrlo jednostavno , pobednički tim se ne menja.

"Radim sa Roksandom ceo život, ona mi je kao druga majka. Uz to što mi je trener ona mi je i prijatelj i pokazala mi je pravi put za koji se vredi boriti. Naučila me je bitnim životnim vrednostima koje će mi biti potrebne i kada završim karijeru", ispričala je Jovana.

Koliko je Jovana imala sreće da "padne u ruke" sjajnom treneru, toliko je i Roksanda imala sreće da joj odmah u ruke padne biser! Još uvek se takmičila kao aktivna karatiskinja kada je počela da se bavi trenerskim poslom i upravo je jedna od prvih polaznica njene školice karatea bila sadašnja osvajačica olimpijske medalje. Tokom godina nije samo Roksanda trenirala Jovanu, već je i Jovana gradila svoju "drugu majku".

"Koliko ja nju gradim kao takmičara, toliko ona mene gradi kao trenera. Zaista je ovo neverovatan timski rad. Nemamo veliki tim iza sebe, već jako mali, svega nekoliko ljudi koji su svakodnevno sa nama. Mislim da je ključ upravo to beskrajno poverenje koje imamo jedni u druge", otkrila je Roksanda u podkastu "Njena pravila".

"KAKVA OLIMPIJSKA MEDALJA, BILA SAM NESREĆNA"

Iako je u karijeri osvojila ogroman broj medalja, iako je skoro svuda gde se pojavi bila zlatna, zamalo da njen uspeh dođe prerano.

Sa 22 godine je uzela svetsko zlato, a kada se to desilo usledio je vrlo težak period, otkrila je za MONDO.

"Sve to što stoji iza mene, sav rad dao mi je dodatno samopouzdanje. Nakon što sam postala svetska prvakinja, bila sam nesrećna. Nisam shvatala šta sam uradila i nisam mogla da se nosim sa tim, otkud ja na Svetskom prvenstvu i to šampionka. Plus Olimpijske igre, ma kakve crne Olimpijske igre, nisam znala da nosim to breme, a onda sam shvatila koliko to želim. Izgubiš se malo, ne znam kako sam sve to dobila, otkud baš ja? Sa 22 godine svetski prvak, pa ja ne znam da se nosim sa tim, istinski sam to želela, ali nisam znala šta me je snašlo", otkrila je šampionka.

Ipak od te 2018. godine kada je napravila veliki uspeh radila je puno na sebi. Psihološki plan joj je bio prvenstveno bitan, ali je pred Tokio uspela da prebrodi sve prepreke i postane čvršća i jača nego ikad!

"Očekivanja stvaraju veliki pritisak, ja sam napravila mehanizam kako da se nosim sa tim. Ranije mi je bilo teže, sada sam zrelija, prošla sam dosta stvari što se tiče takmičenja. Ne želim da pričam o sebi da sam šampionka. O tome neka drugi govore. Naučila sam da kontrolišem pritisak i to će verujem da presudi u bitnim momentima na Olimpijskim igrama", rekla je naša zlatna devojka i bila u pravu!

Sada, posle svega ona može da kaže ne samo da je svetska, već i olimpijska šampionka, a Srbija može da se raduje još jednom zlatu.