SRBI UVEK PRETERUJU, TO OBOŽAVAM! Đerona za MONDO: Poziv posle kog je počeo PAKAO i poruka – Moramo da dobijamo Hrvate!

Čovek koji je vratio veru u srpski rukomet dobio je 2. januara kasno uveče poziv posle koga se zaledio i od tada više nije bilo isto. Došle su najgore moguće vesti pred Euro i pred ulazak u pun trenažni proces, a od tada, pehovi su se sami ređali.

"Više smo nego zadovoljni hrabrošću i otpornošću koje su igrači pokazali na ovom turniru sa celom katastrofalnom situacijom koju smo imali na pripremama. Jasno je da smo još uvek daleko od nekih reprezentacija što se tiče iskustva. Jasno je da imamo problema kada nemamo najbolje rukometaše na raspolaganju jer naši mlađi igrači nemaju dovoljno iskustva na velikim takmičenjima. Ali stav je bio dobar, nismo izgubili naš identitet, čak i u najgorim momentima tim je bio zajedno i ovo će sigurno biti veliko iskustvo za budućnost", ističe Toni Đerona, ali ne beži od odgovornosti.

"Takođe je jasno da nismo napravili rezultat koji smo očekivali. Postoje neke stvari koje ja kao trener i mi kao tim moramo da popravimo, ali na kraju smo napravili bolji rezultat nego na prethodnom prvenstvu. Sada smo bili 14. a na prethodnom Euru smo bili 20. Popravili smo se za šest mesta i nadamo se da ćemo isto toliko napredovati i za sledeće takmičenje, tj. da ćemo proći u drugu rundu", dodao je Đerona u razgovoru za MONDO.

SRBIJI NE SME NIKO DA FALI!

Mnogo puta je od dolaska na klupu Srbije pričao o identitetu koji je vrlo važan za ovaj tim pa se postavlja pitanje šta je to tačno identitet Đeronine Srbije? Kako bi on mogao da se opiše?

"Za mene bi to trebalo da bude čvrstina u odbrani! Na samom početku sam rekao da bi uz golmane koje imamo najveća snaga ovog tima morala da bude odbrana. Mislim da je jasno da smo bili jedan od najboljih defanzivnih timova na prvenstvu, čak i ako nam je Francuska dala deset golova iz tranzicije. Ali kad se pogleda statistika siguran sam da se vidi da smo bili jedan od najboljih timova u odbrani, makar u prvoj rundi", ističe španski stručnjak na čelu Srbije.

A sve to bez prvog golmana Dejana Milosavljeva, sjajnog defanzivca Ilije Abutovića i nekoliko ključnih igrača.

"Da, ali rekao sam već da reprezentacija Srbije mora biti isti tim bez obzira na to ko igra. To je jako bitno. Naravno da bi bilo lakše uz te igrače ali i Nenadića, Đorđića, Zelenovića, Nemanju Ilića, mladog Jovicu Nikolića... Falilo nam je mnogo igrača na svim pozicijama i zato sam ponosan što je tim pokazao veliku snagu kao grupa."

Selektoru je ovaj turnir pokazao i kuda ovaj tim treba da ide u budućnosti, a ono što je prvi cilj u narednom periodu je skupljanje iskustva.

"Ova situacija nam je pokazala šta još moramo da uradimo. U isto vreme dok razvijamo i stvaramo prvi tim moramo da omogućimo ovakve mečeve nekim mladim igračima. Potrebna im je mogućnost da igraju osam, deset ili dvanaest internacionalnih utakmica svake godine, kako bi dobili neophodno iskustvo. Bez tih mečeva uvek ćemo imati isti problem kada naši najbolji igrači nisu tu", ističe Đerona.

Poslednji put kada je stručni štab slično razmišljao uzeta je medalja. Prvo je 2009. godine najbolji tim vođen u Peskaru na Mediteranske igre, a onda je zahvaljujući i tom iskustvu tri godine kasnije došlo i evropsko srebro. Uskoro nam stižu Mediteranske igre u Oranu u Alžiru, a da li Đerona planira da vodi tim na to takmičenje?

"Tačno to planiramo da uradimo. Juče sam imao sastanke sa savezom i neke korake u tom smeru smo već preduzeli. Jasno je da ne smemo da propustimo nijednu šansu da pružimo novo iskustvo našim igračima. Ali za to je potreban novac za putovanja, okupljanja, treninge, potrebno je naći adekvatnog protivnika... Opcija da se ide na Mediteranske igre je odlična i jasno je da ćemo ići. Ali moramo biti pametni. Rukometaši koji igraju jake mečeve u Evropi moraju da se odmore na leto, ali sa nekim mlađim igračima moramo da probamo da odemo na taj turnir."

MORAMO DA POBEĐUJEMO HRVATE I FRANCUZE!

Iako je na Euru nedostajalo nekoliko ključnih igrača, ekipa je bila konkurentna. Ukrajina je pobeđena, sa Hrvatskom se igrala egal utakmica, a Đerona je i pre prvenstva pričao da na spisku kandidata za nacionalni tim ima 50 igrača. Ovaj turnir je dokazao da zaista postoji 50 konkurentnih srpskih rukometaša?

"To je tačno, ali naš problem je što od tih 50 igrača postoji najviše 15 koji imaju internacionalno iskustvo. Svi ostali imaju kvalitet i potencijal, ali nemaju iskustvo. To pravi veliku razliku."

Često se to iskustvo pominje kao faktor, ali šta ono zapravo znači na terenu, šta tačno donosi?

"Dobar primer je Šušnja iz Hrvatske. On je dobio pozitivan test, ispao je i zamenio ga je Željko Musa, igrač koji je igrao na evropskim i svetskim prvenstvima, olimpijskim igrama... Mi smo imali probleme i igrače koji su ispadali iz tima menjali su neki koji skoro da nemaju nijedan meč na ovom nivou. Kada je Đorđić ispao Danilo Radović je ušao u tim, a on je pre ovog turnira odigrao samo jedan reprezentativni meč", priča za MONDO Đerona, pa objašnjava na šta je tačno mislio:

"To je velika razlika. Imate nekoga ko je već navikao da igra pred 9.000 ljudi, u takvim atmosferama, a sa druge strane igrače koji mentalno i psihološki nisu spremni za to, iako su fizički spremni i znaju sve o taktici. Nedostaje im iskustvo i to je nešto što se može dobiti samo utakmicama. Ne postoji nikakav trening koji to može da donese."

U meču sa Hrvatskom meč su odlučila dva promašaja Mijajla Marsenića sa šest metara, dok je meč sa Francuskom mnogo drugačije izgledao na terenu u odnosu na viđeni rezultat. Napravili su "trikolori" ogromnu prednost u prvih 20 minuta, ali sve zahvaljujući velikom broju promašenih zicera Srbije. Zašto se to desilo?

"Prva stvar koja vam nedostaje kada ne trenirate je koordinacija kada su detalji u pitanju. Kada propustite nekoliko dana treninga prva stvar koja vam nestane je preciznost. Daću vam primer. Ako istrčite maraton i posle toga probate da provučete konac kroz iglu nemoguće je da to uradite, jer se tresete. Kada igrate meč i jako ste umorni jer niste adekvatno trenirali, niste šutirali na gol nekoliko dana, prvo što se desi su promašaji. Potpuno sam siguran da je to slučaj", otkriva nam Toni Đerona.

On ističe da je korona došla u najgorem periodu za naš tim, u trenutku kada je trebalo da se zahuktaju pripreme i kada su bili zakazani probni mečevi za selekciju Srbije. Na kraju je veliki broj zaraženih i odsutnih morao da se oseti.

"Da smo imali Abutovića u timu to bi značilo da u nekim momentima Marsenić može da se odmori u odbrani, a onda bi sigurno bio bolji u napadu. Ista je stvar i sa Pešmalbekom", dodaje on, ali jasno priznaje – Francuska je bolja!

"Naravno ne smemo zaboraviti ni da smo igrali sa olimpijskim šampionima koji imaju mnogo iskustva i moramo da priznamo da su sada mnogo bolji od nas. Moramo to da prihvatimo i da damo sve od sebe u narednim danima i godinama kako bi došli do tog nivoa."

Vensan Žerar je dugo bio apostrofiran kao najslabija karika ove Francuske, ali je i protiv Srbije i Hrvatske bio sjajan. Odbranio je zaista nemoguće stvari protiv naše ekipe, ali pored njegovog kvaliteta razlog tome je i jasan nedostatak treninga.

"Ako izgubimo protiv Francuske jer smo izgubili 20 lopti reći ću da je ceo meč bio problem. Ali ako promašimo osam šuteva 1 na 1 protiv Žerara, to znači da je tim bio na mestu. Kvalitet Žerara na ovom meču je bio veći od kvaliteta naših igrača koji su šutirali, ali moramo da shvatimo zašto smo došli u tu situaciju. Jedan od razloga je manjak treninga."

Nije bilo sreće za Srbiju na žrebu, iz trećeg šešira je našem timu stigao olimpijski šampion koji se na kraju "prošetao" do druge faze. Mnogi misle da bi ovaj tim, sa igrom koja je viđena u Segedinu prošao bilo koju drugu grupu. Ipak...

"I ja mislim tako, ali pogledajte Mađarsku! Oni su izabrali svoju grupu i na kraju su ispali! Mađari i Portugal koje su svi smatrali za favorite nisu prošli, a Island i najveće iznenađenje u vidu Holandije su otišli u drugu rundu. Ali pogledajte koliko Holandija i Island imaju zaraženih koronom. Ova dva tima su mogla da sve spreme bez ikakvih kovid problema", dodaje Đerona.

Ipak od ovakvih mečeva se ne može bežati. Bilo da su u grupi, drugoj fazi ili u polufinalima i finalima, takvi mečevi moraju da se dobijaju ako se žele medalje.

"Žreb jeste bio jako težak za nas, ali tu ne možete ništa. Možete samo da shvatite da ako želimo da nešto osvojimo jednog dana moramo da pobeđujemo timove poput Hrvatske i Francuske. I na početku i na kraju prvenstva", dodaje selektor Srbije.

Evropski rukomet deluje nikada izjednačenijih, skoro da nema mečeva koji se dobijaju velikom razlikom. Da li to znači da Srbiju od 14. mesta do borbe za polufinale deli nekoliko pojačanja ili nekoliko popravljenih detalja u igri?

"Ja sam u potpunosti siguran da je tako. Da smo pobedili Hrvatsku ili Francusku i da smo imali šansu da igramo u glavnoj rundi potpuno sam siguran da bi nam se neki igrači oporavili i da bi došli do uspeha. Jedna od najgorih stvari koja je došla sa ispadanjem u prvoj rundi je to što smo ispustili priliku da igramo još četiri meča. To bi bilo zaista vredno iskustvo za naš tim", ističe Đerona za MONDO.

PREPORUČIO GA STANIĆ, PRIHVATIO JER VOLI SRBE!

Stigao je Toni Đerona u tim Srbije pred kvalifikacije za Euro 2022, ali postoje priče da je on odavno želja Rukometnog saveza Srbije.

"To je tačno, prvi kontakt sa srpskim savezom bio je u februaru 2018. godine. Tada sam bio selektor Tunisa tek šest meseci i u januaru sam sa tom reprezentacijom postao prvak Afrike. Posle mesec dana zvao me je Dragan Škrbić i pitao me da li sam zainteresovan za posao. Zahvalio sam se i rekao da sam tek stigao u Tunis, tek smo osvojili smo prvenstvo Afrike i imali san da se plasiramo na Svetsko prvenstvo", otkrio je Đerona.

Ipak jedan poraz ove afričke selekcije na domaćem terenu doneo je Srbiji novog selektora!

"Na kraju nismo uspeli jer smo u finalu prvenstva Afrike na domaćem terenu 2020. godine izgubili od Egipta. Kada se to završilo Dragan me je nakon Eura 2020. godine zvao i tada sam rekao da je vreme da preuzmem Srbiju."

Pitanje je jasno - zašto je prihvatio ponudu Srbije? A u glavi Tonija Đerona, odgovor je još jasniji – on jednostavno obožava Srbe!

"Jasno je, uvek sam imao dobra iskustva sa Srbima. Kada sam bio u Barseloni radio sam sa Draganom, Perketom, Nenadićem, Peruničićem... Uvek je bilo zadovoljstvo raditi sa njima i celog života sam pričao da je mentalitet balkanskih i srpskih igrača nešto sa čime želim da radim. Uvek više volim ako nekoga moram pomalo da zaustavim, a ne da moram da ga guram da bi dao više. Znate, Srbi često preteruju, hoće da daju i više nego što mogu i taj mentalitet obožavam. Mislim da ovde postoji ogroman potencijal i sviđa mi se sadašnji projekat iako znam da ima mnogo posla, naravno", objasnio nam je Đerona.

Čovek koji je prvi pokrenuo inicijativu da se Toni Đerona dovede u Srbiju je Darko Stanić, koji je u Kataru video o kakvom se stručnjaku radi.

"Bilo mi je zadovoljstvo da radim sa Darkom u Kataru dve godine, stvorili smo sjajan odnos. Svaki put bi mi govorio da želi da radim u Srbiji i znam da me je preporučio i pričao lepo o meni. Takođe Zoran Đorđić mi je kao brat i on mi je kao ponosni Srbin puno pričao o pozitivnim i negativnim stvarima koje ovaj posao donosi", otkrio je selektor Srbije.

Posle prvog velikog takmičenja kroz koje je prošao sa našim nacionalnim timom nastaviće da radi u Srbiji punog srca.

"U svakom slučaju prihvatio sam posao punog srca, jako sam srećan i jako ponosan što sam ovde i trudiću se da uradim najbolji mogući posao kao selektor."

SAD ĆE MNOGI PRIČATI DA SAM LOŠ TRENER, ALI CILJ JE PARIZ

Od Branislava Pokrajca koji je uneo inovacije u španski rukomet sredinom osamdesetih do danas, jaka je veza između španskog i srpskog rukometa. Ona uspeva i na klupskom nivou, a nadamo se da će se ispostaviti plodnom i u slučaju našeg nacionalnog tima. A šta je to što donosi uspehe kada zajedno rade španski treneri i srpski rukometaši?

"Ovde imate talenat, sjajne igrače, a španski treneri, iako je svaki različit, dosta pažnje poklanjaju detaljima. Nadam se da će nam ta kombinacija potecijala, snage, hrabrosti koje Srbi imaju i ove predanosti detajima koja je prisutna kod španskih trenera doneti velike rezultate."

Sada su neki mladi igrači poput Uroša Borzaša, Danila Radovića i Milana Bomaštara ušli u tim Srbije, a nosioci igre kao što su Lazar Kukić, Bogdan Radivojević i Mijajlo Marsenić imaju mnogo godina reprezentativnog staža pred sobom. Da li su Olimpijske igre u Parizu momenat kada se treba očekivati najveći domet od ovog tima ili je to čak nešto posle 2024. godine?

"Sigurno da je to i nešto posle Pariza.Ovoj grupa koju sada imamo sa braćom Ilić, Abutovićem, Đorđićem i ostalima je sigurno 2024. glavni cilj. Postoje i drugi ciljevi posle toga, ali za ovu grupu Olimpijske igre moraju biti glavni cilj, Moramo pripremiti tim za Euro 2024. godine i imamo dve godine za to, kako bi se izborili za šansu da odemo na Olimpijske igre."

Plan je ipak mnogo dugoročniji i mora se gledati na budućnost rukometa i posle Pariza.

"Jasno je da će ti mladi igrači koji sada imaju 17, 18, 19 ili 20 godina za tri godine imati 20, 22, 24 godine i o njima moramo da razmišljamo i posle Pariza. Posle 2024. godine će biti momenat za neke promene i obnjavljanje tima", objasnio je Đerona.

Ipak, kao što nam je direktor nacionalnog tima Ratko Nikolić rekao u intervjuu pred ovaj Euro, više se ne sme dozvoliti da igrači nespremni dolaze do dresa Srbije.

"Zbog toga je jako bitno da u naredne tri godine ti igrači ako ne igraju sa A timom ipak dobiju internacionalno iskustvo. Oni ne mogu da dođu u seniorski tim 2024. ili 2025. godine bez ikakvog iskustva. Pogledajte Španiju koja sada ima mnogo novih igrača, ali i dalje mogu da pobede Švedsku i da pobeđuju u drugoj rundi. Zašto? U redu, ima tu i nekih iskusnih igrača, ali dosta je mladih koji tek dolaze. Ali nemojte da zaboravite da su ti mladi igrači u poslednje tri ili četiri godine sa B timom igrali mnogo mečeva i sada mogu da budu konkurentni u A timu."

Na kraju, posle svega što se desilo na meču sa Francuskom, bio je spreman na kritike i pripremio je svoje igrače na takav tretman. Jer ako ovaj tim želi da bude u centru pažnje, ako želi da dođe do uspeha, mora da bude zajedno i kada ne ide.

"Rekao sam momcima posle poraza od Francuske da je sada momenat da se bude zajedno. Sada je jasno da će mnogi kritikovati i pričati da ja nisam dobar trener, a da oni nisu dobri igrači. Moramo to da prihvatimo, jer ako želimo da budemo u centru pažnje, to će se dešavati", ističe Đerona i na kraju poručuje:

"Čak i ako gubimo ne smemo da gubimo iz vida šta smo mi i šta je naša ideja, Moramo to da prihvatimo, a u narednom periodu rezultati će pričati umesto nas", ističe selektor Srbije u razgovoru za MONDO.

Sada, dok čekamo da vidimo ko će biti novi šampion Evrope, ipak imamo nečemu da se nadamo u srpskom rukometu. U uvertiri za ovo EP Srbija je pokazala da može, kada se sve kockice poklope, da pobedi i jednu Francusku.

Koronom i povredama desetkovan tim rutinski je savladao Ukrajinu, a od Hrvatske je izgubio u meču koji je jedan potez mogao da preokrene i na drugu stranu.

Sada čekamo rivale u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo i sa Tonijem Đeronom na čelu čekamo Pariz 2024.

Da li je došlo vreme da se srpski rukomet vrati na veliku scenu? Možda da, možda i ne, ali jedno je sigurno – konačno neka nada postoji. A nju je doneo Toni Đerona.

Postanite deo MONDO SPORT zajednice na Viberu.