Zovu ga "Veliki Vladimir", a njegov trener u Partizanu i nekadašnji saigrač Igor Milanović "gospodin Vladimir Vujasinović".
On sve to jeste. I Veliki je i Gospodin je. Kada se izgovori ime Vladimira Vujasinovića u svetu vaterpola svi imaju samo reči hvale.
Svojim autoritetom, ali pre svega vaterpolo znanjem čini glavni stub Partizanovog vaterpolo tima, koji ove sezone beleži samo uspehe. Crno-beli su u četvrtfinalu Evrolige, ubedljivo su prvi u regionalnoj Evrointer ligi, osvojili su Kup Srbije, a teško da će ih neko svrgnuti i sa trona u prvenstvu Srbije.
U intervjuu za MONDO, Vujasinović kaže da još ima motiva i snage da igra, a nema "omiljeni" trofej, mada izdvaja evropsku krunu koju su srpski "delfini" osvojili 2006. godine u Beogradu.
Rođen je u Rijeci. Vaterpolom je počeo da se bavi u lokalnom klubu - Primorju. Za reprezentaciju bivše Jugoslavije debitovao je sa svega 17 godina u Kotoru protiv Francuske. Na toj utakmici postigao je i svoj prvi gol za nacionalnu selekciju.
Međutim, malo ko zna da je Vlada Vujasinović igrao i za reprezentaciju Hrvatske.
"To su bile prve utakmice hrvatske reprezentacije od otcepljenja. Bile su to dva prijateljska meča sa Nemačkom. Igrale su juniorska i A reprezentacija. Ja sam nastupao za obe selekcije i junorsku i najjaču. Po povratku iz Nemačke sam saznao da sledećeg vikenda idem za Beograd, gde mi je već bio otac", priseća se Vujsanović u razgovoru za MONDO.
Po dolasku u Beograd Vujasinović je stigao u Crvenu zvezdu. Došao je tada u tim, koji je bio, može se slobodno reći, u naletu. Pre njega u Zvezdu su stigli Igor Milanović, Milan Tadić, Vaso Subotić i mnogi drugi. Predvođena stručnjakom Nikolom Stamenićem, Zvezda je osvojila tada prvu titulu šampiona Jugoslavije, pobedivši u finalu Partizan 3:1 u pobedama. U tom timu sa Vujasinović je između ostalih igrao i Viktor Jelenić, koji danas pokušava ponovo da "oživi" Zvezdu.
"Iskreno se nadam, i zbog Zvezde i zbog Viktora, da će taj projekat uspeti. Bilo bi lepo da vrate Zvezdu. Našem vaterpolu treba jaka Zvezda, treba mu opet duel 'večitih'", rekao je Vujasinović.
Popularni „Vujas“ u svojoj karijeri osvojio je sve što se moglo osvojiti izuzev jednog trofeja - nikad nije uzeo olimpijsko zlato. Bio je tako blizu, a tako daleko u Atini 2004. godine. U finalu protiv Mađara, reprezentacija SCG u poslednjih pet minuta ušla je sa prednošću od dva gola. Ipak, to nije bilo dovoljno...
"Dešava se...Nama se desilo u najbitnijoj utakmici naših karijera. Ta generacija osvojila je sve reprezentativne trofeje osim tog zlata...Pomirio sam se sa tim, ali mi je ipak žao...Verovatno će mi ceo život biti žao te utakmice. Ipak, gledajući celokupnu karijeru zadovoljan sam ostvarenim", kaže Vujasinović.
Sa reprezentacijom Vujasinović je osvojio tri titule šampiona Evrope i jednu titulu šampiona sveta...
"Ne bih izdvojio nijedno zlato. Možda ono u Beogradu 2006. godine, zato što je bilo pred našom publikom i zato što je prvo koje smo osvojili kao reprezentacija Srbije", sa dozom ponosa u glasu nastavlja Vujasinović.
On sve to jeste. I Veliki je i Gospodin je. Kada se izgovori ime Vladimira Vujasinovića u svetu vaterpola svi imaju samo reči hvale.
Svojim autoritetom, ali pre svega vaterpolo znanjem čini glavni stub Partizanovog vaterpolo tima, koji ove sezone beleži samo uspehe. Crno-beli su u četvrtfinalu Evrolige, ubedljivo su prvi u regionalnoj Evrointer ligi, osvojili su Kup Srbije, a teško da će ih neko svrgnuti i sa trona u prvenstvu Srbije.
U intervjuu za MONDO, Vujasinović kaže da još ima motiva i snage da igra, a nema "omiljeni" trofej, mada izdvaja evropsku krunu koju su srpski "delfini" osvojili 2006. godine u Beogradu.
Rođen je u Rijeci. Vaterpolom je počeo da se bavi u lokalnom klubu - Primorju. Za reprezentaciju bivše Jugoslavije debitovao je sa svega 17 godina u Kotoru protiv Francuske. Na toj utakmici postigao je i svoj prvi gol za nacionalnu selekciju.
Međutim, malo ko zna da je Vlada Vujasinović igrao i za reprezentaciju Hrvatske.
"To su bile prve utakmice hrvatske reprezentacije od otcepljenja. Bile su to dva prijateljska meča sa Nemačkom. Igrale su juniorska i A reprezentacija. Ja sam nastupao za obe selekcije i junorsku i najjaču. Po povratku iz Nemačke sam saznao da sledećeg vikenda idem za Beograd, gde mi je već bio otac", priseća se Vujsanović u razgovoru za MONDO.
Po dolasku u Beograd Vujasinović je stigao u Crvenu zvezdu. Došao je tada u tim, koji je bio, može se slobodno reći, u naletu. Pre njega u Zvezdu su stigli Igor Milanović, Milan Tadić, Vaso Subotić i mnogi drugi. Predvođena stručnjakom Nikolom Stamenićem, Zvezda je osvojila tada prvu titulu šampiona Jugoslavije, pobedivši u finalu Partizan 3:1 u pobedama. U tom timu sa Vujasinović je između ostalih igrao i Viktor Jelenić, koji danas pokušava ponovo da "oživi" Zvezdu.
"Iskreno se nadam, i zbog Zvezde i zbog Viktora, da će taj projekat uspeti. Bilo bi lepo da vrate Zvezdu. Našem vaterpolu treba jaka Zvezda, treba mu opet duel 'večitih'", rekao je Vujasinović.
Popularni „Vujas“ u svojoj karijeri osvojio je sve što se moglo osvojiti izuzev jednog trofeja - nikad nije uzeo olimpijsko zlato. Bio je tako blizu, a tako daleko u Atini 2004. godine. U finalu protiv Mađara, reprezentacija SCG u poslednjih pet minuta ušla je sa prednošću od dva gola. Ipak, to nije bilo dovoljno...
"Dešava se...Nama se desilo u najbitnijoj utakmici naših karijera. Ta generacija osvojila je sve reprezentativne trofeje osim tog zlata...Pomirio sam se sa tim, ali mi je ipak žao...Verovatno će mi ceo život biti žao te utakmice. Ipak, gledajući celokupnu karijeru zadovoljan sam ostvarenim", kaže Vujasinović.
Sa reprezentacijom Vujasinović je osvojio tri titule šampiona Evrope i jednu titulu šampiona sveta...
"Ne bih izdvojio nijedno zlato. Možda ono u Beogradu 2006. godine, zato što je bilo pred našom publikom i zato što je prvo koje smo osvojili kao reprezentacija Srbije", sa dozom ponosa u glasu nastavlja Vujasinović.
BILO JEDNOM U KRANJU...
Titula šampiona Evrope osvojena u Kranju 2003. godine jedan je od najteže izborenih trofeja te generacije. Ne zbog protivnika, već zbog dešavanja oko bazena. Finale u Kranju ostaće upamćeno po divljanju hrvatskih navijača. U jednom momentu činilo se da će huligani napasti i srpske vaterpoliste.
"Jedan od planova da se odbranimo bio je taj da skočimo u vodu i da ih čekamo. Tu smo bili jači. Na svu sreću to se dobro završilo", priseća se Vujasinović
Finale protiv Hrvata ostaće svima u sećanju po još jednom detalju. Pred kraj utakmice Aleksandar Ćirić je, onako "mangupski", dok je lopta bila kod Dubravka Šimenca viknuo: "Dodaj" i hrvatski igrač mu je bacio loptu u ruke.
"Ćira mu je 'prodao' foru i uspela mu je...uzeli smo zlato, a to je najbitnije", sa osmehom konstatuje predvodnik te generacije naših "delfina".
"Jedan od planova da se odbranimo bio je taj da skočimo u vodu i da ih čekamo. Tu smo bili jači. Na svu sreću to se dobro završilo", priseća se Vujasinović
Finale protiv Hrvata ostaće svima u sećanju po još jednom detalju. Pred kraj utakmice Aleksandar Ćirić je, onako "mangupski", dok je lopta bila kod Dubravka Šimenca viknuo: "Dodaj" i hrvatski igrač mu je bacio loptu u ruke.
"Ćira mu je 'prodao' foru i uspela mu je...uzeli smo zlato, a to je najbitnije", sa osmehom konstatuje predvodnik te generacije naših "delfina".
ČETVRTFINALE EVROLIGE - OCENA SEZONE
Vladimir Vujasinović danas je kapiten najtrofejnijeg i najboljeg srpskog tima - Partizana. Crno-beli su već trijumfovali u Evrointer ligi i sad se okreću izazovima u završnici Evrolige.
"Ulazimo polako u finiš sezone. Tu posebno mislim na četvrtfinale Evrolige, a to je za nas najbitnije. U tim četvrtfinalnim mečevima prelamamo sezonu. Posle tih utakmica znaćemo da li je ovo bila uspešna sezona ili ne. Šanse da prođemo na fajnal for su 50-50. U četvrtfinalu ćemo igrati sigurno protiv neke jake ekipe, jer u tom delu takmičenja loših nema. Bitan će biti i žreb. Važno će biti da revanš utakmicu za ulazak na fajnal for igramo kod kuće", naglašava Vujasinović.
Kada dođu mečevi odluke i kada je gusto, zna se - lopta ide Vladi Vujasinoviću, koji još uvek ima rešenje više od rivala. Iako ima 36 godina protivnicima u bazenu ni sada nije svejedno kada ga vide na suprotnoj strani.
Kako stvari stoje još neko vreme će "plašiti" rivale.
"Imam još snage, pre svega za trening, a to je najbitnije. Motiv dolazi sam po sebi. Što je bitnija utakmica, veći je i motiv. Još mi se ne ostavlja vaterpolo. Mislim da ću igrati sigurno narednu sezonu, a dalje videćemo, godinu za godinu", rekao je Vujasinović u intervjuu za MONDO.
(Dejan Kondić, MONDO - foto: arhivske fotografije/MN Press)
"Ulazimo polako u finiš sezone. Tu posebno mislim na četvrtfinale Evrolige, a to je za nas najbitnije. U tim četvrtfinalnim mečevima prelamamo sezonu. Posle tih utakmica znaćemo da li je ovo bila uspešna sezona ili ne. Šanse da prođemo na fajnal for su 50-50. U četvrtfinalu ćemo igrati sigurno protiv neke jake ekipe, jer u tom delu takmičenja loših nema. Bitan će biti i žreb. Važno će biti da revanš utakmicu za ulazak na fajnal for igramo kod kuće", naglašava Vujasinović.
Kada dođu mečevi odluke i kada je gusto, zna se - lopta ide Vladi Vujasinoviću, koji još uvek ima rešenje više od rivala. Iako ima 36 godina protivnicima u bazenu ni sada nije svejedno kada ga vide na suprotnoj strani.
Kako stvari stoje još neko vreme će "plašiti" rivale.
"Imam još snage, pre svega za trening, a to je najbitnije. Motiv dolazi sam po sebi. Što je bitnija utakmica, veći je i motiv. Još mi se ne ostavlja vaterpolo. Mislim da ću igrati sigurno narednu sezonu, a dalje videćemo, godinu za godinu", rekao je Vujasinović u intervjuu za MONDO.
(Dejan Kondić, MONDO - foto: arhivske fotografije/MN Press)
Pridruži se MONDO zajednici.