SMRT OCA JE NAJBOLJA STVAR KOJA MI SE DESILA: Potresna ispovest poznatog srpskog sportiste!

Poznati srpski sportista Nenad Pagonis, nekadašnji svetski šampion u kik boksu, imao je veoma težak život. Pre samo nekoliko nedelja Nenad je otkrio javnosti kako je predosetio smrt oca koji je tokom noći doživeo infakrt, a sa kojim je imao poseban odnos iako mu je porodica bila destruktivna.

Pagonis je još u tinejdžerskim danima osetio da će imati veliki izbor u životu - da završi na ulici kojom je prolazio kada izađe iz stana ili da se okrene nekom mirnijem načinu života. Roditeljske svađe, teška situacija u kojoj su se nalazili, ali i bombardovanje uticali su na odluku porodice Pagonis da se odseli iz Novog Sada, što je bio veoma bitno za Nenada.

"Odrastao sam na Detelinari na ulici, gde je u to vreme bilo leglo narkomanije. U jednom momentu sam se dvoumio, na kojoj ću strani završiti. Pred bombardovanje, moji roditelji odlučuju, da zbog te silne sramote od komšija i čestih svađa, kupe kuću 14 kilometara od Novog Sada, u Rakovcu. To je trošna kuća koja je bila ukopana, kada god je kiša padala, prodirala je vlaga, prokišnjavalo je pa smo lopatama izbacivali vodu. Dok nisam napravio svoju kuću, stalno me je proganjao taj miris buđi. Majka i ja smo se najviše napatili", priča Pagonis i otkriva šta je formiralo kao borca: "Ta scena mi je često bila pred očima, kad god sam bio u nok-daunu u ringu. Od kuće u kojoj smo živeli imaš kilometar na gore da pešačiš uzbrdo, a sneg do kolena. Ja sam se nešto zadržao sa drugarima iz škole na Detelinari i propustim zadnji autobus. Stopirao sam do mostova koji su bili srušeni u bombardovanju, pa onda u ponoć čamcem prelazim na drugu stranu. Zamisli dete od 12 godina. Tu sam stekao neku socijalnu inteligenciju, i hvala Bogu nikada nisam imao problem. Došao sam do Rakovca, sneg počeo da veje, patike bušne, mokre. Baš smo teško živeli, na ivici egzistencije. Kreće borba sa tom uzbrdicom kroz sneg. Toliko sam bio iznemogao, umoran, sve vreme razmišljam, znam da je tata u kući pod gasom, da su svađe. Tada sam tako umoran seo u sneg i počeo da plačem. Ta scena mi se toliko urezala u glavi, za čitav moj život. Kada sam se isplakao, posle jedno 15 minuta, razgovarao sam sa sobom i rekao, ako ti sad ne kreneš do kuće, ko će. To me je definisalo kao borca."

Veliki sportski uspeh Nenada Pagonisa nakratko doneo je mir u porodični dom. Zbog titule evropskog šampiona njegov otac je prestao da pije, ali se ubrzo dogodila velika tragedija. Otac srpskog sportiste preminuo je od infarka i to istog dana kada je Nenad propustio priliku da dođe na ručak kod svojih roditelja...

"U 19. godini postajem prvak Evrope. Bio je jako ponosan na mene. Prestao je da pije. Život je dobio neku novu dinamiku. Sve to je trajalo nekoliko meseci. Do maja 2007.godine. Par dana ranije sam dobio zaostale stipendije i imao sam 2000 evra na računu, bio sam presrećan, nisam znao kako ću da potrošim te pare. Sećam se, bila je nedelja, tata me zove da pita da li dolazim na ručak. Bio sam sa društvom i rekao mu da dolazim, a on je bio uporan, zvao me nekoliko puta. Ipak, nisam uspeo da odem na ručak, već sam u to vreme iznajmljivao stan i on me uveče u osam zove i kaže mi da sam bitanga, jer nisam došao. Ja rekoh 'Dobro ćale, nisam stigao, sutra ću doći da te vidim'. Imao sam sa njim poseban odnos, spavali smo zajedno u krevetu do moje dvanaeste godine. Legnem da spavam i probudim se u dva sata i pomislim na njega. Krenem da zovem mamu i vidim da je 2:00 ujutru, rekoh daj nešto sam se istripovao i nastavim da spavam. U pet mi zvoni telefon, ja se javljam, nikad neću zaboraviti njen glas tada. Ona vrišti i govori mi da je umro tata. On je u jedan noću sišao da gleda televizor u dnevnoj sobi i ona kada je krenula na posao našla ga je mrtvog u fotelji, dobio je infarkt. Nažalost, imao sam način kako da potrošim tih 2000 evra, platio sam sa sestrom tatinu sahranu, a ceo život me proganja to što nisam otišao na taj ručak", kaže Nenad.

Ipak, iako mu je bilo mnogo teško zbog gubitka oca, Nenad ističe da je to trenutak koji ga je promenio i izvukao najbolje iz njega. Zbog smrti oca, Nenad Pagonis je sebi zacrtao velike ciljeve - da postane svetski šampion! "Možda će zvučati jako čudno što ovo izgovaram sada, ali to je najbolja stvar koja mi se desila u životu. Iako patim za tim što nije dočekao moju decu i moje uspehe. Moj život je tada dobio novi smisao. Da je on ostao živ, možda bih se kik boksom bavio još godinu dana i završio karijeru, ovako sam imao neki zadatak, pošto sam mu obećao da ću te godine osvojiti SP u septembru. On u maju umire, posle četiri meseca je bilo prvenstvo. Imao sam četiri meča do finala, a ja se jedino sećam da sam nokautirao Šveđanina u polufinalu. U glavi mi je bilo samo da moram tati da osvojim svetsko prvenstvo, jer nisam došao na taj ručak. Počinje meč, u prvih sedam sekundi krećem da izvodim neke udarce, a dobijam takva tri kontra udarca da sam u tom momentu bio normalan i da nisam imao tu traumu koju moram da opravdam, ja bih ostao na podu. U glavi mi je bila samo misao da ne smem da izgubim meč, jer sam obećao tati. Pao sam i kao oparen sam ustao. Tada sam se prvi put upoznao sa tim kada duh nadvlada telo. Dobio sam neverovatnu snagu i kada su me proglasili za pobednika, takav teret je pao sa mene, jer sam uspeo da ispunim obećanje koje sam mu dao. Sestra mi je došla u svlačionicu nakon proglašenja, zagrlili smo se i isplakali jedno sat vremena", na ivici suza priča Pagonis.

BONUS VIDEO: