"Volimo Jureka više od bureka" orilo se u Sarajevu kada je tada 22-godišnji mladić, i najmlađi jugoslovenski penzioner Jure Franko spasio Jugoslaviju da ne bude jedina država koja je bila domaćin Olimpijskih igara, a da nije osvojila medalju na istim. Pre 41 godine, 8. februara 1984. u Sarajevu su otvorene Zimske olimpijske igre koje su ostale upamćene po Franku, maskoti Vučku i jednom kafedžiji koji je Kirku Daglasu naplatio ćevape 100 dolara, kako kaže priča,
Tada 22-godišnji Franko, momak iz Nove Gorice kome su lekari zbog povreda kukova već tada savetovali da završi karijeru bio je drugi u veleslalomu! Nakon što je na Babinom Dolu na Bjelašnici sjajno odvezao drugu vožnju bio je drugi! Maks Julen iz Švajcarske je bio prvi sa 2:41,18, Jure Franko je došao do drugog mesta sa 2:41,41 a Andreas Vencel iz Lihtenštajna 2:41,75 je uzeo treće mesto.
"Tek pre godinu dana sam saznao kako je došlo do toga. Imao sam sreće da prošle godine upoznam jednog od dvojice koautora Branka Đurića Đuru iz "Top liste nadrealista", koji mi je potanko ispričao kako je nastao taj transparent. Zapravo, brat Neleta Karajlića je prvi izustio "Volimo Jureka više nego bureka". To su onda stavili na transparent koji je sve oduševio", rekao je prošle godine na 40 godina svog najvećeg uspeha Jure Franko.
Postao heroj, pa morao u penziju
Jure Franko je rođen u Novoj Gorici, a nakon što je osvojio srebro u Sarajevu samo godinu dana kasnije morao je u penziju. Mogao je još da skija, ali na svoju odgovornost. Nije mu padalo na pamet. "Prvo, rano sam završio karijeru zbog povreda kukova koji su me mučili od detinjstva. Kad sam imao 18 godina, grupa doktora mi je savetovala da već tada završim karijeru, jer kukovi su bili u očajnom stanju. Mlađi doktori su me hrabrili da idem dalje, ali na svoju odgovornost. Kukovi su izdržali još samo jednu sezonu posle Sarajeva, a onda su bolovi bili prejaki. Prestao sam, a bilo mi je svega 23 godine. Onda sam otišao u SAD i Japan, gde sam se bavio promocijom skijaškog sporta i proizvoda, radio kao TV novinar, zatim učestvovao u izgradnji velikih skijališta, organizaciji velikih događaja, od kulinarskih do sportskih", rekao je on.
Odspavao pa ušao u istoriju
Nije uspela Mateja Svet da uzme medalju, kao ni skakačke uzdanice poput Mirana Tepeša, ali na kraju je Jure Franko spasio čast Jugoslavije tim srebrom. Nakon prve vožnje na Bjelašnici bio je četvrti, a onda je u drugoj imao najbrže vreme, dovoljno za prvo mesto. Maks Julen je ipak imao preveliku prednost, a tajna osvajanja medalje bila je - dremka!
"Na cilju smo imali montažne kuće koje su bile na raspolaganju našoj reprezentaciji, da bismo imali prednost nad drugim nacijama koje nisu imale između dve vožnje gde da odmore. Bilo je prelepo namešteno i moglo je da se legne. Između dve vožnje smo dolazili tamo kako bismo se odmorili i malo zagrejali", ispričao je Franko.
Posle karijere postao novinar u Japanu!
Nakon skijaške karijere obišao je svet, naučio japanski, radio kao novinar u Japanu i Sjedinjenim Američkim Državama... "Neskromno mogu da kažem da je to priča za celu knjigu. Morao sam da prekinem svoju sportsku karijeru u vrlo ranom periodu za sportistu zbog trajnih povreda kukova. Nije mi bilo lako da se odlučim na to, jer sam kao i svaki mlad čovek bio pun energije, samopouzdanja i želje za novim uspesima. Pošto nisam video perspektivu za sebe u Sloveniji i tadašnjoj Jugoslaviji, otišao sam prvo u Ameriku, a potom i u Japan. U Sloveniju sam se vratio tek posle 25 godina.“
Kada su ga pitali koga bi intervjuisao, odmah je ispalio dva imena. "Naravno, ko ne bi voleo da porazgovara sa Novakom Đokovićem, Lukom Dončićem i drugim velikim šampionima. Ali me, takođe, zanimaju i mladi sportisti i njihove priče, pogotovo oni koji su morali da prođu kroz teške situacije u životu kako bi uopšte mogli da treniraju, a potom i uspeju u tome što rade. Takve priče bile bi inspirativne čitaocima."
I dalje čuva zastavu i medalju
"Kao i medalja, nalazi se na posebnom mestu u mojoj kući. Nisu u ormaru ili iza stakla, već su kao živi muzej. Na dohvat su ruke deci koja mogu da ih dodirnu, da se slikaju s njima. Bio je to lep, romantičan period zajedničke države, u kojoj smo mogli da se ponosimo mnogo čime. Sport nas je zbližavao, činio jačim. On prevazilazi sve granice, etničke, kulturne, političke i svake druge", rekao je Franko kada su ga pitali gde mu je sada srebrna medalja iz Sarajeva.
Jedna staza na Bjelašnici sa da nosi njegovo ime... "Meni još formalno nije javljeno da će se to dogoditi, ali ako se baš i o tome samo razmišlja, već mi je to velika čast. Ako će to zaista biti, da se zaista deo planine Bjelašnice i sarajevskog velikog uspeha u organizaciji Olimpijskih igara poveže sa mnom, onda mi je još toliko veća čast i mogu samo da se ponosim time i zahvalan za tu izuzetnu čast", rekao je on.
Povukao se i uživa
Kada se danas seti svog uspeha, jasno mu je koliki je pritisak bio na tako mladom momku i zato mu je uspeh još veći i draži. "Ostalo mi je u sećanju samopouzdanje sa kojim sam krenuo sa 21 godinom, da ne kažem sa teretom od 22 miliona ljudi na leđima, ali sam uspeo to da prevaziđem i da se fokusiram na ono što je bilo potrebno da se dođe do rezultata. To mi je takmičarski najlepša uspomena", ističe Franko.
Otkako se povukao, nema ga nigde u medijima. Mnogi su i zaboravili na njega, a tako je sam odlučio. "Tako sam se dogovorio sa suprugom. Pre 25 godina odlučili smo da se, da tako kažem, okrenemo privatnoj sferi, da vodimo umeren, miran život. Dugo smo živeli u SAD i Japanu. Svesno smo se udaljili od medija, novinari su znali da ne dajem intervjue, osim uz neke humanitarne akcije. Nedavno, kako se bližio početak Olimpijade u Sočiju, a samim tim i navršavalo 30 godina od sarajevske olimpijade, odlučio sam da napravim pres-konferenciju u Kranjskoj Gori. Tako sam se malo odužio novinarima."
(MONDO, Nikola Lalović)
BONUS VIDEO:
