Završeno je još jedno kolo Lige šampiona, a videli smo i jedan sjajan momenat u poslednjem meču kola. Nakon što su Vesprem i Sporting igrali svoj vrlo napet meč i pošto je Eurofarm Pelister došao do pobede koja ih je dovela u priliku da prođu dalje, videli smo pobedu Barselone nad Kjelceom.
Bilo je 30:28 (14:13), a iako nije bilo povređenog Petra Cikuše jedan mladi talenat sa ovih prostora je zablistao. Filip Šarić je upisao svoju prvu odbranu u Ligi šampiona u karijeri, verujemo prvu od mnogih!
Ovaj mladi 20-godišnji golman koji nastupa za selekcije Bosne i Hercegovine je rođen u Madridu pošto mu je otac u to vreme branio u Španiji. Da, Filip je sin Danijela Šarića, verovatno najvećeg rukometaša koga je Srbija oterala iz svojih redova!
Ko je otac Filipa Šarića?
Danijel Šarić je rođen u Doboju i počeo je u redovima Sloge, da bi potom nastupao za Borac iz Banjaluke. Brzo ga je primetila Crvena zvezda i igrao je krajem devedesetih za crveno-bele. Nakon toga je proveo četiri godine u Sintelonu, da bi u Španiji ostao sve do 2016. godine. Najiše uspeha imao je sa Barselonom za koju je branio od 2009. do 2016. godine. Nakon toga je otišao u Katar i branio do kasnih godina, a njegova reprezentativna karijera je rak rana dobrog dela ovog regiona.
Jedan od najboljih golmana svih vremena, igrao je za selekciju Savezne Republike Jugoslavije, a onda i Srbije i Crne Gore od 2000. do 2006. godine. Ipak kada su 2000. na Olimpijske igre umesto njega otišli Arpad Šterbik i Dejan Perić, to ga je zabolelo. Ipak ostao je u redovima našeg nacionalnog tima, zaigrao na velikim takmičenjima, a onda se desila Švajcarska i famozni meč sa Hrvatskom.
"Nemam problem da pričam o tome. Uvek sam se vodio sportskim segmentom i nikad nisam imao oraha u džepu, tako da mogu reći šta je bilo. Neodlazak na dva velika takmičenja, od kojih jedne Olimpijske igre, a jedno prvenstvo u Francuskoj 2000. godine pred odlazak u Sidnej, skinuli su me sa spiska bukvalno preko noći, iz razloga koje ja naravno znam. To mi je jako žao, to moram reći. Posle sam se vratio da branim na Evropskom i Svetskom prvenstvu samo da im dokažem da su pogrešili što su me skinuli sa spiska. Imali smo jednu situaciju u Švajcarskoj koja je izlazila iz sportskih granica, i tada sam definitivno doneo odluku da u takvim stvarima ne želim da učestvujem i nisam hteo više da igram. Posle mene se povukao i Arpad Šterbik, jer ni on nije hteo da bude u tom krugu", rekao je jednom za "Mocart sport" Šarić.
Tada su igrači optužili savez i selektora Veselina Vujovića da su u poslednjem kolu grupne faze tražili od tima da puste Hrvatsku da pobedi, zbog čega su se i Šterbik i Šarić povukli iz nacionalnog tima i Srbija je ostala bez dva vrhunska golmana. Nedavno su se neki mlađi igrači iz tog tima oglašavali i istakli da je sve što se govorilo o tom meču istina.
Birao srcem, pa pogrešio
Nakon toga je pauzirao pet godina, pa je 2011. godine obukao dres Bosne i Hercegovine. Rođen u Doboju, želeo je da pomogne da se rukomet u toj državi digne. Nije naišao na iste talasne dužine kao rukovodioci rukometnog saveza i morao je opet da menja tim.
"Pazite, ja sam u najvećem usponu svoje karijere, 2011. godine, čistog srca došao da igram za reprezentaciju Bosne i Hercegovine. Mogu reći da sam tu odluku napravio srcem, a ne glavom, a drugi ljudi koji su tada bili u reprezentaciji su se vodili glavom, a ne srcem. Možda je to najbolje objašnjenje. Moj interes je bio samo sport. Mladi igrači. Plan je bio da napravimo tri rukometna centra, Sarajevo, Tuzla i Banjaluka. Međutim, ljudi u Savezu su se tada prepali za svoje stolice i vrlo brzo sam otišao. Otišao sam iz reprezentacije zbog toga što nismo bili na istim talasnim dužinama. Nema problema, ja ne želim nikome ni da smetam ni da zauzimam mesto. Ako ne osetiš moju ljudsku energiju, onda mi ne treba da sedimo za istim stolom, a kamoli da radimo zajedno. To je sve normalno, ja nemam ništa protiv što taj neko ima kontra razmišljanje, ali ja sam osetio da tu nema neke budućnosti i nisam hteo da gubim vreme", iskren je bio Šarić.
Dočekao medalju, ali sa kim?
Na kraju je karijeru punu titula na klupskom planu dopunio i trofejima sa reprezentacijom, ali sa Katarom! Kada je ova selekcija rešila da napravi legiju stranaca u svom timu on je pristupio. Uzeo je zlato na Azijskim igrama, tri zlata na šampionatu Azije, ali najveći uspeh je srebro na Svetskom prvenstvu 2015. godine. Za Katar su pored Šarića igrali Eldar Memišević, Goran Stojanović, Žarko Marković, Jovo Damjanović, Rafael Kapote, Borha Vidal, Betran Roan kao i Iranci, Tunišani, Sirijci, Egipćani
Posle toga dolazi period branjenja za Katar. Fenomenalan period za koji je okončan sjajnom srebrnom medaljom na Svetskom prvenstvu 2015. godine. Ta odluka proizvela je mnogo bure u sportskoj javnosti, ali se na kraju ispostavila kao pravi potez za čuvenog golmana.
"Otišao sam da igram za Katar iz dva razloga. To ću jasno i glasno reći. Igranje za Svetsko prvenstvo i odlazak na Olimpijske igre i finansijski aspekt. Ja to ne krijem, ali ako nema sporta, na kraju neće biti ni finansija. Ljudi su 2014. godine došli kod mene u Barselonu, dali su mi projekat koji je sportski, i koji sa sobom nosi i finansije. Ja sam se opredelio da branim za reprezentaciju Katara u tom periodu. Pazite, ja sam bio prvi igrač u Evropi i svetu sa kojim su oni pričali. Bio sam polazna tačka velikog projekta, jer sam im predložio da bi za trenera mogli da dovedu Valera Riveru, koji je jedan od najboljih. Oni su ga potom i doveli. Sklapali smo mozaik jednog lepog projekta koji je bio uspešan i drago mi je što se tako završilo", istakao je Šarić.
(MONDO, Nikola Lalović)
BONUS VIDEO:
