Predstavnica Belorusije na Olimpijskim igrama u Tokiju Karina Kazluskaja gotovo tri godine je živela kao izbeglica, jer je zbog bojazni od političkog progona napustila rodnu zemlju i preselila se u Poljsku. Devojka koja je beležila velike uspehe u streličarstvu odrekla se svega što je do tada imala - plate, stipendije, sponzorskih ugovora,...
Smatrala je da će se režim Aleksandra Lukašenka obračunavati sa njom zbog političkog delovanja, pa je bez bilo čijeg znanja napustila zemlju. Prekinula je karijeru i tek povremeno pucala, a da bi preživela morala je da nađe posao u samoposluzi. Danas je zaposlena u jednom od najvećih evropskih lanaca prodavnica i mašta da se u bliskoj budućnosti vrati sportu, priča Karina Kozlovska za poljski medij "przelgladsportowy".
Naporno trenira i priprema se za eventualni povratak sportu, ali joj otežava to što mora da ide na posao i to po smenama - nekada nekada trenira pre posla i tada beleži odlične rezultate, a nekada nakon smene ne može da se fokusira i pogađa mete. Ipak, ne odustaje od velikih snova i medalja na najvećim takmičenjima. Svojevremeno je na Evropskim igrama osvojila srebro, a na Svetskim vojnim igrama zlatnu medalju, pod zastavom Belorusije.
Tri godine ćutala o svemu!
Iako je još 2022. godine emigrirala, prvi put je opširno govorila o svom iskustvu. "Zapravo, da, dala sam nekoliko intervjua odmah po dolasku u Poljsku 2022. A državljanstvo imam tek od januara ove godine", rekla je Karina i dodala: "Kod kuće sam uvek čula da smo Poljaci, iako smo pričali ruski. Osećam se kao Poljakinja i Beloruskinja. Moji preci su bili iz Gomelja, tačnije iz sela Staraja Rudnja, kada su ove teritorije bile poljske. Bili su imućni, zbog čega su ih boljševici iskoristili. Morali su da beže na zapad zemlje i izgubili su sve svoje posede. Strašne priče o tome šta se tada dogodilo. Moja prabaka je ostala sama jer joj je cela porodica nestala ili je prognana duboko u Rusiju. Rođena sam u Minsku. Generalno, nije se mnogo promenilo od dobijanja poljskog državljanstva. To je samo parče papira, ali mi je drago što sam konačno uspela da ga dobijem".
Proces dobijanja pasoša Poljske bio je olakšan zbog "Poljske karte", dokumenta za koji mogu da konkurišu Poljaci koji žive van granica zemlje. Karinina majka je Poljakinja i ranije je izvadila dokument, ali tada nije nije ni razmišljala da će joj ćerka biti izbeglica u zemlji iz koje potiču.
"Moji roditelji su otišli u kupovinu u Bjalistok, jer mnoge stvari nisu dostupne u Belorusiji. Morali su svake godine da apliciraju za vize za ovu svrhu dok moja majka nije saznala da možemo da imamo Poljakovu kartu. Planovi da se trajno preselim u Poljsku bili su mi u mislima u porodici, ali se obično dešavalo nešto što je odlagalo odluku. Moj tata je dobio bolji posao, a moji uspesi u sportu su me naterali da odustanem od planova da studiram u Gdanjsku ili Krakovu", rekla je sportistkinja.
Ona je poljskim medijima otkrila i da je dobila pomoć dok je čekala pasoš. "Preko dve godine sam čekala. Brzo sam dobio trajnu boravišnu dozvolu jer su mi roditelji pre 10 godina izvadili 'kartu Poljaka', tako da nisam imala problema sa bilo kakvim formalnostima. Na početku su mi pomogli i Poljski streličarski savez i klub LKS Lucznik Živic", dodala je.
Živela u strahu!
Karina Kazluskaja je u Belorusiji bila protivnik predsednika Lukašenka i zbog toga je smatrala da joj nije bezbedno da ostane u zemlji. Otvoreno je govorila da je njen sukob za režimom počeo tokom pandemije korona virusa. "Kada je počela pandemija, koju su vlasti umanjile. Počeli su da kontrolišu sve. Nije bilo sloboda, osećala sam da nešto nije u redu. U avgustu su bili izbori i tada je sve postalo jasno. Učestvovala sam na protestima protiv nameštenih izbora i zbog toga su se službe zainteresovale za mene. Više puta sam se zatekla da bežim od policije, a 2022. godine nakon što je izbio rat u Ukrajini, shvatio sam da moram da odem. I tada je počela najveća represija", govori sportistkinja.
Streličarka se uplašila zatvora. Po njenim rečima, mogla je da dobije višegodišnju zatvorsku kaznu koja bi joj potpuno uništila karijeru. Zato je smislila plan bekstva preko granice, u Poljsku. Bila je oprezna jer niko nije smeo da sazna za to pre nego što se domogne teritorije susedne države.
"Kazna je verovatno tri ili četiri godine zatvora. Kada sam odlučila da pobegnem, nikome nisam rekla jer sam očekivao da informacije stignu do službi. Nakon prelaska granice, pisala sam svom treneru, sa kojim sam radila devet godina. Verovala sam joj, ali sam bila oprezna. I dobro je što sam bila. Odmah je pozvao ministarstvo da bežim jer je mislio da još nisam prešla granicu. Da sam rekla ranije, na granici bi me sigurno zaustavili. Onda je policija došla kod mojih prijatelja i stavila ih u pritvor na dve nedelje. Zvali su moje privatne brojeve, preko telefona vikali da se vratim. Pretili su mi da ih neće pustiti dok se ne vratim, ali sam znala da nema povratka. Uspela sam da dovedem i svoju porodicu u Poljsku", otkriva Kazluskaja.
Da li možete da se vratite da posetite preostalu porodicu ili da pokupite stvari od kuće? "Ne smem da uđem u Belorusiju, bojim se. Nedostaje mi dom, moji prijatelji i porodica koja je tamo ostala. Ali sada je moj dom ovde", ističe nekada četvrtoplasirana na Olimpijskim igrama.
Belorusija je bolja za karijeru!
Nova predstavnica Poljske u streličarstvu dobila je mnogo prelaskom iz Belorusije, tvrdi da je sada slobodnija nego ikada, ali je i izgubila priliku da se ravnopravno nadmeće na međunarodnoj sceni. Dok je živela u Belorusiji, država je finansirala čitavu njenu karijeru - u Poljskoj ne dobija ništa za to što je vrhunska sportistkinja.
"Živim u Živicu, to je lep grad, kao i mnogi drugi u Poljskoj. Samo osećam slobodu. Najveća razlika je nedostatak straha od policije. U Belorusiji ste morali da se plašite. Progovorila sam poljski čim sam stigla, tako da sam se brzo aklimatizovala i ovde našla nove prijatelje", rekla je Karina i dodala: "Posle 2023. godine imala sam problema sa motivacijom, trenirala sam samo jednom nedeljno. Htela sam da se vratim ranije, ali nisam imao snage. Konačno sam dobila državljanstvo i odlučila da se vratim. Počela sam na prvenstvu Poljske bez treninga i pitam se kako sam, zaboga, pobedila, jer su moji rivali dobro gađali. Sada treniram skoro svaki dan, ali moram to da kombinujem sa radom kao kasirka u prodavnici i učenjem engleskog, jer želim da budem prevodilac. Teško je. Kad imam drugu smenu, treniram rano ujutru i dobro je. Ali kada moram da ustanem na posao u pet ujutru, uveče imam manje energije. I uopšte nemam vremena za sebe".
Zbog bega iz Belorusije, Karina Kazluskaja više nikada neće moći da živi od sporta koji voli. U svojoj rodnoj zemlji bila je cenjena kao sportistkinja, dobijala je platu i stipendiju, dok kapitalistička Poljska nema takav sistem u kojem bi ona mogla da bude finansirana zbog ostvarenja na takmičenjima.
"Ne, ovde nema sistema da sportisti primaju plate. Svako mora da traži svoja sredstva za život. Nadam se da ću dobiti stipendiju na univerzitetu", kaže streličarka i dodaje: "Čuvam ovaj novac zarađen na prvenstvu Poljske jer će mi dobro doći. Kao šampionka dobila sam 1.500 zlota (preko 42.000 dinara). Možda uz to mogu da kupim nešto za svoj luk. Osim toga, moja oprema više nije nova, stara je pet godina i teoretski bi trebalo da se menja svake godine ili na svake dve godine. Dobila sam ga u okviru saradnje sa jednom kompanijom. Ne znam da li ću uspeti da produžim ovaj ugovor jer tokom pauze nisam nastupala ni na jednom međunarodnom takmičenju. Ne mogu da priuštim novu jer košta preko pet hiljada zlota (preko 140.000 dinara). Možda će mi klub pomoći, pre šest meseci su mi pozajmili novo oružje. Ali i tu su sredstva teška".
Da li se streličarstvo suočava sa sličnim finansijskim problemima u Belorusiji? "Tamo je drugačije. Postoje sportske škole koje obično uključuju i odrasle takmičare. Ako neko uđe u tim, prima platu. Sistem stipendija je lep, jer se dobija veliki novac i za visoka mesta na međunarodnim takmičenjima. U Belorusiji je minimalna nacionalna plata bila 700 PLN, a stipendija je iznosila preko 3.000 zlota (oko 85.000 dinara)", kaže Karina Kazluskaja.
Na najvećim takmičenjima želi da se takmiči i pod zastavom Poljske. "Videćemo kako će ovo da funkcioniše. Za sada treniram i pokušavam da se vratim u top formu. Želim da idem na takmičenje sa reprezentacijom Poljske, ali prvo moram da uđem u to, jer prvenstvo Poljske nije obavezujuće i biće još internih kvalifikacija", kaže Kazluskaja i dodaje da joj je u Poljskoj bolje: "Sloboda je mnogo vrednija. Ali da, bilo je oko 8.000 zlota (oko 225.000 dinara) za četvrto mesto na Olimpijskim igrama. Pretili su mi da moram da vratim sve što dobijem. Plašila sam se da se to ne prenese na moju porodicu, ovo je bio i argument da dovedem svoje najmilije u Poljsku", zaključila je sportistkinja koja u novoj zemlji pokušava da se izbori za ravnopravne uslove takmičenja.
Bonus video:
