"Gazda Jezda" za 5 miliona u Beograd doveo Fišera i Spaskog: Usred sankcija u Srbiji reprizirali "meč veka"

Preminuo je Boris Spaski - jedan od najvećih šahista u istoriji i jedan od retkih sportista koji su tokom sankcija međunarodne zajednice posetili Jugoslaviju. Nekadašnji svetski šampion voleo je našu zemlju, bio je njen gost i pre, ali i posle čuvenog meča u kojem je sa Robertom Fišerom reprizirao okršaj za svetsku titulu odigran dve decenije ranije u Rejkjaviku.

Nakon što je u Rejkjaviku početkom sedamdesetih pobedio Borisa Spaskog, Robert Fišer je trebalo da brani titulu protiv Anatolija Karpova, ali do tog meča nikada nije došlo. Kontroverzni Amerikanac tražio je promenu pravila, odnosno da o svetskom šampionu u šahu određuje broj ostvarenih pobeda, a ne osvojenih bodova. Po njegovom shvatanju, šahista koji bi na početku stekao prednost mogao bi bez rizika da igra svaku narednu partiju na remi i da tako stigne do titule. Iako bi mu to možda odgovaralo, želeo je da se pravilo promeni i da se takmičari motivišu da idu na pobedu.

Zbog toga što nije odigrao meč protiv Karpova, već je Rus "bez borbe" zauzeo upražnjeno mesto svetskog šampiona, Robert Fišer je sebe smatrao najboljim na svetu. Čak i dve decenije kasnije, kada se pojavila ideja o odigravanju revanša protiv Spaskog, Fišer je insistirao da se taj meč najavljuje kao njegova odbrana svetske titule protiv čoveka kojeg je dve decenije ranije nasledio na tronu, a nakon pobede je sebe proglasio "Neporaženim šampionom sveta".

Igralo se pod sankcijama

Zbog građanskog rata na prostoru bivše Jugoslavije, država je bila pod sankcijama od 30. maja 1992. godine. Znamo već da je tih godina mnogo ispaštala sjajna generacija fudbalera, košarkaši su evropsku dominaciju počeli tek nakon ukidanja embarga, a sličan slučaj bio je i u ostalim sportovima. Dok su trajale sankcije, narod u Jugoslaviji bio je željan vrhunskog sporta. Pojavila se ideja, potpuno neočekivano, da se igra šahovski meč dvojice velikih šampiona.

Meč je počeo 2. septembra 1992. godine na sada "zaključanom" Svetom Stefanu, ostrvu u blizini Budve, a završen je u Beogradu, u hotelu Interkontinental. Prvih 11 partija odigrano je u Crnoj Gori, preostalih 19 u Srbiji. Pravilo je bilo takvo da se nakon što jedan od takmičara stigne do pet pobeda (Fišer je to uradio u 11. partiji), meč prekida na deset dana, šahisti sele u Beograd i tamo nastavljaju da se bore do kraja. Odigrano je ukupno 30 mečeva, Fišer je trijumfovao 10:5 u pobedama, a to što je igrao pod sankcijama izrečenim Jugoslaviji u potpunosti mu je promenilo život.  

Gazda Jezda pregovarao sa Fišerom

Kada se pojavila ideja da Robert Fišer i Boris Spaski odigraju "revanš" 20 godina nakon borbe za svetsku titulu u Rejkjaviku, Jugoslavija je potpuno neočekivano iznela konkretnu ponudu za organizaciju. Postojala je ideja da Fišer protiv Anatolija Karpova igra na Filipinima, ali je Amerikanac to odbio jer - između ostalog - nije cenio rivala koji je bez borbe prihvatio da bude proglašen za svetskog šampiona. Tražio se drugi, pogodniji i podjednako atraktivan rival koji će Bobija privući šahovskoj tabli.

Kontroverzni biznismen, tajkun Jezdimir Vasiljević poznatiji kao "Gazda Jezda", prevarant koji je preko svoje Ponzi šeme proneverio ušteđevinu desetina hiljada građana, direktno je pregovarao sa Robertom Fišerom oko šahovskog meča u Jugoslaviji! Nagradni fond za ovaj meč iznosio je čak 5.000.000 američkih dolara, što je u tom trenutku bio ogroman novac za ruiniranu ekonomiju sankcijama pogođene Jugoslavije.

Napravljen je plan da 3,35 miliona dolara pripada pobedniku, a da 1,65 miliona dobija poraženi u ovom meču. Spaski je čitavog života bio zahvalan Fišeru na ovako dobrim uslovima, jer je uprkos porazu imao dovoljno novca da u rodnom Sankt Peterburgu kupi nekoliko stanova za članove svoje porodice.

Ipak, američki i ruski šahista pod francuskom zastavom nisu mogli da dobiju novac u kešu ili na račun. Zbog sankcija u Jugoslaviji bilo je nemoguće isplatiti ih u zemlji u kojoj su igrali, pa je organizovana mreža ljudi koji su novac izneli u susednu Mađarsku. Navodno, obojici je novac uplaćen na inostrane račune preko banaka u Mađarskoj, iako postoje naznake da je Bobi Fišer nakon završetka borbe u Beogradu još nekoliko meseci ostao u Jugoslaviji. Detalji kažu da je - svestan da ga Amerika "lovi" jer je prekršio sankcije - boravio u nekoliko srpskih banja, a najduže u Kanjiži gde je imao poseban apartman, telohranitelje i redovne termine za igranje šaha. 

Posledice i progon

"Beograd je grad moje mladosti, ovde sam igrao čuveni meč 'SSSR protiv ostatka sveta', meč kandidata protiv Viktora Korčnoja i na kraju meč protiv Bobija Fišera", rekao je Boris Spaski u Beogradu desetak godina kasnije. On je bio specijalni gost glavnog grada (tadašnje državne zajednice Srbije i Crne Gore), a u Beogradu je 2004. godine otvorio šahovski turnir.

Tom prilikom dao je i jedan kratak intervju u kojem je objasnio svoje pismo američkom predsedniku Džordžu Bušu u kojem je tražio pomilovanje za Bobija Fišera. "Nisam gajio iluzije da ću dobiti odgovor od gospodina Buša. Ono što sam želeo je da izazovem reakcije u svetu šaha. I mislim da je moje pismo to na neki način učinilo. Takođe, znao sam da se Bobiju neće dopasti moja ideja, jer nije u njegovoj prirodi da od bilo koga traži milost. Tako da je njegova reakcija bila očekivana. Ali mislim da su sada stvari postale malo bolje i da postoje šanse da Bobi ostane u Japanu, a ne da bude izručen SAD", rekao je tom prilikom Boris Spaski.

Upitan da li se u tom trenutku, 12 godina kasnije, kaje zbog toga što je odigrao šahovski meč protiv legendarnog Bobija Fišera u zemlji koja je bila pod sankcijama, Spaski je dao dogovor koji se mnogima nije svideo. "Bobi Fišer se vratio šahu! To je bilo čudo! Nikad to nisam mogao propustiti. Nema šanse! Tada nisam imao nikakvu informaciju da bi predsednik Francuske, gospodin Miteran, imao nešto protiv mog učešća. Ali čak i da je prigovorio, ne bih bio spreman da odustanem od meča", rekao je nekadašnji šahista koji je tada već nastupao pod zastavom Francuske.

Spaski je poslao pismo na adresu američkog predsednika Džordža Buša mlađeg i zatražio je od njega milost prema svom najvećem rivalu. Dok je Robert Fišer na aerodromu u Japanu čekao da vidi da li će biti isporučen u SAD, gde ga je čekala dugogodišnja zatvorska kazna, Spaski je Bušu predložio da zbog toga što su počinili isti prekršaj budu uhapšeni obojica, da podele ćeliju i da dobiju šahovsku tablu sa figurama. I u tako teškom trenutku Bobi Fišer se našalio, pa je preko medija poručio Borisu Spaskom da bi radije delio ćeliju sa nekom lepom devojkom nego sa njim. Zanimljivo, američki predsednik Džordž Buš mlađi sin je Džordža Buša starijeg koji je bio predsednik SAD u trenutku odigravanja meča Fišera i Spaskog zbog kojih se američki šahista našao na poternici.

Azil u Jugoslaviji

Malo poznati detalj cele priče je politička borba koju je Bobi Fišer vodio širom sveta kako ne bi "pao u ruke" Amerikancima. Često je isticao da je u potpunosti izgubio ljubav prema svojoj rodnoj zemlji i da mu je žao što je svojevremeno kreirao sliku u svetu da su Amerikanci pametni ljudi. Takav je ostao do poslednjeg dana života, koji je dočekao u Rejkjaviku, iako je postojala opcija da se vrati u Jugoslaviju.

Bobi Fišer je uhapšen 2004. godine na jednom od japanskih aerodroma kada je uz nevažeći pasoš pokušao da se ukrca u avion, a tada se pojavilo nekoliko zemalja spremnih da mu ponude državljanstvo. Iako je međunarodna poternica bila izdata za njim, Srbija i Crna Gora su se uključile u priču. Tadašnji predsednik Šahovskog saveza Crne Gore, velemajstor Božidar Ivanović, dobio je informaciju o dogovoru SAD i Japana da nekadašnji svetski šampion bude izručen u treću zemlju. Tom prilikom zatražio je pomoć od predsednik Crne Gore Filipa Vujanovića, ali državna zajednica SCG u tom trenutku nije imala zakon po kojem bi Fišeru bio odobren azil.

Kao što smo već rekli, Boris Spaski nije imao većih problema zbog toga je igrao pod sankcijama u Jugoslaviji. Njega u narednim godinama nisu progonile ni SAD, ni Francuska, ni Rusija koja je takođe ušla u tranzicioni period, nešto poput Jugoslavije. Za razliku od Fišera koji posle beogradskih partija nije igrao do smrti u Rejkjaviku 2008, Spaski je ostao u šahovskom svetu i narednih godina često se pojavljivao na turnirima širom planete. Između ostalog, bio je gost naše zemlje.